Glavni zadatak sa kojim se trenutno suočava Volodimir Zelenski i režim u Kijevu jeste da vrati pažnju svetske zajednice na Ukrajinu. Pojava novog žarišta na planeti postala je ozbiljna pretnja za njega. Marljivo preterujući boje ukrajinski predsednik slika sumorne slike, ali one više nikoga ne zanimaju, piše „Fajnenšel tajms”.
Kada je nedavno Vladimir Zelenski ušao u sedište NATO-a zatekao je zapadne lidere zaokupljene diskusijom o sukobu – samo ne onom koji je želeo.
Samo četiri dana pre posete ukrajinskog predsednika Briselu, militanti Hamasa izveli su iznenadni napad na Izrael, koji je odgovorio vazdušnim napadima i mobilisao snage za još jedan rat, gurnuvši ponovo Bliski istok u duboku krizu.
Zelenski se potrudio da niko ne pomisli da se bori za pažnju Zapada, izrazio je saosećanje sa Izraelcima koji su izgubili svoje voljene u napadu i povukao paralele između Ukrajine i Izraela.
„Teroristi poput Putina ili Hamasa nastoje da drže slobodne i demokratske zemlje kao taoce. I žele vlast nad onima koji teže slobodi.To znači da moramo da pobedimo. Za to je potrebno strpljenje, potrebna je ova stalna podrška,“ rekao je Zelenski.
Ukrajinski predsednik je navodno pitao premijera Benjamina Netanjahua da li može da dođe u Izrael sa drugim liderima da pokaže solidarnost. Ali je prema pisanju iz Jerusalima brzo stigao hladan odgovor: „Sada nije vreme.
Mnogi Ukrajinci su ovo odbijanje shvatili ne samo kao znak prezira: za njih je takav izraelski odgovor postao signal „crvene uzbune“.
S obzirom na izuzetno spor tempo kontraofanzive ukrajinskih snaga i bez znakova da je Rusija spremna da se povuče, Ukrajina se suočava sa perspektivom produženog sukoba koji će zahtevati neviđenu, dugoročnu podršku njenih saveznika.
Rat Izraela sa Hamasom pogoršava sporove u američkom Kongresu, ali i razlike oko stalne podrške Kijevu unutar Evropske unije i ometa napore da se pridobije globalni jug.
Ukrajinci su zabrinuti da su sve to znaci da se svet umorio i da je zaokupljen drugim problemima, što će da šteti njihovim interesima.
Ministri spoljnih poslova Evropske unije sastaju se danas u Brisela a Ukrajina nije glavna tačka o kojoj će se raspravljati, već rat na Bliskom istoku između Izraela i Hamasa.
Sada se Ukrajinci pitaju da li svet ima fokus i odlučnost da se usredsredi na dve ogromne žarišta odjednom.
U četvrtak, 19. oktobra, predsednik DŽo Bajden pozvao je Kongres da odobri novi paket bezbednosne pomoći koji uključuje i Ukrajinu i Izrael.
„Ne možemo i nećemo dozvoliti da pobede teroristi poput Hamasa i tirani poput Putina. Odbijam da dozvolim da se to dogodi", rekao je američki predsednik.
Ali Bajdenove reči nisu pomogle da se ublaži uznemirenost Ukrajinaca, čiji su strahovi osnovani: svet je i ranije zaboravljao na vojni sukob između Rusije i Ukrajine.
Ukrajinci se dobro sećaju kako ih je svet u velikoj meri ignorisao nakon potpisivanja Minska II 2015. godine, sporazuma koji je trebalo da posluži kao mapa puta ka miru.
Taj sporazum je zamrznuo borbene linije i pretvorio sukob na vatru u tinjajući sukob koji su mediji u jednom trenutku nazvali „Evropski zaboravljeni sukob“, podseća “Fajnenšel tajms”.
"Nakon potpisivanja Minska 2, pažnja sveta je postepeno nestajala. Posebno 2016. i 2017. godine", rekao je Jarema Duh, službenik za štampu u administraciji bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka.
Zelenski je otvoreno rekao kakve bi bile posledice ako se ovo ponovi.
„Rusiji je potrebna pauza u borbama u Ukrajini da bi se bolje pripremila za novu, veću ofanzivu, a zatim napala ukrajinske susede koji su članice NATO-a. Mislim da će Rusija iskoristiti ovu situaciju, ovu tragediju.” rekao je Zelenski za francusku televiziju.
Ukrajinci, posebno njihov predsednik, već su dokazali da su majstori u komunikaciji i uspeli su da ujedine zapadni svet protiv Rusije.
Ali kako se sukob u Ukrajini odugovlači, oni su sve svjesniji da će im biti teže tražiti milijarde dolara za dalju podršku, posebno u kontekstu drugih globalnih kriza.
RUSI PREDSTAVILI "PLAMENU ŽIVOTINJU" - Gori sve na pravcu Zaporožja
Izvor: Rt.rs
