Piše: Vladimir Kovačević
Napominjem da se ova vlast do sada zaduživala, deset godina unazad, 1,7 milijardi evra godišnje, hvalila se, ničim zasluženo, da se jeftino zaduživala i time razduživala skupo uzete kredite prethodnika.
Ne smemo zaboraviti da je ova vlast preuzela spoljni kreditni dug sa 14,5 milijardi evra, a danas je on, po javnim podacima vlasti, 31,5 milijardi evra. Po računici stranke koju predvodim i stručnih ljudi u njoj, taj stvarni iznos je veći od 36 milijardi evra, zajedno sa međudržavnim biletarnim investicionim ugovorima.
Delili smo kreditne pare građanima kao da su naše, a nisu, hvalili se porastom BDP-a, a od te vrste prihoda, koji su nam strane fabrike donele, nemamo baš ništa. Stranci uvoze kompletan repromaterijal, oplemene ga jeftinim srpskim radom i sve izvezu na tržišta van naše zemlje.
Građani Srbije imaju mali ili gotovo nikakav ćar od toga. Veliki ćar ima samo država jer se poziva na prihode države, BDP je skoro duplo veći, pa se onda, valjda, mogu i duplo zaduživati.
Siguran sam da se oni koji se zadužuju neće brinuti o tome kako će taj novac vratiti.
Ostaje otvoreno pitanje da li će se ova milijarda utrošiti na pokrivanje gubitaka EPS-a ili kreditnih dugova koji nisu ni planirani da se vrate, a dospevaju u narednim mesecima, u iznosu od 6,6 milijardi evra? Da li će se utrošiti na investicije, ali samo one pogodne za propagandu, vidljive na oko, ili će se država opredeliti, što je savet Nove D2SP, da konačno sagradi gasna skladišta i skladišta nafte takva da nikada više strateške sirovine ne skladištimo u tuđim dvorištima, kakvo je danas dvorište Mađarske, sa nadom da će nam gas kad ustreba baš tad i biti na raspolaganju?
Izvor: Srbin.info
