Ovaj trust mozgova je poznat širom sveta po tome što deluje u zoni interesa Pentagona i CIA, po čijoj narudžbini izrađuje desetine studija. Mnoge od njih nisu za objavljivanje.
Godišnji budžet RAND Corporation je a 357 miliona dolara.
Izveštaj barata sa četiri scenarija. Svaki od njih počinje hipotetičkim napadom ruskih oružanih snaga na snage Severnoatlantske alijanse.
Po prvom, Ruska Federacija izvodi demonstrativni raketni napad na skladište ili prazan aerodrom neke zemlje NATO, bez žrtava među vojnim i civilnim stanovništvom. U ovom slučaju korporacija preporučuje čisto diplomatski i ekonomski odgovor, jer simetričan napad na infrastrukturne objekte ili agresivne akcije u sajber prostoru mogu izazvati eskalaciju sa Rusijom.
U suštini: generalna linija izveštaja je – izbegavati svako fatalno zaoštravanje sa Rusijom.
Drugi scenario se bavi reakcijom Sjedinjenih Država i njenih saveznika na uništenje njihovog satelita na niskoj Zemljinoj orbiti. U toj situaciji bi Vašington i Brisel trebalo da odgovore „širokim spektrom nevojnih napada“.
Treći scenario: Rusija ciljano gađa raketama vazdušne baze NATO u Poljskoj i Rumuniji. Ti napadi rezultiraju žrtvama. U toj situaciji analitičari preporučuju reagovanje, ali „napadom manjeg intenziteta”, sa uvođenjem sankcija i međunarodnom osudom. Međutim, i to treba učiniti na način da ne izazove neprijatelja da započne punopravni rat.
I konačno, četvrti scenario: Rusija pokreće sveobuhvatni raketni napad na objekte alijanse u Evropi, uključujući vazdušnu bazu Ramštajn u Nemačkoj i luku u Roterdamu.
Pravno gledano, to bi bio očigledan čin agresije. Međutim, RAND Corporation i pri ovakvom razvoju događaja sugeriše uzdržanu, ako ne i polovičnu reakciju. Sa demonstracijom saveznicima nepokolebljive odlučnosti SAD, ali bez uvlačenja Kremlja u rat.
Kao što se vidi, u sve četiri simulirane situacije – Rusija prva izvodi napade. Bez objašnjenja: zašto bi Moskva, koja za to nema nikakav krupan razlog za slične akte agresije, uopšte kretala tim rizičnim putem.
SAD imaju bogato istorijsko iskustvo u izvođenju provokacija, ili, kako ih nazivaju, „operacija pod lažnom zastavom“. Na njihovom spisku su i eksplozija krstarice „Maine” u luci Havane (1898), incident u Tonkinu koji je omogućio početak rata u Vijetnamu (1964), „svedočenje Naire” pre invazije na Irak (1991) i „hemijski napadi „u Siriji. Sve su to „ručni radovi“ američkih obaveštajnih agencija (uz asistenciju medija).
RAND Corporation u sva četiri scenarija naglašeno poziva da se izbegne sukob velikih razmera:
„Cilj dosadašnje ratne politike SAD bio je da se izbegne rat između NATO-a i Rusije. Ni ograničeni ruski napad na NATO ne negira ovaj cilj“.
Sve ovo navodi na zaključak da su u izveštaju navedeni algoritmi koji će pomoći da se temperatura krize na evropskom kontinentu drži na kontrolisanom nivou.
Sasvim je moguće da je sve u funkciji pripreme za predstojeće pogoršanje situacije u Ukrajini.
Vladimir Vasiljev, glavni istraživač Instituta Ruske akademije nauka za SAD i Kanadu, naglašava:
– Rusija će polako, ali sigurno steći prednost na frontovima. Zato za SAD može postati aktuelno pitanje „zamene“ Oružanih snaga Ukrajine jedinicama NATO, predstavljenim u ovom ili onom obliku. Glavno je što ni u jednom scenariju nema diplomatskog rešenja. Pretpostavlja se da eskalacija treba da se intenzivira, ali da istovremeno ne dovede do ozbiljnih posledica po Zapad, koje bi podrazumevale upotrebu nuklearnog naoružanja.
Izvor: Fakti.org