Piše: dr Ivan Pajović
Prekidanje isporuke gasa ovim gasovodom nosi sa sobom rušilačke posledice po nemačku ekonomiju. Naglo smanjenje isporuke gasa može dovesti do nagle deindustrijalizacije Nemačke, u kojoj npr. mnoge industrijske peći rade bez prestanka već desetinama godina, a zaustavljanje njihovog rada stvorilo bi mnoštvo lančanih problema. Nemačka više nema načina da vrši pritisak na Rusiju, dok Moskva, naprotiv, ima u rukama čitav niz instrumenata sankcionog rata kojima može naneti bolne udare nemačkoj i evropskoj ekonomiji.
Ekonomski blickrig protiv Rusije koji su zamislili američki stratezi, a u kom je trebala veliku ulogu da odigra Evropa, planirano je sprovesti kroz masovno otpušteanje radnika inostranih kompanija koje se povlače sa ruskog tržišta, brzo trošenje ruskih zlatnih rezervi, rušenje nacionalne valute rublje, uništenje finansijske stabilnosti, bankrot državne kase i nemogućnost servisiranja državnih finansijskih obaveza. Posle toga bi, po zamisli, usledili masovni građanski protesti u prestonici i nekoliko većih gradova Rusije. Ipak, scenario ruskog sloma se za sada pokazao kao neostvariv, kao što se pokazala pogrešnom i ukupna analitika dosadašnjeg hegemona. Zbog takvih planova najveće posledice trpi Evropa, koja poslušno prati direktive gospodara tzv. evroatlantizma.
Nemačka, koja se smatra privrednom lokomotivom Evropske unije, naročito će osetiti posledice nedostatka jeftinog ruskog gasa. Berlin, koji se svojom voljom odrekao jeftinih energenata iz Rusije, osudio je sebe na krizu velikih razmera. U najbližoj budućnosti očekuje se trostruko povećanje cene prirodnog gasa. Od kako je Gasprom smanjio isporuke gasa preko Severnog toka za 60%, kancelar Olaf Šolc i njegov kabinet razmatraju varijante kako da na alternativni način popune podzemna skladišta gasa za sledeći zimski period. Međutim, izgleda da nijedna varijanta ne garantuje bezbednu i stabilnu zimu.
Nemački političari sve otvorenije govore o opasnosti deindustrijalizace Nemačke. Nekima se čini da je to preterivanje, čudeći se kako takva snažno industrijalizovana država može izgubiti svoj status stican vekovima. Čini se – vrlo jednostavno: dovoljno je isključiti ruski prirodni gas. Čak i američki ekonomski analitičari otvoreno govore o ruskom gasu kao glavnom uzroku procvata nemačke ekonomije. Pouzdan i neprekidni dotok ovog značajnog energenta sa istoka dopuštao je olakšavanje razvoja preduzetništva i održavanje rasta BDP-a na visokom nivou. Danas se čak i takvi giganti kao Folksvagen i BASF suočavaju sa tragičnom realnošću.
Nemačka sada pokušava da pronađe izlaz u korišćenju uglja. Vladajuća koalicija, koja toliko voli da ispira mozak svojih birača ekološkom retorikom, počinje da obnavlja korišćenje uglja, ekološki najprljavijeg energenta (ako je verovati zelenoj propagandi). Međutim, za takav preokret potrebne su godine, možda čak i decenije, sa neizvesnim ishodom. Fabrike koje proizvode metal, hartiju i prehrambenu robu biće prve prinuđene da smanjuju ili čak da potpuno zatvaraju svoje delatnosti, što bi ubrzalo povećanje stope nezaposlenosti u proizvodnji i narušilo ukupnu privrednu sliku zemlje.
Pažljiva analiza statistike govori da je nemačkom kancelaru ostalo još oko stotinak dana za punjenje podzemnih skladišta gasa do nivoa od 90% i to pod uslovom da se zadrže trenutne isporuke gasa iz Rusije, što je pod velikim znakom pitanja. U Rusiji više nemaju nameru da trpe otvoreno neprijateljsko ponašanje nemačkih poslovnih partnera. Pogoršanje odnosa primoraće administraciju Olafa Šolca na racionalizaciju potrošnje prirodnog gasa i prinuditi je da izdvoji ogroman novac, negde oko15 milijardi dolara za kupovinu dodatnih količina gasa na spot-tržištu. Sve to neće umanjiti radikalnost situacije i zaoštravanje socijalno-ekonomskih tenzija. Vreme radi protiv nemačke socijal-demokratske partije, a približavaju se izbori.
Energetska katastrofa nije jedini problem koji ugrožava Nemačku i celu Evropu. Ne treba zaboravljati zaoštravanje krize na tržištu prehrambenih proizvoda i veliki rast njihovih cena. Ta kriza preti da izazove novi talas migracija iz zemalja takozvanog Trećeg sveta ka Evropi, pre svega prema levo-liberalnoj Nemačkoj.
Uobražene i nedalekovide evrobirokrate, koje su u februaru i martu ove godine mislile da mogu izaći na kraj sa ruskim medvedom, očigledno nisu sagledale mogućnost razvijanja ovako delikatne situacije. Sada će dugo godina morati da trpe posledice svojih postupaka, stradajući od inflacije i ostalih „divota” izazvanih sankcionim ratom.
Ostale tekstove Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda i njegovo prenošenje nije dozvoljeno bez saglasnsti redakcije.
Izvor: Pravda
