Пише: Милан Видојевић
Оно што је у овој политичкој демонстрацији остало неизговорено јесте која је то тачка или захтев довео до "кључања" и изјава које нису дипломатске, већ су личиле на емотивну и језички слабу интерпретацију, вероватно због узбуђења.
Шта није спорно? Управо суштина, став Европске уније према Србији. Од 2000-те године, од доласка Демократске странке и њених ДОС сателита на власт, до данас, јасна је политика Запада с једним циљем - уништење Србије као државе, комадање њене територије, пљачка њених ресурса, потпуно духовно девастирање народа, његових корена, цркве, науке, историје, брисање сећања на вековно постојање.
То видљиво траје двадесет и две године и све досадашње владе и досадашњи председници су део тог великог плана, не само Европе и НАТО већ и других светских сила. Утолико, Србија као земља није имала "пријатељице, пријатеље," у овој фази и свака политичка понуда Србији имала је већи предуслов и захтев него што је била понуда. Шта ту за владе и председнике у Србији није било јасно?
После двадесет година надања да ће нам неко понудити решење које ће бити праведно за нас и исправити историјске неправде, сад ћемо да се пробудимо из политичког бунила и да почнемо да деламо другачије? Делује ми неуверљиво. Обичан човек види како се ствари развијају, не требају му "аналитичари" да би схватио ћорсокак у коме се налазимо.
Нисам спреман да оптужим један узрок за лоше стање у Србији. Приземна је аргументација да је неко "уцењен," да је можда "луд," да мрзи свој народ, да је незаустављиво похлепан, да је нарцисоидни егоманијак. Много ситних детаља у дужем временском периоду формирало је слику садашње владе и председника и дало више повода да се о њима прича и говори на основу добијене слике.
По истом принципу треба проценити и такозвану "међународну заједницу." Одувек ми је сметала та синтагма која даје савршену заштиту у анонимности онима који су за нешто директно одговорни. Не знам зашто смо кривцима деценијама ми сами давали заштиту иако је њихова улога била уцењивачка и деструктивна. Још увек је у том смислу и формулација председника Вучића о "лицемерју међународне заједнице."
Лицемерје је из сваке језуитске школе вежбана техника обмане онога који вам је мета. Да би сте били успешан лицемер обмањивач потребно је да будете селектовани у раној младости и да будете амбициозна, бескрупулозна особа лишена емпатије, на граници социопатског размишљања и деловања. Тако су селектирани и обучени бројни политичари у свету, обавештајци и извршиоци налога невидљивих центара моћи, него и банкари, директори мултинационалних компанија, представници невладиних и "хуманитарних" организација.
Ако је то абецеда светске политике и препознавања техника рада политичких структура, онда наш председник нема шта да се ишчуђава и жести пред камерама, сем ако то није био једини разлог његовог обраћања. Заштита Срба на Косову је једна од најпростијих дилема, ако је неко уопште има. Косово је по Резолуцији 1244 територија Србије под управом УН. "Држава Косово" то није, то је сецесионистичка територија са "својом владом" чију сецесију су подржале најмоћније земље Запада, чланице УН, кршећи статут УН и Резолуцију 1244. Шта са њима има да се "преговара и договара," ваљда ће после двадесет година да промене свој "погрешни став?"
Шта треба Вучићу? Шта треба Србији? Потребна је унутрашња реорганизација. Потребна је дубока анализа свих тренутних збивања у Србији и око Србије. Из те свеобухватне анализе појавиће се јасни правци даљег пута Србије. Неће бити чуђења ни око једне ситуације, неће бити дилеме да се српско становништво на Косову брани свим средствима ако буде животно угрожено, што подразумева и војна средства. Браниш свој народ на својој територији, коју дилему ти имаш?
Ако ти у овом тренутку све буде јасно онда су решења свих проблема проста. Мораш да пресечеш уставну кризу, да у селу Велики Трновац понављаш изборе пети пут ! Да ли хиљаду бирача има уставни и законски оквир да саботира парламентарне изборе већ три месеца? Или то некоме треба? Исти је случај с потписивањем "темељног" уговора (не знам шта значи "темељни"), ваљда државног уговора између Црне Горе и Српске православне цркве. Предуго траје то натезање у коме је Србија и СПЦ у подређеном статусу "молитеља."
Не води се политика тако, јер ако не постоји чврсто определење да се политика државе Србије спроводи у њеном интересу свим дозвољеним политичким, економским и другим средствима, онда ће се "телевизијски игроказ" вратити као бумеранг оном који политику Србије води од данас до сутра. Тако раде дилетанти, само да данас избегнем непријатно решење, а сутра очекујемо чудо с неба које ће решити наш проблем, а можда прекосутра, не знамо зашто али би било добро, а ако се то не деси онда ћу опет на телевизији да причам о нечијем "лицемерју."
Извор: Правда