Opština je za postavljanje ovog spomen-obeležja na javnoj površini tražila i dobila saglasnost od potpredsednice Vlade Srbije i ministarke kulture i informisanja Maje Gojković. Lokalna odluka, koja je i službeno stupila na snagu, usvojena je gotovo jednoglasno na prošlom zasedanju, istog dana kada se u Beogradu čuo nemački zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini.
„To je velika simbolika da se 10. juna, kada je nemački kancelar Olaf zatražio uvođenje sankcija za Rusiju, u Sremskim Karlovcima hitno usvoji odluka o bisti Petru Velikom”, kaže za „Politiku” karlovački opozicioni odbornik i radikal Dragan Trišić.
On je kao i većina drugih u skupštini podržao predlog, bez obzira na svoj opozicioni status, jer, kako objašnjava, drago mu je da se postavlja bista cara koji je značajan ne samo za rusku istoriju nego i za srpsku.
„Vekovne su te bratske veze. Vidimo to rusko prisustvo kod pomoći Karlovačkoj mitropoliji, kod migracija nakon Oktobarske revolucije ili kod Karlovačkog mira, koji je sklopljen upravo za vreme vladavine ovog cara... Prosto, car će biti među svojima”, kaže ovaj odbornik.
Svoj glas za bistu ruskog imperatora dao je i Branislav Sančanin, koji je u javnosti pominjan kao odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine, stranke koja se zalaže za sankcije Rusiji.
„Nisam član Lige, ali bio sam na listi ’Vojvođanski front’. To je bio više tehnički, nego suštinski glas”, kaže on za „Politiku”.
NJemu je, inače, pre nepune dve godine zapaljen automobil, ali nadležni to, kako nam je ovom prilikom rekao, nisu rasvetlili.
Ne čudi se, kao njegov kolega Ivan Stijepović, odbornik grupe građana „Karlovačka lista”, što se podiže spomenik caru druge države, već Sančanin smatra da se razlog zahvalnosti uvek može naći na prostoru na kome su kroz tri veka bile razne države.
Jedini koji je glasao protiv bio je odbornik Stijepović, koji za „Politiku” kaže da ne zna da li je u 21. veku neko postavljao bistu tuđem caru i da bi po toj logici trebalo postaviti bistu Leopoldu Drugom, koji je dozvolio otvaranje Karlovačke gimnazije.
„Predlog za bistu Petru Velikom dobili smo dva minuta pred skupštinu, bez konkursa za idejno rešenje, s bezveznim obrazloženjem i tajmingom koji je odabran da bude prst u oko. Čudno je da mala opština radi tako nešto dok predsednik države pokušava da se ne pridruži sankcijama Rusiji, ali i da ne ide kontra politike zapadnih država. Nezgodan je trenutak postaviti bistu cara koji je, kako čujemo, uzor Vladimiru Putinu”, kaže odbornik „Karlovačke liste”.
Petar Veliki je početkom 18. veka, kako se navodi u obrazloženju odluke, poslao u Sremske Karlovce prvu gramatiku i bukvar koji je u budući centar srpske duhovnosti doneo učitelj Maksim Suvorov.
„To je označilo nastanak prve srpske škole u Sremskim Karlovcima. Uloga cara Petra Velikog, kao osnivača Ruske škole u Sremskim Karlovcima, i pomoć fruškogorskim manastirima je bitna stranica u istoriji kulturnih veza srpskog i ruskog naroda”, obrazlaže se.
O budućnosti Temeljnog ugovora između Crne Gore i SPC pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
