Пише: Бранко Вељковић
Ухапшен је ДРАГАН СИМОВИЋ из Добриње.
Ухапсили су га на његовом Каблару јаничари који као и сви јаничари „само раде свој посао“. Драган на то брдо иде од када је рођен. Ту је растао. Од њиве подно Каблара и блага које ту пасе Драган поштено живи свој живот. Само тај ваздух дише. Драган не зна за други ваздух, другу њиву или шталу. Нити зна нити туђе иште. Само воли своје. Ухапшен је јер је Антоновој унуци засметала Драганова ливада, Драганова штала, Драганова душа,... Антонова унука, никад изабрана, самозвана, „знаменита функционерка“ долине суза коју још увек зовемо Србија би да презида Каблар и направи себи летњиковац, видиковац. Све је намирила, сметају јој још само Драган и претекли домаћини.
Са Драганом су ухапшени и домаћини који су се дрзнули да снимају Антонову унуку, њене јаничаре и њену свиту док су мерачили србски Каблар. И они су по крштеници МИЛОШ и ВЛАДИМИР, у Србији никад властоугодних најлепших србских имена. За Владимира је требало десет јаничара да га савлада а није се ни бранио. Куд би јаничари да је Владимир виле потегао?
Народ каже да има неки мали изрод, ту из локалног села само са друге стране брда, Трбушани. Љубитељ сребрног прстења са змијама, мали „братићко“ мужеложник који несебично воли паре и мушке гузице и који је врло присан интимус самозване Антонове унуке. Рекоше да је тај први самопонуђени активиста „пројекта Каблар“. И њему је ваљда Драган засметао. Како и не би. Драган је домаћин и родољуб а тај мали прстенаш је све оно друго, по списку.
Подсетићу самозванку, унучицу, да кад следећи пут буде долазила на Каблар а то нека пренесе и својим „братићима“ свих плова и националности, опет по списку – Ту, подно тог Каблара има једна фабрика. Названа је СЛОБОДА. Ево, у петак слави 75 година како ради и ради и ради,... Е та „Слобода“ уме да прави још што шта још, не само усисиваче,…
Остале текстове Бранка Вељковића читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
