Piše: Milan Vidojević
Najsvežiji primer je proslava Dana nezavisnosti u ambasadi SAD u Beogradu. Inače je to jedna "šminkerska" manifestacija, tipično američka, "garden party" na kojoj se pojavljuju političari Srbije i javne ličnosti sa spiska poželjnih koje pravi ambasada. Tako nije čudno što se po protokolu na prijemu pojavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić jer od pre dan-dva, zvanično se pojavila izjava da su SAD najvažniji spoljnopolitički partner Srbije! Onda se na prijemu pojavio i patrijarh SPC gospodin Porfirije. Sa širokim, prijateljskim osmehom na licu, prišao je američkom ambasadoru Hilu i zagrlili su se kao rođena braća! Sveštena lica prihvataju bratski zagrljaj sa drugim sveštenim licima i osobama koje su im posebno drage ili su za nešto zaslužne pa je to znak najvišeg uvažavanja.
U koju kategoriju spada američki ambasador? Po protokolu, ni u jednu. Takva vrsta intimiziranja na javnom mestu i u zvaničnom protokolarnom susretu podrazumeva stisak ruke i par ljubaznih fraza koje se razmene tom prilikom. Bratski zagrljaj pokazuje da ovo nije njihov prvi susret, zvanični ili nezvanični, da već imaju prijateljsku uspostavljenu komunikaciju od ranije i ovaj zagrljaj pokazuje da su se sreli posle dugog vremena i da su se baš obradovali jedan drugom. Da li preterujem?
Već zbog srpske javnosti izlivi prijateljske ljubavi ne dolaze u obzir. Nedavno davanje tomosa o autokefalnosti Severno makedonskoj pravoslavnoj crkvi, arogantno ponašanje i neprihvatljiv govor severno makedonskog arhiepiskopa, pokazuje udbaški karakter nekanonskog otcepljenja od SPC 1967. godine, do danas, do ove godine, kada je SPC i zvanično pokazala da je to moguće i da su tomosi autokefalnosti pitanje dogovora i finansija a ne pitanje kanonskog prava. U toj čorbi Hil je sigurno bio mirođija, sigurno je da je ovo jedan od očiglednih primera da duboka država uspešno sprovodi svoje planove kad je Srpska pravoslavna crkva u pitanju.
Sada je jasno da i poseta Dritana Abazovića i susret s patrijarhom Porfirijem je prvi veliki korak za SPC u Crnoj Gori, dobijanje "temeljnog ugovora" i verovatan ustupak SPC da se saglasi sa davanjem crkvene autonomije "Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi" Miraša Dedeića, koga je iz sveštenstva, da potsetim, isključio i anatemisao lično vaseljenski patrijarh. Takav lik je na čelu milogorske "crkve" Mila Đukanovića, još jedne pozno udbaške tvorevine vredne svakog prezira i naravno nepobitno nekanonske. S takvom antisrpskom tvorevinom tajnih službi će SPC morati da se "dogovara" i "pregovara." Kakav sunovrat, kakva američka zamka za SPC. Zato je vredno zagrliti se s američkim ambasadorom.
Da potsetim, projekat "jedna država - jedna pravoslavna crkva" je nacistički koncept iz Trećeg rajha. Započet je u NDH 1942. godine. Tako je nastala "Hrvatska pravoslavna crkva." Pavelić je za "patrijarha" ove crkve postavio Germogena, ruskog sveštenika otpadnika, koji je bio stariji od osamdeset godina. Niko nije priznao ovu crkvu, a Germogena je ruski sinod isključio iz svojih redova i takva "Hrvatska pravoslavna crkva", nacistički model organizovanja pravoslavnih crkava u Evropi, je danas model za cepanje S
rpske pravoslavne crkve.
Neverovatan je i podatak da su ljudi iz Vatikana, koji su učestvovali u toku Drugog svetskog rata u formiranju "Hrvatske pravoslavne crkve" imali svog udela i u formiranju "Makedonske pravoslavne crkve" i "Crnogorske pravoslavne crkve" koje sada imamo na teritoriji bivših jugoslovenskih republika. Naravno da to patrijarh Porfirije zna, on je još uvek i v.d. mitropolit zagrebačko-ljubljanski. Ako mu istorija nije učiteljica, loše mu se piše, a i svima nama. Trenutno nije zabrinut, na Radiju 202 pričaće koju je rok i pop muziku slušao kad je bio mlad, pre monašenja. Šta je, bre, ovo sa srpskim crkvenim velikodostojnicima? Šta hoćete da nam poručite, da volite mlade i da ih mamite na rok muziku, da počnu da dolaze u crkvu? Da možda napravite razularenu žurku kao u Severnomakedonskoj pravoslavnoj crkvi, ti snimci su na mrežama, pogledajte! To već trideset godina radi Vatikan, od crkava su napravili diskoteke i sem promovisanja droga, satanizma i razularenosti nisu imali nijedan pozitivan efekat, broj vernika im je u konstantnom padu. Zato ostavite svoju srećnu civilnu mladost iza sebe, odrastite i počnite da se bavite onim što vam je Nebo dalo u zadatak. Sve sem toga je sujeta i ispraznost.
(Tekst je pisan za portal Pravda i njegovo prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije)
Ostale tekstove Milana Vidojevića pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
