Tajni plan navodno ima varijantu A i varijantu B; oba počivaju na savezničkim ucenama režima u Kijevu.
Kakvi saveznici – takav je plan, a ova (navodna) američko-nemačka strategija NATO rata protiv Rusije preko Ukrajine zasniva se na saznanju da NATO ne može da dobije ovaj rat do poslednjeg Ukrajinca.

Superiornost Rusije

Uostalom, o ovom shvatanju nepobedivosti Rusije svedoči i niz iznenadnih otkrića u zapadnim mejnstrim medijima, povodom spektakularnog, ali i krvavog neuspeha ukrajinske kontraofanzive, koji ovih dana obaveštavaju svoje čitaoce da, na primer, Rusija je, piše „Ekonomist“, superiorna u elektronskom ratu protiv bespilotnih letelica, dok „nema mnogo toga što Zapad može niti će učiniti da pomogne Ukrajini“; ili londonski Telegraf koji objašnjava „kako je Zapad izgubio trku artiljerijske granate“ sa Rusijom i pita šta to znači za Ukrajinu sa odgovorom koji je žalosno očigledan; ili „Fajnenšel tajms” koji vidi da „problem nedostatka ljudstva postaje najnoviji izazov za Ukrajinu”, pa valjda zato „Gardijan” istovremeno otkriva da su vlasti u Kijevu počele da privatizuju regrutaciju novih topova. stočnu hranu, koju nameravaju da poveri privatnim firmama koje se bave lovom na ljude da pošalju na front...

Pritisak na Kijev

U takvom kontekstu, tiražni nemački tabloid „Bild”, uz ocenu da „u Ukrajini stvari izgledaju sumorno”, ukazuje da „ruske snage nastavljaju da napreduju na istoku zemlje” i otkriva da je „iza zatvorenih vrata u Berlinu i Vašington, planiraju se da Ukrajina prinudi pregovore sa Rusijom kako bi se zaustavio rat na sadašnjim linijama fronta“. Što znači da je to najviše čemu obojica mogu da se nadaju.

Bela kuća i kancelarija nemačke kancelarke, kako navodi „Bild”, međusobno se koordiniraju nakon što su „kao najveći dobavljači oružja Ukrajini odlučili da vladu u Kijevu nateraju da pregovara sa Putinovim režimom ograničavanjem kvaliteta i količina njihovog naoružanja“.

Iz ovoga proizilaze plan A i plan B. Plan A je primirje i mirovni pregovori između Kijeva i Moskve. Dok se alternativni plan B, otkriva „Bild” pozivajući se na svoj izvor iz nemačke vlade, svodi na isto činjenično stanje na terenu.

„Alternativa pregovorima, kojoj teže Berlin i Vašington“, otkriva pomenuti izvor, „je zamrzavanje sukoba i bez dogovora između suprotstavljenih strana... To bi značilo, čak i da Zelenski i Putin ne ( žele da) razgovaraju jedni sa drugima, da je uspostavljena i zatvorena linija kontakta – kao nova kvazi-granica Ukrajine i Rusije“, objašnjava se.

„To je isto što i Minsk, samo bez Minska“, sarkastično kaže insajder, misleći na one sporazume sa Kijevom za koje su Angela Merkel i Fransoa Oland kasnije priznali da su iskorišćeni samo za kupovinu vremena za opremanje Ukrajine za rat NATO-a protiv Rusije.

Demanti bez poricanja

I Berlin i Vašington su našli za shodno da daju izjave povodom tvrdnji „Bilda”. Veoma interesantna reakcija: opovrgnuli su tvrdnje tako što su praktično potvrdili ono što je naveo nemački list, što demantije, ako je uopšte reč o demantiju, čini prilično neuverljivim.

Nemačka vlada je, naime, u svom odgovoru navela da „Ukrajina mora da definiše svoje vojne i političke ciljeve” i da „samo Ukrajina može da odredi datum za početak mirovnih pregovora”, dok je pomoćnik američkog državnog sekretara DŽejms O’Brajen isti način je naglasio da je Amerika „uvek govorila da ovo pitanje treba da reši Ukrajina”.

Ali upravo to kaže „Bild”, objašnjavajući da je to sastavni deo cinične američko-nemačke izlazne strategije. „Ni kancelar Olaf Šolc, ni američki predsednik DŽo Bajden ne žele direktno da pozovu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da za pregovaračkim stolom reguliše budući status okupiranih teritorija“, objašnjava se.

„Sam Zelenski treba da shvati da to više nije slučaj, kaže insajder iz nemačke vlade. „On bi na osnovu svoje slobodne volje trebalo da se obrati svom narodu i da im objasni da se pregovori moraju voditi.

Dok su njegovi saveznici tu da mu objasne šta tačno glasi ova njegova slobodna volja; sa takvim saveznicima, šta će njegovi neprijatelji?

Potvrda od NBC-a

Sve ove tvrdnje „Bilda”, uključujući i neobične demantije koji su u stvari potvrdili ono što je demantovano, utoliko su ubedljivije jer je praktično sve to već početkom novembra obelodanio američki En-Bi-Si, otkrivajući da su „američki i evropski zvaničnici otvorili pitanje pregovora“, koji „uključuje skicu onoga čega bi Ukrajina morala da odustane da bi postigla sporazum sa Rusijom“.

Delikatni razgovori se odvijaju u tišini, saopštila je američka TV mreža, pozivajući se na jednog sadašnjeg visokog američkog zvaničnika i jednog bivšeg zvaničnika koji je upoznat sa detaljima razgovora, koji su bili podstaknuti neuspehom ukrajinske kontraofanzive i zabrinutošću oko sposobnosti saveznika NATO-a. da nastavi sa snabdevanjem Ukrajine oružjem i novcem, uz rat između Izraela i Hamasa, što je sve ove probleme dodatno potenciralo.

„Zvaničnici nezvanično kažu da Ukrajina verovatno ima samo ono što joj treba do kraja godine ili nešto posle toga. Nakon toga moraju početi hitni razgovori o mirovnim pregovorima. Američki zvaničnici su svoje stavove o takvom rasporedu podelili sa evropskim zvaničnicima“, preneo je NBC.

Da li će NATO naterati Kijev da pregovara sa Moskvom, nakon što je te pregovore potkopao pre godinu i po dana? Da li su Moskvi potrebni takvi pregovori? I kakva bi se zamka u tome mogla sakriti?

STRATEŠKE PROMENE NA HERSONSKOM FRONTU: Dnjepar ledi, šta to znači za ukrajinsku armiju

Izvor: Sputnik.rs