Piše: dr Ivan Pajović
Iz Pekinga stižu vesti da kineske oružane snage sprovode oko problematičnog ostrva već treću vojnu vežbu. Drugačije nije ni moguće, jer korak po korak narastaju provokaciona dela tajvanskih vlasti i oružanih snaga SAD, a sve to veoma podseća na već viđeni ukrajinski scenario. Ali ni Kina se ne uzdržava od provokacija.
Danas su u javnosti sveprisutne ekspertske i medijske analize na temu kako bi izgledao konflikt dve supersile, Kine i SAD, i da li je pritom moguća upotreba nuklearnog oružja. Na Zapadu se tvrdi da kinesko zauzimanje Tajvana Kini ne bi pružilo ništa ni u ekonomskom, niti u ma kom drugom smislu, ali ipak se ima u vidu da bi Peking mogao biti isprovociran na takvu akciju. Neki Amerikanci smatraju da je rat itekako moguć, štaviše i poželjan. Saradnik Pentagona u vreme predsednika Trampa, Elbridž Kolbi, objavio je 2021. godine knjigu pod nazivom „Strategija poricanja: američka odbrana u doba sukoba velikih sila” i u njoj izneo tri jasna stava. Prvi, da je rat oko Tajvana poželjan, jer se Kina drugačije ne može zaustaviti u svom svetskom prodoru. Drugi, SAD takav rat mogu dobiti. I treći, Kinu treba isprovocirati kako bi bila predstavljena kao agresor.
Postavlja se pitanje: šta će Zapadu i Americi Tajvan? Takav odgovor je moguće naći u memoarima bivšeg američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera koji govori o tome kako su se gubitnici kineskog građanskog rata učvrstili na Tajvanu i kako je Amerika bila ozbiljno spremna da ih brani atomskim oružjem. Razlog leži u tome što je Tajvan centralna karika u lancu ostrva od Japana do Filipina, koja su za Amerikance predstavljala specifični bedem protiv komunizma. I ta se situacija do danas nije principijelno izmenila. Predsednik Bajden je nedavno rekao da će Amerika braniti Tajvan, ali nije precizirao na koji način. Američki analitičari koji su pravili simulacije mogućeg konflikta utvrdili su da Kina zaista može upotrebiti nuklearno oružje ukoliko bi bila saterana u ćošak.
U američkoj vojno-stručnoj štampi pisalo se da Kina raspolaže sa oko 200 nuklearnih bojevih glava kojima može doseći teritoriju Amerike, a to je manje od nuklearnog potencijala Francuske. Međutim dovoljno je i nekoliko pogodaka kako bi se nanela nepodnošljiva šteta, tako da je bolje podržavati stabilnost između dve nuklearne sile.
Kada se govori o Kineskom napadu, treba imati u vidu da je osvajanje velikog ostrva sa 24 miliona stanovnika veoma opsežna akcija, ne samo sa ekonomskog aspekta, već i kao sama vojna operacija, koja bi morala da izgleda kao desant na Normandiju 1944. godine. Pripreme za takvu operaciju u Kini nisu do sada uočljive, pre svega formiranje flote desantnih brodova koja bi morala da prebrodi razdaljinu dugu 130 kilometara od obale Kine do obale Tajvana. Međutim, američki stručnjaci smatraju da bi Kinezi u svrhu desanta mogli koristiti mnoštvo trgovačkih i transportnih brodova u situaciji potpune nadmoći na moru i u vazduhu.
Kina u poslednjih godinu dana neprekidno šalje svoje borbene avione bez pitanja u vazdušni prostor Tajvana, i to ne jednom ili dva puta dnevno, već desetine puta, to jest stotine puta u toku jednog meseca. Očigledno, Kina želi da pokaže ko je sada u tom regionu „glavni”. Za to vreme ratno vazduhoplovstvo Tajvana nema mira, neprekidno mora da uzleće i prati šta kineski avioni rade oko tajvanske obale.
Danas više nisu vremena američkog predsednika Niksona koji je mogao poslati mnoštvo američkih ratnih brodova u Tajvanski moreuz i tako sprečiti kinesku opasnost. Samo u poslednjih dvadeset godina kineske oružane snage su postale nesrazmerno moćnije i zajedno sa tim jačanjem jačala je kineska težnja za prisajedinjenjem ostrva matici zemlji. Nedavno je istraživačka služba američkog Kongresa objavila izveštaj kako je kineska mornarica trenutno brojnija od američke. U izveštaju se kaže kako Kinezi raspolažu sa ukupno 360 ratnih brodova, dok Amerika raspolaže sa ukupno 297.
Američki stručnjaci naglašavaju da bi kineski udar na Tajvan bio veoma brz i iznenadan, tako munjevit da sama američka vojska i ne bi znala kako da reaguje iz svojih baza u regionu i na koji način da ostvari nadmoć nad 130 kilometara mora između dve zaraćene zemlje. Ovo je upravo zastrašujući momenat kada dve nuklearne sile dolaze u sukob i ne zna se tačno da li bi i na koji način upotrebile svoje nuklearne potencijale.
Jedan od scenarija je da Kina prva nanese udar po američkim bazama na Guamu i u Japanu, posle čega bi usledio masovni američki odgovor. Drugi mogući scenario koji se razmatra je kineski taktički nuklearni udar po Tajvanu kako bi se olakšao pomorski desant.
U svakom slučaju, obe strane u konfliktu razmatraju realnu mogućnost upotrebe nuklearnog oružja bez obzira na to ko bi ga upotrebio prvi. Jedino ostaje nada da će razum pobediti i da se neki od katastrofičnih scenarija ipak neće sprovesti u delo.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda i njegovo prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
