Тајни план наводно има варијанту А и варијанту Б; оба почивају на савезничким уценама режима у Кијеву.
Какви савезници – такав је план, а ова (наводна) америчко-немачка стратегија НАТО рата против Русије преко Украјине заснива се на сазнању да НАТО не може да добије овај рат до последњег Украјинца.

Супериорност Русије

Уосталом, о овом схватању непобедивости Русије сведочи и низ изненадних открића у западним мејнстрим медијима, поводом спектакуларног, али и крвавог неуспеха украјинске контраофанзиве, који ових дана обавештавају своје читаоце да, на пример, Русија је, пише „Економист“, супериорна у електронском рату против беспилотних летелица, док „нема много тога што Запад може нити ће учинити да помогне Украјини“; или лондонски Телеграф који објашњава „како је Запад изгубио трку артиљеријске гранате“ са Русијом и пита шта то значи за Украјину са одговором који је жалосно очигледан; или „Фајненшел тајмс” који види да „проблем недостатка људства постаје најновији изазов за Украјину”, па ваљда зато „Гардијан” истовремено открива да су власти у Кијеву почеле да приватизују регрутацију нових топова. сточну храну, коју намеравају да повери приватним фирмама које се баве ловом на људе да пошаљу на фронт...

Притисак на Кијев

У таквом контексту, тиражни немачки таблоид „Билд”, уз оцену да „у Украјини ствари изгледају суморно”, указује да „руске снаге настављају да напредују на истоку земље” и открива да је „иза затворених врата у Берлину и Вашингтон, планирају се да Украјина принуди преговоре са Русијом како би се зауставио рат на садашњим линијама фронта“. Што значи да је то највише чему обојица могу да се надају.

Бела кућа и канцеларија немачке канцеларке, како наводи „Билд”, међусобно се координирају након што су „као највећи добављачи оружја Украјини одлучили да владу у Кијеву натерају да преговара са Путиновим режимом ограничавањем квалитета и количина њиховог наоружања“.

Из овога произилазе план А и план Б. План А је примирје и мировни преговори између Кијева и Москве. Док се алтернативни план Б, открива „Билд” позивајући се на свој извор из немачке владе, своди на исто чињенично стање на терену.

„Алтернатива преговорима, којој теже Берлин и Вашингтон“, открива поменути извор, „је замрзавање сукоба и без договора између супротстављених страна... То би значило, чак и да Зеленски и Путин не ( желе да) разговарају једни са другима, да је успостављена и затворена линија контакта – као нова квази-граница Украјине и Русије“, објашњава се.

„То је исто што и Минск, само без Минска“, саркастично каже инсајдер, мислећи на оне споразуме са Кијевом за које су Ангела Меркел и Франсоа Оланд касније признали да су искоришћени само за куповину времена за опремање Украјине за рат НАТО-а против Русије.

Деманти без порицања

И Берлин и Вашингтон су нашли за сходно да дају изјаве поводом тврдњи „Билда”. Веома интересантна реакција: оповргнули су тврдње тако што су практично потврдили оно што је навео немачки лист, што демантије, ако је уопште реч о демантију, чини прилично неуверљивим.

Немачка влада је, наиме, у свом одговору навела да „Украјина мора да дефинише своје војне и политичке циљеве” и да „само Украјина може да одреди датум за почетак мировних преговора”, док је помоћник америчког државног секретара Џејмс О’Брајен исти начин је нагласио да је Америка „увек говорила да ово питање треба да реши Украјина”.

Али управо то каже „Билд”, објашњавајући да је то саставни део циничне америчко-немачке излазне стратегије. „Ни канцелар Олаф Шолц, ни амерички председник Џо Бајден не желе директно да позову председника Украјине Володимира Зеленског да за преговарачким столом регулише будући статус окупираних територија“, објашњава се.

„Сам Зеленски треба да схвати да то више није случај, каже инсајдер из немачке владе. „Он би на основу своје слободне воље требало да се обрати свом народу и да им објасни да се преговори морају водити.

Док су његови савезници ту да му објасне шта тачно гласи ова његова слободна воља; са таквим савезницима, шта ће његови непријатељи?

Потврда од НБЦ-а

Све ове тврдње „Билда”, укључујући и необичне демантије који су у ствари потврдили оно што је демантовано, утолико су убедљивије јер је практично све то већ почетком новембра обелоданио амерички Ен-Би-Си, откривајући да су „амерички и европски званичници отворили питање преговора“, који „укључује скицу онога чега би Украјина морала да одустане да би постигла споразум са Русијом“.

Деликатни разговори се одвијају у тишини, саопштила је америчка ТВ мрежа, позивајући се на једног садашњег високог америчког званичника и једног бившег званичника који је упознат са детаљима разговора, који су били подстакнути неуспехом украјинске контраофанзиве и забринутошћу око способности савезника НАТО-а. да настави са снабдевањем Украјине оружјем и новцем, уз рат између Израела и Хамаса, што је све ове проблеме додатно потенцирало.

„Званичници незванично кажу да Украјина вероватно има само оно што јој треба до краја године или нешто после тога. Након тога морају почети хитни разговори о мировним преговорима. Амерички званичници су своје ставове о таквом распореду поделили са европским званичницима“, пренео је НБЦ.

Да ли ће НАТО натерати Кијев да преговара са Москвом, након што је те преговоре поткопао пре годину и по дана? Да ли су Москви потребни такви преговори? И каква би се замка у томе могла сакрити?

СТРАТЕШКЕ ПРОМЕНЕ НА ХЕРСОНСКОМ ФРОНТУ: Дњепар леди, шта то значи за украјинску армију

Извор: Спутник.рс