Bisenić navodi da je nesumnjivo da sadašnjost s planom za budućnost treba da dominira i da je za to je potrebno plansko i ciljano delovanje obe strane, a da je svetski ekonomski forum u Davosu koji počinje za četiri dana i na kome će biti vodeće ličnosti Srbije i Hrvatske biti prilika da se učini novi, značajan korak u tom pravcu.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

"Poseta ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića Zagrebu, posle sedam godina, ponegde u regionu doživljena je kao iznenadni zaokret Srbije, mada je to tako samo na prvi pogled. Na ovoj poseti dugo se radilo. Recimo, predsednik SDS, Milorad Pupovac, praktično, od pre proleća prošle godine, intenzivno je radio na pripremi posete predsednika Srbije i to ne samo sa Beogradom i Zagrebom nego i sa međunarodnim predstavnicima. Posle su kola krenula nizbrdo, ali, čini se, taj proces sada je zaustavljen.

Ovom posetom Ivice Dačića Zagrebu, na traženje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, što je redovno naglašavano i sa hrvatske strane, čini se da počinje nova regionalna politika Srbije. NJu će po svemu sudeći karakterisati veća otvorenost i dinamičniji stav Srbije prema svim regionalnim centrima, osim u određenoj meri Prištine. Već čitavu godinu Priština pokazuje svoje mrzovoljni lice, iako sve to vreme postoje jasni napori EU i SAD da se unaprede odnosi Beograda i Prištine, dok sve vreme traje zaoštravanje uz rastuće napetosti i incidente.

To je dosadilo i međunarodnim predstavnicima, diplomatijama EU i SAD koje su dovedene na granicu strpljenja, pa su pripremile drugačiji nastup prema Kosovu. U takvim uslovima Srbija je dobila mogućnost da se konstruktivnije posveti regionu. Ta ideja je ojačana i činjenicom da međunarodni akteri takođe dolaze u Beograd s novim predlozima i planovima preoblikovanja regionalnog poretka na zapadnom Balkanu u kome Srbija treba da preuzme, zajedno sa drugima, još istaknutiju ulogu u izgradnji i očuvanju regionalne saradnje i stabilnosti.

Ne manje važan motiv za novi pristup Srbije jeste potreba da se politički odnosi eksplicitnije usklade sa privrednim odnosima, koji su dobri, ali ne i recipročni.

Građani Srbije drugi najbrojniji strani radnici u Hrvatskoj

Recimo, građani Srbije su drugi najbrojniji strani radnici u Hrvatskoj, s dozvolama ih ima oko 20 hiljada, a broj turista u 2022. godini porastao je za 60 odsto u poređenju sa 2021. godinom i prošlog leta bilo je oko 130 hiljada srpskih turista.

Taj broj se stalno povećava. Isto tako raste i broj Hrvata koji posećuju Srbiju, a kulturne veze su vrlo intenzivne, brojna su uzajamna gostovanja pevača, a mnoge TV serije razmenski se prikazuju na televizijama u Srbiji i Hrvatskoj.

Istina, iako su odnosi sa Zagrebom mogli da budu kudikamo bolji, Beogradu oni poslednjih godina, može se reći, nisu ni mnogo nedostajali zbog gotovo apsolutnog fokusa Srbije na Kosovo. U tom periodu Srbija je bila snažnije orijentisana prema SAD, potpisala Vašingtonski sporazum, definisala politiku Otvorenog Balkana koju smatra svojim autentičnim doprinosom regionalnoj saradnji. Na 'južnom pravcu' odnosi sa Severnom Makedonijom doživeli su snažan uspon, dok Crna Gora očekuje razrešenje unutrašnje krize.

Otuda je jačanje i podupiranje 'zapadne orijentacije' pa je Dačić sa osmehom krenuo u prvim koracima, tek da 'otopli' odnose dve prestonice na Savi. Čini se da je u tome uspeo i da je zvanični Zagreb, uprkos pokazanoj opreznosti, zadovoljan zbog toga.

Dačićeva poruka u Zagrebu

Dačić je svoju platformu izneo u nekoliko političkih stavova i simboličkih vrednosti. 'Simbolika ovih praznika podseća na neprolazne i, nadam se zajedničke vrednosti - mir, toleranciju i solidarnost. Mislim da se od ovog današnjeg prijema puno očekuje jer je napravljena takva atmosfera u smislu onoga što će uslediti nakon toga. Najbolji odnosi Republike Hrvatske i Srbije su u najboljem interesu naša dva naroda, ali i čitavog regiona', poručio je Dačić i dodao: 'Moj dolazak predstavlja snažnu poruku o potrebi razgovora i redefinisanja trenutnih odnosa Beograda i Zagreba. Mi ne mislimo isto o mnogim pitanjima, ali moramo da razgovaramo i da se dogovaramo'.

Dodao je kako je Srbija svesna da se neka pitanja ne mogu rešiti brzo, ali da shvata potrebu za unapređenjem odnosa, najavljujući tako nove korake u tom pravcu.

Ocene nakon posete bolje su od očekivanja koja su postojala uoči posete. Hrvatski premijer Andrej Plenković na Badnje veče bio je sasvim opušten i zadovoljan, hrvatski ministar spoljnih poslova Ivan Grlić Radman, oprezniji, ali suštinski zadovoljan, dok su reakcije javnosti i medija pretežno pozitivne, uz poneki ton koji se drži stereotipa i šablona uspostavljenih poslednjih godina.

Mnogo na stvaranjju uslova za ovu posetu učinili su predstavnici manjina, Milorad Pupuvac i Tomislav Žigmanov. Žigmanov i Pupovac, uoči Dačićevog dolaska potpisali su Deklaraciju o saradnji Srba iz Hrvatske i Hrvata iz Srbije.

U njoj se osuđuju svi oblici mržnje prema manjinama i 'ohrabruju države u kojima žive da se, umesto obnavljanju sukoba, napokon okrenu saradnji' i počnu da rešavaju otvorena pitanja.

Odnosi srpske i hrvatske manjine su definisani na principu 'spojenih sudova' gde se navodi da 'svaki akt pretnje ili agresije prema manjinskoj zajednici u jednoj državi dovodi u opasnost manjinsku zajednicu u onoj drugoj', navedeno je u ovom dokumentu.

Hrvatski premijer bio je zadovoljan što je predstavnik Hrvata u Vladi Srbije ocenjujući da je 'hrvatska manjina u Srbiji dobila novi život'.

Podsećanje na sastanak Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana u Atini

Na hrvatskoj strani ocenjeno je da je dolazak 'dugovečnog srpskog političara' dobar signal i da bi na tom susretu moglo nešto da se polako i sistematski gradi. Pri tome je za ilustraciju uzeta posledejtonska normalizacija srpsko hrvatskih odnosa iz 1996.

NJoj je prethodio susret i kratak razgovor tadašnjeg hrvatskog ministra spoljnih poslova Mate Granića sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem na sahrani grčkog premijera Andreasa Papandreua. Tada su njih dvojica, u kratkom razgovoru, dogovorili sastanak Miloševića i hrvatskog predsjednika Franje Tuđmana u Atini, kada je počela normalizacija odnosa Zagreba i Beograda. Dobra diplomatija kratku priliku pretvara u delotvornu politiku.

Zaista, Milošević i Tuđman imali su neku čudnu vrstu poverenja jedan u drugog. Kada sam u njegovom poslednjem intervjuu pred hapšenje 2001. razgovarao s Miloševićem, on je bez oklevanja pohvalio Tuđmana kao čoveka 'koji je uvek držao svoju reč', za razliku od drugih tadašnjih regionalnih lidera koji to nisu.

Valjda zbog toga je 90-ih godina kružio vic da je u Beogradu isto kao u Zagrebu, ni tu Tuđman ne sme da se napada.

Pa, ako su Milošević i Tuđman u okviru sukobljenih strategija mogli da nađu zajedničke tačke i izgrade neku vrstu poštovanja, onda bi danas sve to moralo da bude mnogo lakše, tim pre što su sada pri ruci evropska strategija i brojni evropski instrumenti koji nisu bili na raspolaganju Tuđmanu i Miloševiću.

Plenkovićeva ocena dolaska troje srpskih ministara u Zagreb

Hrvatski premijer Andrej Plenković ocenio je da je dolazak troje srpskih ministara u Zagreb 'očito politička poruka i signal da se uspostave kontakti u nekoj većoj frenkvenciji nego što je bilo u proteklo vreme'.

On je rekao da ima puno tema koje opterećuju odnose dve zemlje, ali je video i perspektivu, ocenjujući da 'dijalog mora da se nastavi'. 'Važno je da uspostavimo kontakte, a onda i za strukturirani dijalog', rekao je Plenković.

Hrvatski ministar spoljnih poslova s ponosom je govorio o hrvatskim dostignućima u ostvarivanju hrvatskih spoljnopoloitičkih i strateških ciljeva i postavio retoričko pitanje ko drugi više nego Hrvatska želi stabilnost zapadnog Balkana? Hrvatsku kao primer uspešnih spoljnopolitičkih ostvarenja, navode strani sagovornici u razgovorima sa srpskim rukovodstvom u sasvim drugačijem kontekstu i pripisujući sebi za to zasluge s porukom da bi to isto moglo pod određenim okolnostima da se dogodi i Srbiji.

Hrvatska ima sada priliku da praktično demonstrira tu svoju želju.

Hrvatski ministar spoljnih poslova ponudio je, praktično, novu otvorenost za evropsku perspektivu Srbije, pa je u tom smislu sasvim svrhovito uključivanje ministarke za evropske integracije, Tanje Miščević u ovu delegaciju. To, uostalom, nije bilo neprimećeno i u Zagrebu.

Mora se reći da oblast evropskih integracija pruža zaista široke prostore za saradnju dve zemlje i omogućava Hrvatskoj da demonstrira neke prirodne prednosti za bliže odnose sa Srbijom.

Hrvatska kočnica za evropsku politiku Srbije

Hrvatska, na žalost, u poslednjih desetak godina nije iskoristila svoje potencijale u podsticanju evropskih integracija regiona, pa samim tim ni Srbije, što bi bila njena prirodna uloga. Umesto toga, ona je više puta u Briselu delovala kao kočnica, mada bi u Zagrebu pre rekli da je bila 'korektiv' te politike. Utisak je da je daleko više i predanije, recimo, radila Slovenija s Borutom Pahorom na čelu.

Nigde, reklo bi se, mrtvi ne 'vuku za noge žive' tako snažno kao u odnosima Srbije i Hrvatske. Može se reći da je Dačićeva neizgovorna poruka bila: 'Lasst die Toten die Toten begraben ('Pustimo mrtve da pokopaju svoje mrtve'). On je pozvao da se Hrvatska i Srbija 'umesto takmičenja u mržnji', takmiče u izgradnji mira i dobrih odnosa i pozvao da se sagledaju koji udeo i proporcije prošlosti, sadašnjosti i budućnosti žele u svojim odnosima.

Čini se kao nesumnjivo da sadašnjost s planom za budućnost treba da dominira, ali za to je potrebno plansko i ciljno delovanje obe strane.

Svetski ekonomski forum u Davosu koji počinje za četiri dana i na kome će biti vodeće ličnosti Srbije i Hrvatske prilika je da se učini novi, značajan korak u tom pravcu."

Izvor: Tanjug