Predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin poručio je danas da je situacija sa tzv. Kosovom presedan u međunarodnom pravu, te da će Zapad, nakon što je većinski podržao kosovsku nezavisnost, morati da prizna pravo na samoopredeljenje i drugim teritorijama, uključujući Južnu Osetiju, Abhaziju, Krim, Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, kao i Hersonsku i Zaporošku oblast.
U međunarodnim odnosima "nema selektivnih odluka, pravila za sve moraju da budu ista", rekao je Volodin, upozorivši da će se ovaj princip preneti i na druge segmente međunarodnih odnosa.
Ukoliko Nemačka odluči da zapleni rusku imovinu, Rusija će odgovoriti na isti način ne samo njoj, već i svim zemljama koje se odluče na taj korak.
"Nemačka vlada danas je odlučila da probleme koje su stvorili njeni prethodnici prebaci na nas. U tom cilju planiraju da zaplene rusku imovinu kako bi obnovili Ukrajinu. Čim se donese takva odluka, imamo pravo da primenimo slične mere u odnosu na imovinu Nemačke i drugih država", napisao je Volodin na svom Telegramu.
Upozorio je i da će nezakonito zaplenjivanje ruske imovine dovesti do presedana u svetu, nakon kojeg se može očekivati da će i ostale zemlje početi da zanemaruju međunarodno pravo, te da uzimaju za sebe ono što im ne pripada.
Ipak, kako je kazao, zvanični Berlin po svemu sudeći traži nove dugoročne probleme. Na ovo ukazuju i nedavna izjava bivše kancelarke Angele Merkel i bivšeg francuskog predsednika Fransoa Olanda, koji su priznali da je glavna ideja Minskih sporazuma bila da se Kijevu da više vremena da vojno ojača kako bi se suprotstavio Moskvi, a ne postizanje nekakvog mira.
Zbog toga su upravo Merkel i Oland jedni od glavnih krivaca za sadašnju situaciju. Oni su sabotirali Minske sporazume iz 2014. i 2015. godine i nikada nisu ni planirali da ih ispoštuju, napisao je Volodin. Umesto toga, dogovor je iskorišćen za "militarizaciju kijevskog režima i vojne operacije protiv civila na Donbasu i Krimu".
Nakon završetka sukoba, Francuska i Nemačka zato će morati da isplate najveći deo štete. Vašington će, kao i obično, uspeti da opere svoju krivicu. Ostale zemlje Evropske unije ne samo da su manje snažne od Pariza i Berlina, već je i njihova odgovornost za sabotažu Minskih sporazuma znatno manja od one koju snose Nemačka i Francuska, objasnio je predsednik Dume.
Nemačka i Francuska inače su i jedine dve zapadne zemlje koje su 2015. godine učestvovale u kreiranju drugog Minskog dogovora. Dokument su potpisali predstavnici Rusije, Ukrajine, Donjecke i Luganske Narodne Republike.
U deklaraciji ruskog predsednika Vladimira Putina, tadašnje kancelarke Nemačke Merkel i predsednika Francuske Olanda od 12. decembra 2015. godine navodi se da su sve strane ubeđene da nema alternative mirnom razrešenju sukoba, te da će u tom cilju učiniti sve kako bi se dostigao taj cilj.
Ipak, vreme je pokazalo da to baš i nije bilo tako.
Izvor: rt.rs
