SAD nemaju snage da istovremeno vode dva rata. Pogotovo ako bi im protivnici bili Rusija i Kina. Nije toliko u pitanju udaljenost mogućih frontova od američkog kopna, već spoznaja da u ovim ratovima zapadna vojna sila ne bi mogla da računa baš na previše saveznika. Naime, politika Vašingtona u toj meri je isključiva da prava, prirodna savezništva, jednostavno, ne dolaze u obzir. Prihvatljivo je tek potpuno pokoravanje i ništa manje.
U ovom trenutku u Evropi je dosta onih koji su spremni na ulogu poslušnika, ali ekonomske okolnosti više ne dozvoljavaju takvo ponašanje. U eventualnom međusobnom deljenju muka, nema sumnje da bi Amerikanci za sebe zadržali status neprikosnovenog „lidera koji mora da misli”, a samim tim da u neku ruku bude povlašćen, dok bi drugima bilo prepušteno da se snalaze kako sami znaju.
Kako prenose zapadni mediji, Baltičke zemlje i Poljska već su prihvatile takvu svoju novu ulogu, u potpunosti se prepustili vođstvu transatlantskog saveznika i uporno traže da na njihovim teritorijama bude stacionirano što više američkih vojnika. Društvena ograničenja i još ponešto iz svakodnevice što bi takvi aranžmani nesumnjivo uzrokovali, stavljena su u drugi plan. Nešto poput dobrovoljne okupacije...
Strah od Rusije, neutemeljen ili ne, nije kod pomenutih probudio želju da se sami suprotstave eventualnoj nastupajućoj mori. Naprotiv, sve se prepušta Vašingtonu i Briselu. Uostalom, u njihovu kasu svake godine odlazi 2 procenta od domaćeg budžeta zvanično namenjenih za funkcionisanje NATO-a.
„Sistemi ’Himars’, savremena radarska oprema, to je ono što je neophodno kako bi odvratili Rusiju od napada”, kaže generalni sekretar za odbranu Estonije.
NJegov kolega iz Litvanije traži veću finansijsku pomoć. Poljaci ubrzano jačaju i vazdušne i kopnene vojne snage. Naravno, i oni se opremaju uglavnom proizvodima američke industrije naoružanja. Bez sumnje, u ovom trenutku, posao oružara sa zapadne strane Atlantika jedan je od najunosnijih.
Evropljani, posebno oni smešteni bliže ruskim granicama, dospeli su u neugodan položaj, između ostalog, i bezuslovnim pokoravanjem zahtevu SAD da zalihe naoružanja koje su posedovali, a koje su se usled „dugotrajnog mira na kontinentu” opasno istanjile, isporuče vojnicima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Prema pisanju medija iz zemalja istočne Evrope, ovde shvataju da u američkim Kongresu ne postoji unisonost u vezi sa slanjem dodatnih trupa na Stari kontinent (ovde ih je sada oko 67.000). Tako da i uobičajeni apel po kojem je „neophodno Moskvu držati što više na distanci”, sve više počinje da zvuči kao prazna žalopojka.
Nema sumnje da američko rukovodstvo smatra da bi najbolji scenario za njih bilo pretvaranje cele istočne Evrope u novo veliko ratno polje na koje bi potom plasirali proizvode svoje vojne industrije. Toga su svesni i u Evropi, ali su svesni i činjenice da bi svako protivljenje takvoj politici bilo od strane Vašingtona ocenjeno kao pobuna koju treba hitno ugušiti, najverovatnije izazivanjem nekog velikog incidenta za koji bi potom bila optužena Rusija.
„Pretvaranje Evroazije u prostor na kojem besne ratovi, čime bi i ovdašnje države bile pretvorene u kolonijalne države slične današnjoj Ukrajini, dugoročan je cilj Zapada”, izjavio je nedavno Nikolaj Petrušev, sekretar ruskog Saveta bezbednosti. „Pri tome, ceo međunarodni vojni savez (NATO), sa svojih 30 članica, stavljen je u službu samo jedne zemlje, Amerike”, zaključio je.
Stavljajući se bezrezervno na stranu prekoatlantskog saveznika u Evropi su se s pravom uzdali i u dolazak američkih oružanih snaga. Ipak, u Pentagonu o tome niko ne razmišlja, već pomenuti „ljudski faktor” prepuštaju saveznicima u NATO-u. A ovde još uvek dobro pamte dva velika rata iz prošlog veka, kao i to kako su oni okončani.
Širenjem na države nekadašnje istočne Evrope NATO je svoju vojnu tehniku već smestio direktno uz ruske granice. Ovo jasno ukazuje na to gde bi, po Amerikancima, trebalo da se vodi neki budući veliki rat. Problem je samo to što takva saznanja imaju i u Nemačkoj, Francuskoj, Mađarskoj... i nisu oduševljeni namenjenom im budućnošću.
O stanju na frontu u Ukrajini pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
