Piše: dr Ivan Pajović
Kompanija „Gazprom eksport” obavestila je kompaniju „Bulgargaz” da će od 27. aprila prekinuti isporuku gasa Bugarskoj, koja je odbila da plaća ovaj energent ruskom valutom rubljom po šemi koju je predložila ruska strana. Bugarska inače stopostotno zavisi od ruskog gasa, ali njeni zvaničnici odlučno tvrde da ih prekid snabdevanja neće ugroziti i da će preko Turske od sada nabavljati azerbejdžanski gas.
Prema ukazu predsednika Rusije Vladimira Putina od 31. marta 2022, plaćanje ruskog gasa koji se isporučuje gasovodom, obavljaće se od 1. aprila isključivo u rubljama. U tu svrhu Gazprombanka je za inostrane kupce otvorila specijalne bankovne račune tipa „K”. Inostrani kupci plaćaće gas u valuti koja je ugovorena, Gazprombanka će tu valutu prodavati na Moskovskoj berzi i prenosiće rublje Gazpromu. U ukazu je striktno navedeno da ukoliko se ova šema ne ispuni, Rusija će prekinuti isporuku gasa.
Budući da je Bugarska rešila da odbije ovakav način plaćanja, postoji ozbiljna opasnost da ova zemlja, kao uzvratnu meru, primeni prekid tranzita gasovodom ka Srbiji, ili da za sebe zadržava gas namenjen našoj zemlji. Ovakav način postupanja već je viđen u slučaju Ukrajine.
Čuvši za ovu vest pomislio sam kako se, nažalost, ostvaruju neke od mojih crnih slutnji što se tiče ekonomske sudbine naše zemlje. Konkretno, ukoliko Bugarska donese odluku da preseče tranzit ruskog gasa ka Srbiji, naša zemlja će se naći u veoma teškom ekonomskom položaju, jer će doći do prestanka isporuke ovog energenta po povoljnoj ceni, znatno nižoj od tržišne i bez plaćanja tranzitnih troškova. Ovakva situacija primorala bi Srbiju da traži alternativne pravce nabavke gasa, najverovatnije preko Mađarske. To znači da bi se gas nabavljao pod novim ugovornim uslovima, po znatno višoj ceni i uz plaćanje tranzita Mađarskoj. Treba imati u vidu da zaliha u skladištu Banatski Dvor gotovo više i nema. Neminovno veliko poskupljenje gasa na srpskom tržištu povuklo bi čitav niz povećanja zavisnih cena, počevši od cene grejanja. Ministarka energetike Zorana Mihajlović pokušala je da uteši javnost govoreći da toplane i privreda mogu preći na alternativna goriva, kao npr. na mazut ili lož-ulje, prećutavši činjenicu da trećina od 60 toplana u Srbiji nema mogućnost supstitucije gasa drugim gorivom, da je i cena mazuta veoma porasla (prema veleprodajnim cenama rafinerije NIS više od 1000 evra za tonu), a da je cena sirove nafte je previsila 100 dolara za barel.
Srbija je do sada gas Rusiji plaćala 270 dolara za 1000 kubnih metara, a do jeseni, kada kreće nova grejna sezona, cena može otići na 700 do 800 dolara. Postoji i realna mogućnost nestašice ovog energenta. Rast cene gasa i sa njim povezanih proizvoda dodatno bi povećao inflaciju i rast cena na malo u našoj zemlji, u kojoj zarade, inače prosečno veoma niske, doživljavaju brz realan pad. Posledice po građane Srbije kao krajnje potrošače mogu biti katastrofalne. Samo iz ovog razloga mnoštvo građana već od jeseni se može naći ispod linije elementarnog opstanka, ali i u hladnim stanovima. Perspektiva izlaska iz ovakve situacije bila bi veoma pesimistična.
Još 2014. godine Bugarska je minirala projekat gasovoda „Južni tok”, zabranivši postavljanje cevi na svojoj teritoriji, premda se bugarski premijer Bojko Borisov četiri godine kasnije „izvinjavao” Rusiji zbog takvog postupka, govoreći kako „stariji brat treba da prašta mlađem”. Kasnije su se Rusija i Turska dogovorile o izgradnji gasovoda „Turski tok” sličnog kapaciteta kao što je planirano za „Južni tok”. Od 2019. i Bugarska je počela da dobija ruski gas preko tog gasovoda. Danas vidimo da se Bugarska ponovo postavlja u neprijateljsku i izazivačku poziciju u odnosu na Rusiju, uprkos činjenici da na taj način nanosi štetu samoj sebi. Na sličan način ponašaju se i druge zemlje, kao na primer Poljska, ali i Nemačka, koja zbog inaćenja sa Rusijom dovodi svoju privredu u opasnost potpunog sloma.
Ovakvo ponašanje evropskih zemalja, koje rade protiv svog sopstvenog interesa, govori samo jedno – da to nisu suverene zemlje koje brinu o interesu svojih građana i svoje privrede, već da slepo slušaju naređenja iz Vašingtona, koji po svaku cenu želi da ostvari određene geopolitičke interese koje je zacrtao. Pa i po cenu ekonomskog sloma Evrope. Nažalost, postoji realna opasnost da Srbija, bez ikakve svoje krivice, bude žrtva tuđih geopolitičkih poteza.
Izvor: Pravda
