Svi pokušaji da se na Srbiju može izvršiti uticaj nekom vrstom delovanja, ubeđivanjem, pritiscima, manje je moguće posle ovakvih poteza, a sada postoje i sredstva sa kojima i fizički možemo da delujemo mnogo ubedljivije nego što je to bilo bez ruskih helikoptera.

Srbiji je sada sve dostupnije na jedan direktan način sa sredstvom koje može da reaguje na svaku pretnju iz susedstva.

„Ruski MI-35 je ubedljiviji pogotovo u slučaju pokušaja ugrožavanja bezbednosti koja je u našem slučaju izvesnija, a to je nekim kopnenim putem ili prilikom stvaranja bezbednosno rizičnih situacija. Ne treba da očekujemo masovne napade, one poput 1999. ali ugrožavanje može da bude lokalnog karaktera i zato je ruski helikopter Mi-35 najbolje sredstvo da se tome odupremo,” uveren je Milivojević.

Najbolji način za odvraćanje neprijatelja

Uprkos pritiscima, Srbija nastavlja vojno jačanje što je poruka zvanične politike ali i signal svima onima koji to isto čine. Najvidljivije vojno jačanje je tamo gde se najviše krši međunarodno pravo, a to je područje Kosova i Metohije, jer se tamo naoružavaju snage koje ne bi smele ni da postoje, ističe naš sagovornik. On dodaje da je ipak očigledno da se naoružavaju sa nekim jakim motivom i ciljevima zbog čega Srbija mora da deluje preventivno.

Svi politički argumenti, dodaje Milivojević, dobijaju na snazi ukoliko to prati i nekakva sila koja tim argumentima može dodatno da da ubedljivost i odlučnost da će se država toga i pridržavati. Kako se nalazimo u eri sile, gde ona dominira, ako ne na terenu, onda svakako u shvatanju da je treba upotrebiti zbog realizacije političkih i drugih ciljeva, onda moramo da odgovorimo na to, a ovo je najbolji način.

„Ovo je najbolja poruka i mislim da će se ona razumeti na pravi način – da je Srbija odlučna da brani suverenitet, teritorijalni integritet i samobitnost i da ima nameru da to brani svim sredstvima. U tom smislu i čini sve što je neophodno,“ rekao je on.

Srbija se ne odriče prijatelja

Međutim, Milivojević kaže da postoji i još jedna ne manje važna stvar, a to je da je kupovina ruskih Mi-35 potvrda da se Srbija ne odriče ni svojih prijatelja ni saradnje sa njima ali i da se oni ne odriču naše zemlje.

„To je dakle dvostrano prijateljstvo, a ovo je na neki način i poruka da se u tome nastupa odlučno iskreno, jer ovo je materijalni dokaz kojim potvrđujemo svoje reči. Da nije tako, sigurno da ruska strana ne bi ovako reagovala,” naglasio je naš sagovornik.

On podvlači da je država Srbija, danas, više nego ikada i bez obzira na geopolitičke okolnosti opredeljena da opstane na tri stuba svoje zacrtane spoljne politike.

„Prvi je nezavisnost – mi na ovaj način potvrđujemo da smo nezavisni u odlukama koje su u skladu sa našim državnim i nacionalnim interesima, da tu ne podležemo nikakvim pritiscima. Drugi stub je vojna neutralnost i treća stvar je da se mi ne odričemo svojih prijatelja i ostajemo dosledni onome što smo rekli – da ćemo održavati odnose sa svima onima koji su kompatibilni u svom stavu u odnosu na ono što je naš principijelan stav i ono što je naš neposredni državni i nacionalni interes,” rekao je Milivojević.

Sve je teže primeniti silu

Ovaj karijerni diplomata ocenjuje da raspored snaga u Evropi i svetu, Srbiji i pored svih pritisaka, dozvoljava vođenje nezavisne i neutralne politike. Teže je, objašnjava on, zato što je pritisak onih koji imaju specifične ciljeve, a koji se ne poklapaju sa našim državnim i nacionalnim interesima u nekom globalnom vremenskom cajtnotu pokušavaju da te interese realizuju pa čak i stavljanjem i sile u izgled.

„Lakše je, međutim, zato što se svet promenio i što je sve teže primeniti silu. Sigurno je da je sila prva opcija za one koji silaze sa globalne scene, a tu mislim na kolektivni Zapad na čelu sa Sjedinjenim Državama ali je sve teže da se ta sila upotrebi iako ona postoji kao kao sredstvo,” kaže naš sagovornik.

Sada, dodaje on, kada pogledate kako se stvari odvijaju na Bliskom istoku vidimo da jedan globalni pritisak koji dovodi u pitanje i međunarodni položaj glavnih aktera, dakle Izraela i SAD ipak deluje, zato što dovodi u pitanje i njihov globalni uticaj ali i unutrašnju političku stabilnost. Zbog toga se, kaže Milivojević, otvaraju i neke druge teme koje bi dovele pitanje sile kao instrumenta za ostvarivanje ciljeva.

„S jedne strane, jeste sve teže ali u istoj meri i mi jačamo, naši elementi odvraćanja i ta sposobnost deluje ubedljivije. A s druge, treba podsetiti da nam je samo pre deceniju bilo mnogo teže da se odupremo nego danas zbog toga što je i položaj države sasvim drugačiji,” zaključio je Zoran Milivojević.

Izvor: Sputnjik