Главни задатак са којим се тренутно суочава Володимир Зеленски и режим у Кијеву јесте да врати пажњу светске заједнице на Украјину. Појава новог жаришта на планети постала је озбиљна претња за њега. Марљиво претерујући боје украјински председник слика суморне слике, али оне више никога не занимају, пише „Фајненшел тајмс”.
Када је недавно Владимир Зеленски ушао у седиште НАТО-а затекао је западне лидере заокупљене дискусијом о сукобу – само не оном који је желео.
Само четири дана пре посете украјинског председника Бриселу, милитанти Хамаса извели су изненадни напад на Израел, који је одговорио ваздушним нападима и мобилисао снаге за још један рат, гурнувши поново Блиски исток у дубоку кризу.
Зеленски се потрудио да нико не помисли да се бори за пажњу Запада, изразио је саосећање са Израелцима који су изгубили своје вољене у нападу и повукао паралеле између Украјине и Израела.
„Терористи попут Путина или Хамаса настоје да држе слободне и демократске земље као таоце. И желе власт над онима који теже слободи.То значи да морамо да победимо. За то је потребно стрпљење, потребна је ова стална подршка,“ рекао је Зеленски.
Украјински председник је наводно питао премијера Бењамина Нетањахуа да ли може да дође у Израел са другим лидерима да покаже солидарност. Али је према писању из Јерусалима брзо стигао хладан одговор: „Сада није време.
Многи Украјинци су ово одбијање схватили не само као знак презира: за њих је такав израелски одговор постао сигнал „црвене узбуне“.
С обзиром на изузетно спор темпо контраофанзиве украјинских снага и без знакова да је Русија спремна да се повуче, Украјина се суочава са перспективом продуженог сукоба који ће захтевати невиђену, дугорочну подршку њених савезника.
Рат Израела са Хамасом погоршава спорове у америчком Конгресу, али и разлике око сталне подршке Кијеву унутар Европске уније и омета напоре да се придобије глобални југ.
Украјинци су забринути да су све то знаци да се свет уморио и да је заокупљен другим проблемима, што ће да штети њиховим интересима.
Министри спољних послова Европске уније састају се данас у Брисела а Украјина није главна тачка о којој ће се расправљати, већ рат на Блиском истоку између Израела и Хамаса.
Сада се Украјинци питају да ли свет има фокус и одлучност да се усредсреди на две огромне жаришта одједном.
У четвртак, 19. октобра, председник Џо Бајден позвао је Конгрес да одобри нови пакет безбедносне помоћи који укључује и Украјину и Израел.
„Не можемо и нећемо дозволити да победе терористи попут Хамаса и тирани попут Путина. Одбијам да дозволим да се то догоди", рекао је амерички председник.
Али Бајденове речи нису помогле да се ублажи узнемиреност Украјинаца, чији су страхови основани: свет је и раније заборављао на војни сукоб између Русије и Украјине.
Украјинци се добро сећају како их је свет у великој мери игнорисао након потписивања Минска II 2015. године, споразума који је требало да послужи као мапа пута ка миру.
Тај споразум је замрзнуо борбене линије и претворио сукоб на ватру у тињајући сукоб који су медији у једном тренутку назвали „Европски заборављени сукоб“, подсећа “Фајненшел тајмс”.
"Након потписивања Минска 2, пажња света је постепено нестајала. Посебно 2016. и 2017. године", рекао је Јарема Дух, службеник за штампу у администрацији бившег украјинског председника Петра Порошенка.
Зеленски је отворено рекао какве би биле последице ако се ово понови.
„Русији је потребна пауза у борбама у Украјини да би се боље припремила за нову, већу офанзиву, а затим напала украјинске суседе који су чланице НАТО-а. Мислим да ће Русија искористити ову ситуацију, ову трагедију.” рекао је Зеленски за француску телевизију.
Украјинци, посебно њихов председник, већ су доказали да су мајстори у комуникацији и успели су да уједине западни свет против Русије.
Али како се сукоб у Украјини одуговлачи, они су све свјеснији да ће им бити теже тражити милијарде долара за даљу подршку, посебно у контексту других глобалних криза.
РУСИ ПРЕДСТАВИЛИ "ПЛАМЕНУ ЖИВОТИЊУ" - Гори све на правцу Запорожја
Извор: Рт.рс
