Piše: Branko Veljković
Uhapšen je DRAGAN SIMOVIĆ iz Dobrinje.
Uhapsili su ga na njegovom Kablaru janičari koji kao i svi janičari „samo rade svoj posao“. Dragan na to brdo ide od kada je rođen. Tu je rastao. Od njive podno Kablara i blaga koje tu pase Dragan pošteno živi svoj život. Samo taj vazduh diše. Dragan ne zna za drugi vazduh, drugu njivu ili štalu. Niti zna niti tuđe ište. Samo voli svoje. Uhapšen je jer je Antonovoj unuci zasmetala Draganova livada, Draganova štala, Draganova duša,... Antonova unuka, nikad izabrana, samozvana, „znamenita funkcionerka“ doline suza koju još uvek zovemo Srbija bi da prezida Kablar i napravi sebi letnjikovac, vidikovac. Sve je namirila, smetaju joj još samo Dragan i pretekli domaćini.
Sa Draganom su uhapšeni i domaćini koji su se drznuli da snimaju Antonovu unuku, njene janičare i njenu svitu dok su meračili srbski Kablar. I oni su po krštenici MILOŠ i VLADIMIR, u Srbiji nikad vlastougodnih najlepših srbskih imena. Za Vladimira je trebalo deset janičara da ga savlada a nije se ni branio. Kud bi janičari da je Vladimir vile potegao?
Narod kaže da ima neki mali izrod, tu iz lokalnog sela samo sa druge strane brda, Trbušani. LJubitelj srebrnog prstenja sa zmijama, mali „bratićko“ muželožnik koji nesebično voli pare i muške guzice i koji je vrlo prisan intimus samozvane Antonove unuke. Rekoše da je taj prvi samoponuđeni aktivista „projekta Kablar“. I njemu je valjda Dragan zasmetao. Kako i ne bi. Dragan je domaćin i rodoljub a taj mali prstenaš je sve ono drugo, po spisku.
Podsetiću samozvanku, unučicu, da kad sledeći put bude dolazila na Kablar a to neka prenese i svojim „bratićima“ svih plova i nacionalnosti, opet po spisku – Tu, podno tog Kablara ima jedna fabrika. Nazvana je SLOBODA. Evo, u petak slavi 75 godina kako radi i radi i radi,... E ta „Sloboda“ ume da pravi još što šta još, ne samo usisivače,…
Ostale tekstove Branka Veljkovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
