On je u svom govoru istakao da je došlo do usporavanja borbi u Ukrajini ne samo zbog zime, već i zbog deficita naoružanja Kijeva.
Takođe je primetio da je nastupio „zamor“ strana i da se „rat zaista usporava zimi“.
„Nema stagnacije, postoji usporavanje procesa, usporavanje rata, juče sam govorio o tome, ne samo zbog zime, već i zbog snage na frontu… Mnogo puta smo razgovarali o ciframa koje su upućivale na određeni deficit konkretnog oružja, što je posebno uticalo na snagu naših ljudi. Ne možemo da napredujemo samo zahvaljujući motivaciji, moralu. Postoje konkretne stvari od kojih zavisi stabilnost na frontu i te konkretne stvari mi čekamo“, poručio je Zelenski.
Prema njegovim rečima, za „napredovanje na bojnom polju“, Kijevu je potrebno oružje dalekog dometa.
„Ne možemo da dobijemo neprijatelja, potrebno nam je odgovarajuće oružje. Partneri ga imaju“, zaključio je ukrajinski lider.
Lider Kijeva je ranije izjavio da Ukrajina ima na raspolaganju samo 10 odsto od neophodnog broja sistema PVO.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) January 19, 2023
Zelenski zapretio da će vratiti Krim, ako dobije teško naoružanje od Zapada
Ukrajinski predsednik je takođe zapretio da će ako Zapad isporuči Ukrajini teško naoružanje, on pokušati da povrati Krim.
„To nije namera. To je naša zemlja, naš cilj – deokupacija svih naših teritorija. Krim je naša zemlja, teritorija. To su naše more i naše planine Dajte nam teško naoružanje i mi ćemo vratiti ono što je naše“, poručio je ukrajinski lider odgovarajući na pitanje „da li stvarno postoji namera da se Krim oslobodi“.
Prethodno je list „NJujork tajms“ objavio, pozivajući se na izvore, da je administracija američkog predsednika DŽozefa Bajdena počela da priznaje da Kijevu mogu zatrebati dodatne snage za napad na teritoriju Krima i da bi pretnja ruskoj kontroli nad poluostrvom, prema Vašingtonu, mogla da ojača poziciju Kijeva u budućim pregovorima.
Generalni sekretara Alijanse Jens Stoltenberg izrazio je nadu da će na sastanku kontakt grupe za podršku Ukrajini u američkoj bazi „Ramštajn“ u Nemačkoj 20. januara biti donete odluke o isporukama Kijevu teškog naoružanja.
Podsetimo, Krim je ušao u sastav Rusije nakon referenduma o poluostrvu 2014. godine koji je održan nakon državnog prevrata u Ukrajini, na kom se većina stanovnika Republike Krim i Sevastopolja izjasnila za ulazak u sastav Rusije.
Ukrajina smatra Krim svojom teritorijom, ali privremeno okupiranom, dok su ruske vlasti više puta saopštavale da su se Krimljani demokratskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom i statutom UN izjasnili za prisajedinjenje Rusiji.
Ukrajinska 61. brigada koja je prva ušla u napušteni Herson praktično uništena kod Soledara
Izvor: rs.sputniknews. com
