Piše: M. K. Badrakumar

Na Evropu se spustila tama pošto je tokom vikenda postala akutna nesigurnost koliko će kolektivni Zapad podržavati posrednički rat u Ukrajini. Da bi ohrabrili posustali duh, pojedini evropski ministri spoljnih poslova improvizovali su putovanje vozom do Kijeva kako bi ponedeljak proveli sa predsednikom Zelenskim. Bio je to izvanredan prizor prkošenja zovu sudbine, dok traje 19. mesec rata.

Dogovor u Vašingtonu kojim se izbegava obustava finansiranja vlade, ali se za sada prekida finansiranje Kijeva; poljska izborna kampanja u kojoj vladajuća Stranka prava i pravde, sve donedavno jedna od najposvećenijih pristalica Ukrajine, naglas razmišlja o različitim merama kao što je preispitivanje isporuka naoružanja i blokiranje poljoprivrednih proizvoda iz svog istočnog suseda kako bi osigurala glasove; i, na kraju, zapanjujući izborni rezultati u Slovačkoj lansirali su prorusku levičarsku političku partiju na vlast i ukazali prve prave manifestacije „ukrajinskog zamora” – iznenada zapadna mantra da će biti na ukrajinskoj strani „koliko god bude potrebno” deluje da je ozbiljno dovedena pod znak pitanja.

Prekretnica u ratu

Si-En-En preteruje, možda, kada navodi da su gorenavedeni razvoji situacije „izgleda bacili Ukrajinu i njen rat protiv Rusije u zapećak” – ali ne deluje da preteruje previše. Politika ukrajinskog rata prešla je prekretnicu i očekuju je veći izazovi u kritičnim mesecima koji su pred nama.

Bela kuća se obavezala da će nastojati da brzo premosti poteškoće u vezi sa obezbeđivanjem pomoći Ukrajini, u ukupnoj vrednosti od 20,6 milijardi dolara za koje Bajdenova administracija tvrdi da su ključni u borbi protiv Rusije, no, po svoj prilici će i dalje nailaziti na odlučnu opoziciju – posebno među republikancima u Kongresu. U korenu ovog problema nalazi se žestoka polarizacija američke politike, koja sada preti da potrese ravnotežu moći u Kongresu pred krucijalnim izborima koji slede sledeće godine.

Ovo ne znači zaustavljanje američke pomoći Ukrajini. Administracija raspolaže dovoljnim resursima da podrži Kijev tokom narednih mesec i po. Osim toga, previše je nategnuto očekivati bilo kakvu ozbiljnu promenu ukrajinskog pravca američke spoljne politike pre izbora 2024. godine. Ali nije to poenta — naime, tema pomoći Ukrajini krčka se u kotlu nesuglasica republikanaca i demokrata i postaje neodvojiva od pitanja socijalnih programa koji cepaju američko društvo i pothranjuju sukobe svađalačkih američkih političara.

Poluga pritiska

Ukrajinski rat je postao politički sportski meč u vašingtonskom pojasu otprilike godinu dana uoči američkih predsedničkih izbora, uz sve snažnije preispitivanje pomoći koju je odobrio Kongres u ukupnom dosadašnjem iznosu od 100 milijardi dolara, uključujući 43 milijardi dolara vredno naoružanje. Jednostavno rečeno, finansiranje Kijeva je postalo poluga pritiska desničarskih republikanaca na Bajdenovu administraciju, preko koje se nadaju da će iznuditi različite prednosti i ustupke, dok u pozadini vreba Donald Tramp.

U međuvremenu, u samoj Republikanskoj stranci traje zaplet čija je namera da se smeni predsedavajući Predstavničkog doma republikanac Kevin Makarti (Tekst je pisan pre nego što je Makarti smenjen, postavši tako prvi predsedavajući američkog kongresa u istoriji koji je smenjen glasanjem zakonodavaca; prim. NS). Ovaj zaplet predvodi tvrdolinijaški republikanac Met Gaec, jedan od krajnje desnih članova stranke koji se nepokolebljivo protivi bilo kakvoj daljoj pomoći Ukrajini.

Kako bi uspeo da opstane, Mekarti je zaprtio da će povezati pomoć Ukrajini sa finansiranjem obustave prelaska migranata preko meksičko-američke granice, što je glavni republikanski zahtev. „Osiguraću da oružje bude obezbeđeno Ukrajini, ali oni neće dobiti neki veliki paket pomoći ukoliko granica nije osigurana”, upozorio je Makarti na Si-bi-esu.

Što je još važnije, opšta poruka koja se šalje svetu je veoma štetna. Evropske prestonice već sada strepe od mogućeg Trampovog povratka u Belu kuću. Žozef Borelj, šef spoljne politike EU i ključni američki partner u obezbeđivanju pomoći Ukrajini, izjavio je da je „potpuno i temeljno” iznenađen i razočaran američkom odlukom.

Borelj je rekao: „Nadao sam se da ovo neće biti konačna odluka i da će Ukrajina i dalje imati američku podršku.” Zapravo, to je deo šireg problema – ratni zamor među američkim glasačima pogođenim inflacijom.

Antiukrajinski blok

Na mnogo načina, pobeda levičarsko populističke stranke Smer nekadašnjeg premijera Roberta Fica na parlamentarnim izborima održanim ovog vikenda u Slovačkoj takođe se pripisuje ratnom zamoru. Fico je rekao da se više neće slati oružje u Ukrajinu; doveo u pitanje logiku sankcija EU prema Rusiji; pohvalno se izražavao o Moskvi; i okrivio NATO da je uzročnik rata, za koji je rekao da je pokrenut nakon što su ukrajinski nacisti i fašisti počeli da ubijaju ruske građane u Donbasu i Lugansku”. Ekonomske brige uparene su sa društvenim zamorom Ukrajinom i dramatičnim preokretom u slovačkoj politici, koji će verovatno uticati na zapadni odnos prema Kijevu.

U okviru EU dve države – Mađarska i Austrija – sada se smatraju saveznicima Slovačke, sa kojom graniče, i one zahtevaju da se smesta obustave neprijateljstva u Ukrajini i da otpočnu mirovni pregovori. Sam Fico blizak je saveznik mađarskog premijera Viktora Orbana – a njima se potencijalno može priključiti i poljska vladajuća Stranka prava i pravde ukoliko obezbedi novi mandat na skupštinskim izborima 15. oktobra, što deluje verovatno. Sve indicije ukazuju da se Poljska koleba u odnosu na svoju dugotrajnu proukrajinsku poziciju. Poljski premijer Mateuš Moravjecki nedavno je izjavio „ne šaljemo bilo kakvo oružje Ukrajini, zato što sada sebe naoružavano najnaprednijim naoružanjem.”

Zatim, kako piše Si-En-En: „Izvan EU, u okviru NATO postoji slično strahovanje o posledicama širenja antiukrajinskog bloka. I mađarski premijer Orban i slovački političar Fico su obznanili da se snažno protive bilo kakvom prihvatanju Ukrajine u alijansu… Realnost je da je ukrajinska kontraofanziva – koja će oslabiti sa dolaskom zime – za sada ostvarila vrlo malo suštinskog napretka na bojnom polju. Dolazak novoosnaženih antiukrajinskih stranaka na vlast u pograničnim državama, zajedno sa neodlučnošću koju pokazuju SAD kao glavni protivnik Kremlja, čine toksičnu mešavinu.”

Ubuduće se može očekivati dodatno krunjenje podrške ukrajinskom ratu. Čak se ne može isključiti ni slom podrške Ukrajini širom kolektivnog Zapada, posebno ukoliko kremaljsko rukovodstvo konačno prelomi da zada odlučujući udarac ukrajinskoj vojsci i/ili naredi ruskim snagama da pređu Dnjepar i zauzmu Kijev i Odesu.

Međutim, čak i ukoliko se to ne desi, prelomni momenat će biti izbori za Evropski parlament koji se održavaju između 6. i 9. juna 2024. godine. Postoji jasna mogućnost da antiukrajinske stranke osvoje veliki deo glasova na izborima. Ukoliko i kada se to desi, propašće plan Nemačke i Francuske da se odustane od pravila po kojem je za donošenje najvažnijih odluka (na primer sankcije protiv Rusije i njihovo šestomesečno obnavljanje) u EU nužan konsenzus.

I Orban i Fico su izrazili svoje protivljenje sankcijama protiv Rusije. Dovoljno je naglasiti da politika rata u Ukrajini i antiruskih sankcija ulazi na nepoznat teren, pošto će Mađarska, skupa sa Slovačkom – i potencijalno sa Poljskom – biti u položaju da zakomplikuje proukrajinske i antiruske napore ostatka EU.

U umeću politike, američki političari su izvorno patentirali opstrukciju (filibuster), političku proceduru po kojoj jedan ili više članova zakonodavnog tela odugovlače debatu o zakonskom predlogu kako bi odgodili ili u potpunosti onemogućili izglasavanje. Sada su evropski političari izmislili sopstvenu varijantu ove procedure.

Orban već deceniju to praktikuje, sve veštije, kako bi sprovodio svoj nacionalistički program „suverene demokratije” u Mađarskoj. To je ona tačka u kojoj prošlonedeljni slovački izbori i Ficov povratak na vlast imaju potencijal da postanu određujući momenat politike o Ukrajinskom ratu.

Pročitajte OVDE kako je Lukašenko otvorenom porukom Zelenskom dokazao poraz Zapada

Prevod: Miloš M. Milojević/Novi Standard

Izvor: indianpunchline.com