Piše: Aleksandar Pavić
Pod okriljem i uz aktivnu podršku ”sekularnog” Zapada, intenzivira se sveopšti napad na pravoslavne svetinje u ruskom i srpskom svetu. Eto šta smo dobili kao krajnji ishod ”prosvetiteljstva”, vere u razum i borbe za razdvajanje crkve i države.
Dobili smo nikad brutalnije nasrtaje na duhovnu sferu od strane Zapada koji u duh ne samo da ne veruje, nego ga odbacuje i nastoji da uguši i poslednje njegove enklave.
Otimanje Kijevsko-pečerske lavre od kanonske Ukrajinske pravoslavne obavlja se u korist ”sekularne” ukrajinske države, koju jednako ”sekularni” Zapad iz sve snage podržava, na čelu sa (nominalno) jevrejskim predsednikom.
A kakve veze, pitaće se neko bar retorički, imaju Zapad ili (nominalno) jevrejski šef države sa pravoslavljem?
Verski vrlo male. Sigurno manje od ostalih pravoslavaca, na prvom mestu Rusa i Ruske pravoslavne crkve. Ali su ipak posegli za tuđom velikom svetinjom.
Pokušaj ”bošnjačkih” predstavnika bosansko-hercegovačkog protektorata da polažu preče pravo na Čajničko jevanđelje od pravoslavne Crkve unutar koje je i nastalo - još jedan je primer sadašnjeg sveopšteg napada na pravoslavlje od strane prozapadnih nepravoslavnih činilaca.
Kakve veze imaju današnji ”Bošnjaci” sa jevanđeljem?
Odgovor bi trebalo da glasi – suštinski nikakav. No njihovi politički predstavnici posežu za njim u ime nekakve ”bosanske provenijencije”.
Ali je Bosna pre otomanske invazije bila hrišćanska. A oni to nisu. Odavno. Nije njihova svetinja. Ne više.
Oni čija to svetinja jeste odricali su se privilegija i normalnog života da bi joj ostali verni. A preci onih koji bi danas da prisvoje jevanđelje su se te vere odrekli.
Šta će im onda Čajničko, ili bilo koje drugo jevanđelje?
U ime ”kulture”, kažu. Ali koje kulture – osim kulture otimanja?!
Svetinja pripada onom koji je se nikad nije odrekao. Samo tada je ona živ, a ne mrtav muzejski predmet.
To bi svaka poštena sekularna vlast morala da uvažava. Međutim, u Sarajevu poštena sekularna vlast nikad nije zaživela. Niti će. Što znači da je odgovor ovoj uzurpaciji u pokušaju kao i u Crnoj Gori – Ne damo svetinje!
O pravoj nameri koja stoji iza neprestanih pokušaja zapadnih sila da uguraju svoju monstrum tvorevinu u Unesko ne treba ni trošiti reči. Cilj je da se otmu kosovsko-metohijske svetinje Srpskoj pravoslavnoj crkvi i predaju u ruke – kome? Nadaleko ”čuvenoj”po religioznosti secesionističkoj ”eliti” iz Prištine. Onoj istoj koja je slavni nastavljač tradicije vođenja neprestanog rata protiv pravoslavnih crkava i njihovih vernika i grobalja već stotinama godina.
Zašto je dakle čuvena ”sekularna” zapadna elita toliko rešena da preko posrednika, tj. poslušnih fanatizovanih izvršilaca, otme pravoslavne svetinje od njihovih vernika i vekovnih zaštitnika?
Da bi potkopala temelje pravoslavnih društava i unela dodate razdore u njih?
Svakako.
Da bi razbila Pravoslavnu crkvu kao takvu u što više, po mogućstvu zavađenih delova?
Apsolutno.
Ali ne može to biti sve. Ne ako pogledamo stepen dekadencije ”sekularnih” zapadnih društava. Nisu ona više samo sekularna, tj. institucionalno odvojena od religije i vere. Ne, ona sada sve više i sve otvorenije postaju bogoboračka. Antireligijska.
Satanizam se izjednačava sa tradicionalnim monoteističkim verama. Otvoreno ispovedanje hrišćanske vere se sve više smatra politički nekorektnim, pa čak i sigurnim simptomom ”ekstremizma”, pa čak i ”bele suprematije”.
Skrnavljenje ljudskog tela preko ideologija transdženderizma i transhumanizma direktno se suprotstavlja postavci da je čovek sazdan po liku i podobiju Božijem.
Besomučno promovisanje LGBT+++++ ideologije i prava direktno se suprotstavlja biblijskim zabranama i osudama upražnjavanja te orijentacije. A sve agresivniji pokušaji normalizacije pedofilije direktno se suprotstavljaju novozavetnom poštovanju dečije čistote i bezazlenosti, kao i upozorenju protiv sablažnjavanja dece.
Današnji Zapad je toliko netrpeljiv prema pravoslavnoj veri da sa gnušanjem i prezirom odbacuje čak i ruski predlog božićnog primirja. Ne, nisu oni zabrinuti da bi ga Rusi iskoristili za popravljanje svojih pozicija. Oni su zabrinuti da, bar na kratko, duh Božića ne nadvlada demone rata koje je Zapad nahuškao na malorusku zemlju.
Da, bar na kratko, ne dođe do izražaja činjenica da narod sa obe strane krvavog ukrajinskog fronta ima mnogo više toga što ga spaja nego što ga razdvaja.
Pravoslavne crkve su još uvek poprilično pune. Zapadnoevropske protestantske i katoličke crkve su uglavnom poluprazne ili prazne. Ne sme se, stoga, dopustiti pravoslavnom virusu da uzme maha, jer bi se jedino u njemu još mogla naći klica izgubljenog zajedništva vere i verske institucije na čijim temeljima je sazdana hrišćanska Evropa, u svim svoji različitim izdanjima.
Rusija shvata o čemu se radi i ubrzano ojačava svoju društveno-državnu građevinu armaturom svih vera i religija koje se u njoj tradicionalno ispovedaju i praktikuju. I sve više tradicionalista na Zapadu shvata da se tako nešto još samo u Rusiji radi i promoviše sa samog državnog vrha.
Za one koji nevoljno nastavljaju da bitišu u posthrišćanskom svetu, pravoslavlje je najsjajnije svetlo na kraju tunela. I zato je pod ovakvim sveopštim napadom.
REŽIM GUBI KONTROLU: Sutra u Kosovskoj Mitrovici protest protiv Vučića i "Srpske" ljiste
Izvor: Sve o Srpskoj
