Probijanje međunarodne izolacije Prištine je jedan od prioriteta spoljne politike Velike Britanije i Nemačke. I dok Berlin pokušava da tzv. Kosovo uvede na mala vrata u Savet Evrope, dotle London preko vojnih misija čini sve da „oživi” kosovske bezbednosne snage (KBS). A u danima kad pripadnik KBS-a puca i teško ranjava nenaoružane srpske dečake na Badnje veče, tenzije su dodatno pojačane. Velika Britanija planira da na Folklandska ostrva pošalje sedam pripadnika tzv. kosovskih bezbednosnih snaga u mirovnu misiju koja može trajati do tri godine, ali s mogućnošću produženja. Argentinsko ministarstvo spoljnih poslova snažno se protivi prisustvu prištinskih trupa na Folklandskim ostrvima, čak i u svrhu obuke, jer bi to bilo u suprotnosti s rezolucijama UN.

Snažna vojna podrška Londona razvoju KBS-a je primetna poslednjih godina i ogleda se ne samo u obuci već i poklonima savremenim oružjem protivtenkovskim sistemima i raketnim baterijama. Iako je postojanje ove formacije suprotno temelju Rezolucije 1244, po kojoj na Kosovu legalno može da radi samo Kfor, Velika Britanija na to ne mari i otvoreno krši međunarodno pravo. Osim obuke pripadnika KBS, oni na severu pokrajine, prema našim nezvaničnim saznanjima, prave još dve baze, pa će do aprila u ovom delu Kosmeta biti čak šest policijskih. Po ovom planu predviđena je i gradnja jedne vojne baze, na samoj administrativnoj liniji sa centralnom Srbijom. A uprkos naporima i novcu koji se izdvaja za obuku, kako „Politika” nezvanično saznaje, čak četvrtina pripadnika KBS-a imaju nekih psihičkih problema. Upravo jedan od njih je iz čista mira pucao na srpske dečake koji su nosili badnjak za najradosniji hrišćanski praznik.

Uprkos najavama da će sedam pripadnika KBS-a biti poslato u ovaj deo sveta, do sada nije bilo zvanične potvrde britanskog Ministarstva odbrane u vezi sa ovim manevrima, ovu informaciju objavio je ugledni američki žurnal „Difens end forin afers, Stratedžik polisi”. Argentina takav korak Londona smatra „dokazom militarizacije” južnog Atlantika, zbog čega će biti uložen „snažan formalni protest Ujedinjenom Kraljevstvu”. „Vlada snažno odbacuje nameru da pošalje nove vojne trupe na Malvinska ostrva, argentinsku teritoriju koju je Ujedinjeno Kraljevstvo nezakonito okupiralo, što predstavlja neopravdanu demonstraciju sile i namerno odstupanje od poziva brojnih međunarodnih rezolucija Generalne skupštine UN i drugim međunarodnim forumima”, rekli su za novine „Klarin” izvori iz argentinskog ministarstva spoljnih poslova. Argentina, koja nikad nije priznala nezavisnost Kosova, takođe je odbacila „navodnu prirodu mirovne misije” kao potpuno neopravdanu.

Lažna država Kosovo i UK su navodno potpisali sporazum u septembru 2022. u vezi s raspoređivanjem trupa. Navodi se da su slični sporazumi na snazi između Kosova i SAD. Istovremeno, zanimljivo je da su argentinski plavi šlemovi raspoređeni kao deo mirovne misije UN na KiM od 2006. kako bi se pružila pomoć uglavnom deci kosovskih Albanaca. Odluku da pošalje vojnike u mirovnu misiju na Folklandska ostrva doneo je pokrajinski parlament krajem prošle godine, a podržalo ju je 77 albanskih poslanika, što je takođe zvanično objavljeno. Na osnovu te odluke, prema sporazumu o sprovođenju, na Folklande treba da ode sedam pripadnika pešadije „Rulment”, što je britanski izraz za patrolne trupe na Folklandima.

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost kaže da je krajnji cilj SAD, Velike Britanije i Nemačke da tzv. Kosovo uđe u evroatlantske strukture, što podrazumeva i bezbednost. Za „Politiku” ističe da je slanje „kosovskih vojnika” u mirovne misije samo jedan korak na putu njihove ideje da na kraju tog puta Kosovo uključe u NATO kao punopravnog člana. To zasad nije realno jer se četiri članice saveza tome protive.

„Mislim da odlazak u međunarodne misije ne može imati neki praktičan značaj u smislu da će ’kosovski vojnici’ da stiču neko veliko iskustvo. To su uglavnom misije za manji broj ljudi, ali to treba da pošalje neku vrstu političke poruke – da je tzv. Kosovo subjekt međunarodnih odnosa, da u tim državama u kojima se pojavljuju te države treba da ih percipiraju kao takve. To bi moglo da se protumači i kao neka vrsta njihovog odgovora na našu vrlo uspešnu kampanju otpriznavanja lažne države Kosovo i da na ovaj način Prištini kompenzuje neuspeh na međunarodnom planu”, kaže Rajić.

Zahvaljujući pre svega Kurtijevom autističnom i ekstremističkom stavu, odnosi između Prištine i Vašingtona jesu narušeni, pa je odluka da pošalju neke pripadnike KBS-a u mirovne misije jedan od iskaza dobre volje Zapada da podržavaju Prištinu, iako ne podržavaju kosovskog premijera. Rajić kaže da nije upoznat sa tim da će sedam pripadnika KVS-a da ide na Folklandska ostrva, ali ako je to istina, to nije dobar potez, jer na taj način mogu samo da isprovociraju države Južne Amerike da ih tek posle toga bojkotuju, tim pre što tako nešto Argentina neće ćutke posmatrati. Navodi da su samo tri države ovog dela sveta priznale tzv. Kosovo i da je ključnu ulogu u tome imala činjenica da Vatikan nije priznao nezavisnost južne srpske pokrajine.

„Ovakvim gestom sigurno neće pobrati simpatije jer, uprkos svim trvenjima koja postoje u južnoameričkim državama, većina njih ne gleda blagonaklono na tu vrstu konflikta koji postoji između Velike Britanije i Argentine. Siguran sam da neće biti srećni da se militarizuju Folklandska ostrva. Ako to urade, svakako će dodatno antagonizovati države koje i onako ne priznaju tzv. Kosovo i na ovaj način samo će da potvrde njihovu politiku po ovom pitanju”, kaže Rajić.

A bivši načelnik Katedre društvenih nauka i redovni profesor sociologije na Vojnoj akademiji u Beogradu Ilija Kajtez kaže da je osnovana ideja da se Kosovo preko svojih sponzora gde god može promoviše kao država i njihova vojska kao sila. Za naš list naglašava da je cilj da se Prištini prizna međunarodni subjektivitet, kao i da je reč o projektu, a postojanje KBS-a je apsolutno protivno Rezoluciji 1244. „Ne vodeći računa o međunarodnom pravu, oni sa Zapada rade sve što će im ići u prilog. Na taj način se postepeno ruši poverenje u međunarodno pravo i poredak. To je već viđeno”, kaže Kajtez.

Kaže da ideja Londona da na Folklandska ostrva pošalje sedam pripadnika KBS-a govori i o licemerju Zapada. Podseća da je jedna Velika Britanija poslala svoje ratne brodove na hiljade milja dalekoj teritoriji koja ni po čemu ne može pripadati njima. „Oni su vodili rat za taj deo zemlje, a uvek nama objašnjavaju da nemamo šta da tražimo na svetoj srpskoj zemlji – Kosovu i Metohiji. Na ovom primeru se vidi apsurdnost tih tvrdnji i potpuno je jasno gde smo mi kada je u pitanju međunarodno pravo. Uprkos svemu, postoji ljudska i božja pravda i to njihovo izigravanje međunarodnog prava će jednog trenutka morati da bude zaustavljeno. Pojaviće se slobodarska strana sveta, uključujući i Argentinu i Brazil, koja će reći – sada je dosta. Odlično je što šalju neke vojnike na Folkland, jer to pokazuje svu apsurdnost i licemerje Britanaca i dokazaće se koliko su oni navodno nepristrasne sudije i medijatori u razgovorima Beograda i Prištine”, zaključuje Ilija Kajtez. 

Zajedno sa Amerikancima i u Kuvajtu

Prvi kontingent KBS-a u mirovne misije je poslat u martu prošle godine, kada je u kasarni „Adem Jašari” održana ceremonija kojom je ispraćen prvi kontingent sa simboličnim brojem vojnika KBS-a u Kuvajt. Oni su tamo otišli u svoju prvu međunarodnu mirovnu misiju zajedno sa američkim mirovnim trupama. Predsednica institucija u Prištini Vjosa Osmani izjavila je da je to istorijski dan za Kosovo. Naglasila je da je pre 22 godine bilo nezamislivo da bi kosovski vojnici mogli biti deo neke mirovne misije u svetu. „Iz zemlje koja je nekada uvozila mirovne snage sada se postepeno transformišemo u zemlju koja izvozi mirovne snage. Ovaj kontingent koji šaljemo u državu Kuvajt je mali po broju, ali velik po sadržaju i poruci. Ovi momci pišu novu istoriju naše snage”, rekla je tada Osmanijeva. Kazala je i da ova šestomesečna misija ne bi bila moguća bez SAD i američkih vojnika te da je program saradnje sa američkom vojskom dugoročan i ima za cilj stvaranje i proširenje partnerstva sa KBS-om u funkciji promovisanja regionalne sigurnosti i šire.

Izvor: Politika