Sumirajući utiske posle upravo završene najveće svetske izložbe naoružanja u Abu Dabiju, novinar koji decenijama prati razvoj vojne tehnologije, Miroslav Lazanski ističe da se Srbiji dogodio veliki kam-bek. Naša država je najjača u jugoistočnoj Evropi po vojnoj proizvodnji.
- Imamo paletu proizvoda od pištolja, pešadijske i streljačke municije, do bespilotnog helikoptera, lakih aviona, oklopnih vozila i artiljerije. Jednom rečju, ovo je veliki povratak srpske vojne industrije posle 1999. godine i svega što nam je NATO priredio bombardujući SR Jugoslaviju - kaže Lazanski.
Pored bespilotnog helikoptera „Stršljen“ i oklopnih borbenih vozila „Miloš“ i „Lazar 3“, najveću pažnju budućih kupaca privukla je „Šumadija“. Reč je o raketi zemlja-zemlja, čiji je domet čak 300 kilometara. Ona je nešto što je Srbiji nedostajalo u smislu prevencije, odvraćanja svih zemlja oko naše da učestvuju u eventualnoj agresiji na Srbiju, kaže sagovornik. - Tokom bombardovanja NATO-a nismo imali sredstvo odvraćanja, sad imamo raketu koja može da dosegne i velike gradove oko Srbije. Pa sad gospodo — u eventualnom sukobu, a ne daj bože da do njega dođe, to niko ne želi — ako nekome padne na pamet suluda ideja da nekoj drugoj zemlji dâ vazdušni prostor da se gađa Srbija, imamo raketu koja može da odgovori po vitalnim ciljevima u okolini Srbije. To je smisao ove rakete - kaže Lazanski. On dodaje da je najvažnije istaći da je reč o proizvodu domaće pameti, zajedničkom projektu državnog preduzeća „Jugoimport SDPR“ i privatne kompanije „Edepro“. Raketa je u jednom delu putanje navođena. Minimalni domet je 70 kilometara, a maksimalni tri stotine. Treba dodati da se „Šumadija“ ispaljuje u vremenskim okolnostima od minus 30 do plus 50 stepeni celzijusa. Bojeva glava rakete teška je 200 kilograma, znači može da bude fragmentarnog tipa, ali i termobarična. Dugačka je 8 metara i 24 centimetra, kalibra 400 milimetara, a lansira se iz kontejnera koji je dugačak skoro devet metara. Jedna raketa teška je čak tonu i po, od čega samo motor teži 889 kilograma, kaže naš sagovornik i dodaje da je važno naglasiti da raketa može da bude spremna za lansiranje za samo 12 minuta. „Šumadija“ je vođena, u prvom delu putanje je balistička, jer ide preko 80 kilometara u visinu, znate šta to znači, možda ide i 90 kilometara u visinu, praktično probija atmosferu, a onda u poslednjem delu putanje zapravo ima inercioni navigacioni sistem. Vođena je, praktično kao neka vrsta planirajuće krstareće rakete u poslednjoj fazi leta“, objašnjava Lazanski. Po svojim karakteristikama, „Šumadija“ može da parira samo kineskoj raketi WS-2. Naš sagovornik kaže da je jasno da je naša raketa napravljena po uzoru na kinesku, ali da to ne treba da čudi, jer u suštini sve rakete liče jedna na drugu. - Svi koriste postojeće znanje i sisteme, s tim što smo mi u ’Šumadiju‘ ugradili domaću pamet. Stručnjaci kompanije ’Edepro, izuzetno obrazovani i vredni ljudi, napravili su nešto, iskreno da vam kažem, što ni prethodna, velika Jugoslavija nije mogla da napravi - zaključuje Lazanski. Izvor: rs.sputniknews.com
