Pravda

Piše: Vladimir Dimitrijević

RAT PROTIV PRIRODNOG POLA I SMRT SRPSKOG JEZIKA: VUČIĆEVA VLAST I DALJE NE UKIDA SRAMNI ZAKON

NAJVEĆI KTITOR HILANDARA? 

U okviru bestidne kampanje koja je, opet uoči izbora, počela da se vodi u korist izdajnika Srpskog Kosmeta, Aleksandra Vučića, pojavila se i priča o tome kako je on najaveći ktitor Hilandara posle Svetog kralja Milutina, što dotični nije opovrgao, nego je, u svom mambo – džambo stilu, mrmljao kako, eto, država pomaže Hilandar, a i on i njegova porodica, eto, pa ako ga se sete da ga kanonizuju, sete...A već su mu, povodom osam vekova autokefalnosti SPC, dodelili orden Svetog Save „za odbranu Kosova i Metohije u sastavu Srbije“, čime su uvredili i Svetog Savu i cara Lazara i celu Nebesku Srbiju. 

Vučić je, po najnovijim budalastim lažima sopstvene propagande, veći ktitor Hilandara ( od svoji li para? ) nego što su Sava, Nemanja i Stefan Prvovenčani, nego što je Lazar Hrebeljanović ( koji je čitavu pripratu podigao), nego kralj Aleksandar Obrenović, koji je hilandarske dugove otkupio i manastir vratio Srbima. Zaista, ovakvu sramotu nikad u istoriji nismo doživeli. Ovakav klovn nikad nije vladao u nas.

Ali, ostavimo „ktitorsku priču“. Pogledajmo Klovnov konkretan odnos prema društvenoj projavi vere pravoslavne, zagledajmo se u antihrišćanski i antisrpski zakon koji je doneo lično režim Vučić – Brnabić, po NATO nalogu i NATO džender ideologiji.  

DŽUDIT BATLER I VUČIĆ- BRNABIĆ  ZAKON

` U, suštinski jednopartijskoj, Skupštini Srbije, u maju 2021, usvojen je protivustavni Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ne, nije reč o ravnopravnosti polova ( to je kategorija koju naš Ustav i zakoni jasno priznaju i prepoznaju ), nego je reč o nenaučnoj ideologiji, iza koje stoji terminalni neoliberlni kapitalizam, što želi da razgradi svaki, pa i polni, identitet čovekov, da bi sve, uključujući i atomizovane, porodice lišene, pojedince, bilo pretvoreno u robu. Glavna „ideološkinja“ pokreta je radikalna feminisktinja i „eldžibitnica“ DŽudit Batler, koja je 2019. godine dobila, verovali ili ne, počasni doktorat Univerziteta u Beogradu. O idejama DŽudit Batler nemačka naučnica Gabrijela Kubi u svojoj knjizi „Globalna seksualna revolucija“ kaže: „Bilo čija seksualnost je fantazam, samo nešto u šta verujemo zbog toga što se često ponavlja. DŽender se ne da povezati sa biološkim polom, koji ne igra apsolutno nikakvu ulogu i koji se projavljuje jedino zbog toga što je jezički sazdan, i zato što ljudi veruju u ono o čemu stalno slušaju. Po shvatanjima Batlerove, naš identitet je plutajući i fleksibilan. Nema muškog i ženskog bića, nego postoje samo izvesni „performativi”, to jest čovekovo ponašanje se može promeniti u bilo kom trenutku“.

Ili, kako bi, surovo, ali pravedno, rekao Miša Đurković, nas ne određuje ono s čime smo se rodili između nogu, nego nekakva društvena odluka, koja se može „inženjerisati“ kako se kome ćefne. 

JOŠ MALO OD DŽUDIT BATLER

DŽudit Batler tvrdi da je uzrok prisilne heteroseksualnosti incestni tabu, jedan od najstarijih tabua čovečanstva. Za nju je, objašnjava Gabrijela Kubi, „incestni tabu pravni akt koji zabranjuje i incestne želje i stvara izvesne identitete džender subjekata kroz mehanizam prinudne seksualne identifikacije“. Šta to znači? To znači da je, za radikalne feministkinje i LGBT aktiviste, zabrana rodoskrnavljenja prepreka ka potpunoj „seksualnoj slobodi“. Ženski pol je, po Batlerovoj, samo konstrukcija. Gabrijela Kubi ukazuje na značenje ovakvog stava: „Samo ako postoji nešto takvo kao što je žena, žena može biti podvrgnuta represiji. Samo ako postoji „prinudna heteroseksualna normativnost” „druge vrste žudnje” mogu biti odbačene. /…/ Batlerova svodi ljudski identitet – koji se oblikuje na osnovu bezbroj uticaja, a ne samo pola, uključujući u te uticaje i porodicu, kulturu i religiju – na slobodno izabranu, promenljivu seksualnu orijentaciju. Po mišljenju Batlerove, porodicu ne uobličavaju veze između roditelja i dece, nego samovoljni činovi trenutnog pripadništva. U paralelnom univerzumu Batlerove, deca ne bivaju začeta, nego „dizajnirana” i proizvođena putem veštačkih tehničkih načina reprodukcije, kao što su doniranje sperme i jajnih ćelija, surogatno materinstvo, veštačke materice i manipulacija genima. /…/ Prema ovoj teoriji, muški i ženski pol pojedinca je nebitan za njegov identitet, i predstavlja „diktaturu prirode” protiv čovekovog samoodređenja, od koje se treba osloboditi. Čovekov identitet je, umesto polom, određen njegovom seksualnom orijentacijom, zbog čega je fleksibilan, promenljiv i raznolik. Ova iluzija, ili „fantazam”, o dva pola stvorena je incestnim tabuom i lingvističkim odrednicama kakve su „muškarac” i „žena”, „otac” i „majka”, koje se moraju ukloniti da bismo „izumeli” sebe same. „Oznake” društvene heteroseksualnosti moraju biti odstranjene iz svake oblasti. Muškarac i žena, brak i porodica, otac i majka, polnost i plodnost nisu nešto prirodno; reč je o nečemu što je proglašeno, i pomoću čega se uspostavlja hegemonija muškarca nad ženom, kao i heteroseksualnosti nad svim oblicama seksualnog ponašanja. To treba da bude razoreno do temelja“.

Do temelja, zapamtimo. A to u Srbiji „razara najveći ktitor Hilandara posle kralja Milutina“, zar ne? Koji je, u isti mah, i nosilac ordena Svetog Save. 

ŠTA ZNAČI BORBA PROTIV HRIŠĆANSTVA? 

Naravno, reč je o borbi protiv hrišćanskog vrednosnog sistema. Hrišćanstvo na i na Zapadu i na Istoku jeste uzrok niza društvenih normi i temelj mnogih ustanova, pa podrazumeva istinu, jasnu aksiološku lestvicu, roditeljski autoritet, binarni seksualni identitet (muško – žensko), normativnost heteroseksualnosti, supružništvo, jezgrenu porodičnost,  nacionalni suverenitet, predstavničku demokratiju, suprotstavljanje raznih interesa o kojima se odlučuje glasanjem posle javne rasprave, kao i tradiciju, samosvojni kulturni identitet, veru u postojanje Boga kao Oca. Postmodernizam ruši hrišćanske temelje društva.  On zastupa slobodu izbora autonomne individue, lišenu bilo kakve odgovornosti, uzdiže apsolutizovanu jednakost koja dovodi u podređeni položaj društvenu većinu, nameće konstrukcionistički džender umesto biološkog pola i biranje „seksualne orijentacije”, pravno i društveno prihvatanje bilo kog oblika seksualnog ponašanja, partnerske odnose umesto  braka i usvajanje umesto rađanja dece, planiranje porodice i „reproduktivno zdravlje”, globalnu upravu i razaranje tradicionalne demokratije, ideologizaciju dijaloga i konsenzusa ( iza kojih se krije nametanje volje multinacionalnih kompanija i bankarskih mogula ), multikulturalizam kao moralni relativizam, uz potpunu autonomiju obeskorenjenog pojedinca.

LAŽI KOJE NAM SE NUDE

DŽender revolucija donosi ideologizovanu kvazi- izjednačenost muškarca i žene; razgradnju muškog i ženskog polnog identiteta; borbu protiv normativnog heteroseksualnog ponašanja, uz potpunu pravnu i socijalnu jednakost, ali i privilegovanje, svih neheteroseksualnih načina života; prisilnu seksualizaciju dece i omladine; sistematski rad na siromašenju porodice, sa ciljem da se deca oduzmu ocu i majci i predaju neototalitarnoj državi. DŽenderisti idu dotle da tvrde da muška dominacija nije plod muške delatnosti na podređivanju žene, nego proizvod samog jezika, koji je odviše „muški“. Zato traže da se jezik menja u skladu sa njihovim  samovoljnim, komesarski ograničenim, vizijama, maskiranim u „nauku“. 

Naravno, na neokomunizam zvani dženderizam misleći ljudi neće i ne mogu da pristanu. Zato se intelektualna Srbija i buni. 

OGLAŠAVANJE MATICE SRPSKE 

Krajem maja 2021, Matica srpska je, uz potpise najuglednijih imena naše jezičke nauke, svim nadležnima uputila stav srpskih stručnjaka, pod nazivom „Rodno osetljivi jezik, femininativi i ravnopravnost polova“. Tamo je sve objašnjeno: 

„Budući da Matica srpska, kao institucija u kojoj se objavljuju važne publikacije iz normativistike srpskog jezika, nije blagovremeno bila konsultovana u vezi sa pitanjem pojedinih domena Zakona o rodnoj ravnopravnosti (u daljem tekstu: Zakon), kao što to nije učinjeno ni kada je reč o Odboru za standardizaciju srpskog jezika, a što smatramo ozbiljnom proceduralnom greškom koja se ubuduće ne bi smela dogoditi, ovaj dopis šaljemo sa zakašnjenjem.

Podržavajući ideju da se donese Zakon o rodnoj ravnopravnosti, usvojen u Skupštini Republike Srbije 20. maja 2021. godine, obraćamo vam se kako bismo skrenuli pažnju na onaj domen teksta Zakona koji se odnosi na upotrebu tzv. rodno osetljivog jezika, definisanog u Zakonu na sledeći način: „jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu“ (član 6; str. 4).

Ovom prilikom ne želimo da zalazimo u domen jezičke strukture standardnoga srpskog jezika i njegovih tvorbenih modela. Želimo pre svega da ukažemo na nedopustivost formulacija u Zakonu koje OBAVEZUJU svakog pojedinca da se u službenoj upotrebi isključivo služe formama rodno osetljivog jezika, koje se, između ostalog, odnose na upotrebu tzv. femininativa, tj. imenica kojima se referiše o osobama ženskog pola. Na svim mestima u Zakonu u kojima se spominje rodno osetljiv jezik formulacije su upravo takve. One su isključivo obligatornog karaktera i ukazuju na OBAVEZU prilikom upotrebe rodno senzitivnog jezika, što automatski implicira potencijalnu sankciju za primenu svake (prema odredbama donesenog Zakona) rodno „nekorektne“ forme u govorenom i pisanom jeziku:„Prilikom određivanja posebnih mera moraju se uvažavati različiti interesi, potrebe i prioriteti žena i muškaraca, a POSEBNIM MERAMA MORA SE OBEZBEDITI: […] UPOTREBA RODNO SENZITIVNOG JEZIKA kako bi se uticalo na uklanjanje rodnih stereotipa pri ostvarivanju prava i obaveza žena i muškaraca“ (član 10; str. 6);

„Organi javne vlasti DUŽNI SU DA KONTINUIRANO PRATE ostvarivanje rodne ravnopravnosti u oblasti društvenog života za koju su nadležni, primenu međunarodnih standarda i Ustavom garantovanih prava u toj oblasti, UPOTREBU RODNO OSETLJIVOG JEZIKA u nazivima radnih mesta, položaja, zvanja i zanimanja, kao i da, u okvirima svojih nadležnosti, vode politiku jednakih mogućnosti za žene i muškarce i planiraju, donose, sprovode i JAVNO OBJAVLJUJU REZULTATE POSEBNIH MERA“ (član 25; str. 11);

„Organi javne vlasti i poslodavci koji, u skladu sa zakonima i drugim propisima, obavljaju poslove u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja DUŽNI SU da: […] PREDUZIMAJU, u skladu sa zakonom, MERE KOJE OBUHVATAJU: […] KORIŠĆENJE RODNO OSETLJIVOG JEZIKA, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada“ (član 37; str. 17–18);

„Sredstva javnog informisanja DUŽNA SU DA PRILIKOM IZVEŠTAVANJA KORISTE RODNO OSETLJIV JEZIK i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama“ (član 44; str. 21–22).

Ovom prilikom želimo da skrenemo pažnju na posledice ovakvih rigidnih formulacija:

(1) Mnoge forme femininativa još nisu zaživele u srpskom jeziku i potrebno je vreme koje će pokazati hoće li se one u jezičko tkivo inkorporirati prirodnim putem. Formulacije iz Zakona jasno ukazuju na isključivost, nepostojanje tolerantne politike, pa čak i na prisilno nametanje upotrebe femininativa u standardnom srpskom jeziku. Pri tome se ne uzima u obzir i stav nemalog broja stanovnika Republike Srbije koji ne smatra diskriminišućim upotrebu imenica gramatičkog muškog roda za označavanje osoba ženskog pola. Važno je napomenuti da su među njima i mnogobrojne predstavnice ženskog pola. Drugim rečima, nezanemarljiv broj ženskog dela stanovništva ništa loše ne vidi u tome da neko uz njihovo ime upotrebljava forme poput: šef/rukovodilac/sekretar odeljenja umesto šefica/rukovodilica/sekretarica odeljenja i sl. Zbog toga se i postavlja pitanje: Gde je tu demokratičnost? Ako se ona u Zakonu ogleda u tome da rodno osetljiv jezik bude prihvaćen, zašto se insistira na njegovoj doslednoj upotrebi i među onim govornicima srpskog jezika koji ne zastupaju isto mišljenje? I zašto se ne vodi računa i o tome da bi možda za neku ženu upotreba femininativa bila upravo diskriminišuća, negativno konotirana i nepoželjna?

(2) Ukoliko se u Zakonu insistira na OBAVEZI prilikom upotrebe rodno osetljivog jezika, postavlja se pitanje da li će osobe koje samo iz nepažnje ili neznanja ne upotrebe odgovarajuću formu femininativa za to biti sankcionisane.

(3) Primoravanje stanovništva na upotrebu ISKLJUČIVO rodno osetljivog jezika povlači za sobom duboke rezove u normi standardnog srpskog jezika i, u načelu, nedopustiv jezički inženjering. Budući da norma mora da bude elastično stabilna, svaki vid ovakve radikalne intervencije automatski implicira velik broj rodno nepismenog stanovništva, što je svakako nepoželjno.

(4) Posebnu pažnju skrećemo na deo iz Zakona u kojem se INSISTIRA na upotrebi rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, u svedočanstvima, diplomama i u drugim vidovima obrazovno-vaspitnog rada. Primenom ovako rigidnih rešenja tekstovi udžbenika morali bi da se prestrukturiraju na sledeći način (navodimo primer iz udžbenika Geografija, udžbenik za sedmi razred osnovne škole autora D. Šabića i S. Vujadinović, Logos, 2020):

Umesto formulacija poput:

Starosedeoci Amerike su Indijanci i Eskimi (Inuiti). Oni pripadaju žutoj rasi. Preci Indijanaca doselili su se iz Azije. … Indijanci su se proširili i naselili američki kontinent sve do Ognjene zemlje na jugu; prema odredbama ovog Zakona tekst bi MORAO da glasi:Starosedeoci/starosedelice Amerike su Indijanci/Indijanke i Eskimi/Eskimke (Inuiti/Inuićanke). Oni/one pripadaju žutoj rasi. Preci/pretkinje Indijanaca/Indijanki doselili/doselile su se iz Azije. …Indijanci/Indijanke su se proširili/proširile i naselili/naselile američki kontinent sve do Ognjene zemlje na jugu.

Sasvim je jasno da se na ovakav način stvara tekst koji opterećuje čitaoca i otežava recepciju, a laka prohodnost udžbenika trebalo bi da mu bude primarni cilj. Ovakve formulacije mogle bi se izbeći jednom uvodnom rečenicom na početku svakog teksta, kojom bi se ukazalo na svest autora o rodnoj ravnopravnosti, na primer:

Termini koji se u (naziv publikacije) upotrebljavaju u gramatičkom muškom rodu mogu da podrazumevaju osobe i muškog i ženskog pola.

Pred svakog autora udžbenika mogla bi se ostaviti otvorena mogućnost da se opredeli za jedan od dva navedena modela: ili doslednu primenu rodno osetljivog jezika ili svojevrsno ograđivanje (u uvodnim napomenama) od bilo kakvih diskriminišućih aluzija putem upotrebe pojedinih formi muškog roda.

(5) Imajući sve navedeno u vidu, predlažemo da se svaka formulacija iz Zakona u kojoj se insistira na isključivoj upotrebi rodno osetljivog jezika preformuliše u tom smislu DA SE DOPUSTI UPOTREBA I FORMI GRAMATIČKOG MUŠKOG I ŽENSKOG RODA PRILIKOM NOMINOVANJA OSOBA ŽENSKOG POLA. Na taj način obezbedila bi se ravnopravnost stavova stanovništva u pogledu upotrebe navedenih formi, niko se ne bi osećao diskriminisanim i svako bi imao pravo da se služi jednim ili drugim vidom izražavanja. Ukoliko se vremenom femininativi toliko uvreže u strukturu srpskog jezika te postanu dominantni u svim vidovima izražavanja, njihovo mesto u jezičkom sistemu može da bude promovisano.“

Tako Matica srpska. Ali, Vučić – Brnabić režim „ni mukajet“. Ćute, jer ih NATO dženderaši drže na vlasti. A vrh SPC ne skide orden Vučiću sa izdajničkih i antihrišćanskih grudi. 

OPET GLAS RAZUMA 

A ove, 2023. godine, 17. juna, održan je, u Skupštini Srbije, naučni skup „Posledice usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti“, na kome su, opet, učestvovala ugledna imena srpske jezičke nauke. Sa skupa su javnosti upućeni Zaključci, koji, između ostalog, ističu:“Važeći Zakon o rodnoj ravnopravnosti donet je po hitnom postupku, za vreme pandemije, bez ozbiljne javne rasprave i u jednopartijskom sazivu parlamenta bez opozicije, kao i bez konsultovanja zvaničnih organa struke i uporedne prakse. Donošenje ovog zakona nije predstavljalo obavezu države Srbije prema Evropskoj Uniji, a donet je po uzoru na Zakon o rodnoj ravnopravnosti lažne države Kosovo iz 2015. godine.

      Zakon je ideološki nametnut od strane prozapadnih nevladinih organizacija i Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, suprotno Zakonu o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, koji jasno nalaže da jezik mora biti zaštićen od ideologizacije i politike.

Zakon nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koji ne poznaje kategoriju roda. U srpskom jeziku imenica rod je u direktnoj vezi sa rađanjem, porodicom i narodom, a ne džender ideologijom.

Zvanična obrazloženja ovog zakona sakrivaju njegove prave namere. Zakon umesto polne ravnopravnosti nameće ravnopravnost izmišljenih rodova. Zakon ne štiti prava žena već ih upravo umanjuje. NJime se, pod uticajem ideologije transhumanizma sa Zapada, na mala vrata uvodi pojam džendera kao izmišljenih rodnih identiteta mimo muškarca i žene.

U istoriji srpskog jezika do ovog zakona standardizacija nije vršena zakonima niti novčanim kaznama.

Čitav proces donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti predstavlja subverzivnu tehniku podrivanja tradicionalnih vrednosti i društava, kao i pokušaj promene svesti građana Republike Srbije. Jedna od posledica primene Zakona jeste i nasilno modifikovanje srpskog jezika, sa potencijalno nesagledivim štetnim učincima u različitim nivoima jezičkog sistema i njegove upotrebe. Zbog svega navedenog, smatramo da Zakon o rodnoj ravnopravnosti treba staviti van snage.“

Još nije stavljen van snage. A, po svemu sudeći, neće ni biti stavljen van snage. Ovde nema ni Ustava, ni Ustavnog suda. Postoji samo Vrhovni Klovn koji se, po potrebi, prerušava; sada je, recimo, „kralj Milutin“, obnovitelj Hilandara. 

ŠTA MI OVO TREBA? 

Mnogi me pitaju – što ja ovo pišem kad znam da neće biti ništa od mog pisanja. Kažem im – ne mogu da ćutim. Razlozi su i lični i opšti. Jedan od ključnih ličnih razloga je činjenica da mi pisanje tekstova pomaže da prolazim kroz maglu NATO okupacije Srbije, maskirane u Vučićev patriotizam, sa svešću o tome šta se dešava. Opšti razlog je potreba da svoja razmišljanja podelim sa bližnjima, u nadi da će nekom koristiti u pravilnom određivanju koordinata naše propasti, posle koje ćemo se ili podići u Zavet ili nestati na balkanskoj vetrometini. 

Bilo kako bilo, ne sme se živeti u laži. Jer, kao što reče Franc Kafka, istina je možda život sam.

A nosiocu ordena Svetog Save iskreno, kao i sebi, želim pokajanje pred Bogom i Svetim Savom, pred koje će izaći svaki Srbin, da pruži odgovor za ono što je učinio. 

O tome šta koga čeka jedna poučna priča. 

POUČNA PRIČA ZA KRAJ 

Mitropolita Amfilohija sam viđao retko i u prolazu, a nekoliko puta sam imao prilike da s njim razgovaram licem u lice, uglavnom u društvu. Uvek je imao nešto poučno da ispriča. Videlo se da ga zanimaju živi ljudi, a ne ideologija. U tim živim ljudima prepoznavao je i plodove ideologija koje su im sažegle dušu. Jedna od najupečatljivijih priča koju sam od njega čuo odnosi se na sudbinu čuvenog komunističkog funkcionera, rodom iz Crne Gore. Vladika je, naime, u Beogradu poznavao jednu pobožnu slepu staricu. Ona je, unutrašnjim vidom, sagledala čoveka koji se kao od nečeg branio i opirao i uputio, njoj, pitanje:

– Kako sam živ kad sam umro?

Starica mu je objasnila da mu je umrlo samo telo, a da duša ne može umreti.

Tada se, u viđenju, odnekud začuo glas:

– Veljko, hajde, zove te Otac!

Ovaj se sav zgrčio u nepristajanju.

– Kakav otac? Ja nemam oca!

Tada se čuo drugi glas: – Veljko, za života sam ti dao pamet i vlast! Dođi da vidim šta si učinio sa njima!

I tu se viđenje prekida.

Slepa starica nije imala nikakvog rođaka po imenu Veljko, niti je znala bilo kog Veljka. Kod nje su, na razgovor, počesto dolazili pobožni ljudi iz Beograda. Ispostavilo se da je bakica viđenje imala tačno četrdeset dana od smrti Veljka Vlahovića, Titovog izmećara. A vladika Amfilohije ispriča da je on bio težak bezbožnik, koji se i u predsmrtnom intervjuu izrugivao ljudima što su primali predsmrtno pričešće u bolnici na Zapadu gde je Veljko brojao svoje poslednje dane; izrugivao se i rimokatoličkom sveštenstvu koje ih je posećivalo.

Dakle, ko dobije pamet i vlast, moraće da odgovara Ocu iz Očenaša – šta je sa pameću i vlašću uradio. 

Tek toliko da se zna. 

Pročitajte OVDE članak Dimitrijevića o poukama vladike Hrizostoma

Izvor: Pravda