Piše: Milan Vidojević
Ono što je u ovoj političkoj demonstraciji ostalo neizgovoreno jeste koja je to tačka ili zahtev doveo do "ključanja" i izjava koje nisu diplomatske, već su ličile na emotivnu i jezički slabu interpretaciju, verovatno zbog uzbuđenja.
Šta nije sporno? Upravo suština, stav Evropske unije prema Srbiji. Od 2000-te godine, od dolaska Demokratske stranke i njenih DOS satelita na vlast, do danas, jasna je politika Zapada s jednim ciljem - uništenje Srbije kao države, komadanje njene teritorije, pljačka njenih resursa, potpuno duhovno devastiranje naroda, njegovih korena, crkve, nauke, istorije, brisanje sećanja na vekovno postojanje.
To vidljivo traje dvadeset i dve godine i sve dosadašnje vlade i dosadašnji predsednici su deo tog velikog plana, ne samo Evrope i NATO već i drugih svetskih sila. Utoliko, Srbija kao zemlja nije imala "prijateljice, prijatelje," u ovoj fazi i svaka politička ponuda Srbiji imala je veći preduslov i zahtev nego što je bila ponuda. Šta tu za vlade i predsednike u Srbiji nije bilo jasno?
Posle dvadeset godina nadanja da će nam neko ponuditi rešenje koje će biti pravedno za nas i ispraviti istorijske nepravde, sad ćemo da se probudimo iz političkog bunila i da počnemo da delamo drugačije? Deluje mi neuverljivo. Običan čovek vidi kako se stvari razvijaju, ne trebaju mu "analitičari" da bi shvatio ćorsokak u kome se nalazimo.
Nisam spreman da optužim jedan uzrok za loše stanje u Srbiji. Prizemna je argumentacija da je neko "ucenjen," da je možda "lud," da mrzi svoj narod, da je nezaustavljivo pohlepan, da je narcisoidni egomanijak. Mnogo sitnih detalja u dužem vremenskom periodu formiralo je sliku sadašnje vlade i predsednika i dalo više povoda da se o njima priča i govori na osnovu dobijene slike.
Po istom principu treba proceniti i takozvanu "međunarodnu zajednicu." Oduvek mi je smetala ta sintagma koja daje savršenu zaštitu u anonimnosti onima koji su za nešto direktno odgovorni. Ne znam zašto smo krivcima decenijama mi sami davali zaštitu iako je njihova uloga bila ucenjivačka i destruktivna. Još uvek je u tom smislu i formulacija predsednika Vučića o "licemerju međunarodne zajednice."
Licemerje je iz svake jezuitske škole vežbana tehnika obmane onoga koji vam je meta. Da bi ste bili uspešan licemer obmanjivač potrebno je da budete selektovani u ranoj mladosti i da budete ambiciozna, beskrupulozna osoba lišena empatije, na granici sociopatskog razmišljanja i delovanja. Tako su selektirani i obučeni brojni političari u svetu, obaveštajci i izvršioci naloga nevidljivih centara moći, nego i bankari, direktori multinacionalnih kompanija, predstavnici nevladinih i "humanitarnih" organizacija.
Ako je to abeceda svetske politike i prepoznavanja tehnika rada političkih struktura, onda naš predsednik nema šta da se iščuđava i žesti pred kamerama, sem ako to nije bio jedini razlog njegovog obraćanja. Zaštita Srba na Kosovu je jedna od najprostijih dilema, ako je neko uopšte ima. Kosovo je po Rezoluciji 1244 teritorija Srbije pod upravom UN. "Država Kosovo" to nije, to je secesionistička teritorija sa "svojom vladom" čiju secesiju su podržale najmoćnije zemlje Zapada, članice UN, kršeći statut UN i Rezoluciju 1244. Šta sa njima ima da se "pregovara i dogovara," valjda će posle dvadeset godina da promene svoj "pogrešni stav?"
Šta treba Vučiću? Šta treba Srbiji? Potrebna je unutrašnja reorganizacija. Potrebna je duboka analiza svih trenutnih zbivanja u Srbiji i oko Srbije. Iz te sveobuhvatne analize pojaviće se jasni pravci daljeg puta Srbije. Neće biti čuđenja ni oko jedne situacije, neće biti dileme da se srpsko stanovništvo na Kosovu brani svim sredstvima ako bude životno ugroženo, što podrazumeva i vojna sredstva. Braniš svoj narod na svojoj teritoriji, koju dilemu ti imaš?
Ako ti u ovom trenutku sve bude jasno onda su rešenja svih problema prosta. Moraš da presečeš ustavnu krizu, da u selu Veliki Trnovac ponavljaš izbore peti put ! Da li hiljadu birača ima ustavni i zakonski okvir da sabotira parlamentarne izbore već tri meseca? Ili to nekome treba? Isti je slučaj s potpisivanjem "temeljnog" ugovora (ne znam šta znači "temeljni"), valjda državnog ugovora između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve. Predugo traje to natezanje u kome je Srbija i SPC u podređenom statusu "molitelja."
Ne vodi se politika tako, jer ako ne postoji čvrsto opredelenje da se politika države Srbije sprovodi u njenom interesu svim dozvoljenim političkim, ekonomskim i drugim sredstvima, onda će se "televizijski igrokaz" vratiti kao bumerang onom koji politiku Srbije vodi od danas do sutra. Tako rade diletanti, samo da danas izbegnem neprijatno rešenje, a sutra očekujemo čudo s neba koje će rešiti naš problem, a možda prekosutra, ne znamo zašto ali bi bilo dobro, a ako se to ne desi onda ću opet na televiziji da pričam o nečijem "licemerju."
Izvor: Pravda
