Nakon uspeha romana "Zagrli sebe i svoj život", dugo se čekalo na nešto novo. Kako ste se opredelili za knjigu poezije?
Poeziju volim, čitam i oduvek pišem. To je bilo uvek moje lično uživanje da ne kažem potreba. Poezija je satkana od žive, goruće emocije. U samo nekoliko redova može da stane čitav svet. Poeziju pišem upravo zato što kroz nju komuniciram prvenstveno sa sobom. Ona je postala deo moje svakodnevnice i poseban način da iz sebe izvučem sve ono što znam, ono što ne razumem, što me tišti ali i ono čemu se radujem. Kroz poeziju puno toga učim. Vraća me prirodi a odvraća od haosa u kome živimo. Vraća me ljubavi a odvraća od svega što to nije. Volim da se igram rečima, one su moj alat da objasnim neobjašnjivo i uronim u dubinu duše, ne samo svoje već u sve duše koje tiho šapuću i imaju šta da ispričaju. Poezija je moja velika strast, ljubav i pokretač iz dana u dan. Zato i knjiga “Iza svih tišina”
Teško je bilo odabrati pesme koje sam vremenom napisala, za samo jednu knigu, zato mislim da će ih biti još.
Gde pronalazite inspiraciju?
Inspiracija je svuda oko mene, u svima i u svemu. Dovoljan je detalj da me podseti na nešto, dovoljna je samo jedna reč ili pogled, šum, boja ili miris, dodir i osmeh da se probudi to nešto uspavano u meni. Inspiracija je u svemu što postoji ali najvažnije je tražiti, negovati i imati u sebi. Kroz insiparociju kao kroz najveći mrak se vidi svetlo.
Vaš prvi roman preveden je na italijanski jezik, kakve su reakcije publike?
Nisam očekivala neki poseban uspeh u moru knjiga i autora u tako velikoj zemlji kao što je Italija ali osećala sam potrebu da je prevedem i objavim. Živim u toj zemlji već trideset godina, prodaja i doštampavanje tiraža više puta je bilo veliko iznenađenje i sodisfakcija, posebno što je knjiga izašla u jeku pandemije. Nije bilo promocija, knjižare su dugo bile zatvorene. Ali internet je čudo, to je velika i sve snažnija reka koja ne zna za prepreke i ruši sve mostove. Jako sam srećna zbog toga. Kao da sam približila na neki način naš narod italijanima. Zaintrigirala sam ih mnogobrojnim nesvakidašnjim temama. Kroz knjigu su mogli da osete mnogo toga što nisu znali o nama i o našoj zemlji ali i ono što ni o sebi nisu znali. Dakle samo pozitivna reakcija publike i odlične recenzije mnogih značajnih osoba u svetu književnosti.
Svesna sam toga da bez obzira na broj budućih knjiga, roman “Zagrli sebe i svoj život” za mene će uvek biti na prvom mestu. Iz srca je krenuo, pisan dušom koja je prolazila kroz mnoge teške trenutke i iz njih isplivala.
I nakon izdavanja je imala svoje poteškoće i uvek izazvane onim ljudima koji jedno pričaju a drugi rade ali zato postoji naslov koji uvek podseća šta je na nama- “zagrli sebe i svoj život” i idemo dalje…
Reklo bi se da ste nežna duša a opet jaki kao stena, ko je zapravo Sanja?
Jesam nežna duša, jesam sanjar, istina je da provodim puno vremena u tom svom svetu. Ali kroz život sam naučila da se izborim upravo za svoj mir i za ono što me čini srećnom. Nekada zatvorim oči, udahnem duboko i krenem dalje ostavljajući za sobom i nepravde, i razočarenja. Ne moram nikome da se dokazujem, niti da se takmičim, radim ono što volim i ono što mi prija.
Život je nešto najlepše i jedino što imamo, realno gledano, i ja ga živim svakog trenutka, kroz porodicu, prijatelje i kroz snove jer bez njih baš ništa ne mogu.
Da li će publika imati priliku da se uskoro druži sa vama?
Da, za kraj septembra moja izdavačka kuća Liberland organizuje promocije u Beogradu i ne samo to. Radujem se povratku u Srbiju nakon duge dve godine. A do tada uživajte u letu, zaronite u svoje tišine i zagrlite sebe.
Izvor: Pravda
