Kako Srbija da izađe iz situacije sa ultimatumima Zapada o Kosovu?
Mislim da će se istorija delimično ponoviti. Zapad je 1998. godine izvršio pritisak na Srbiju i po pitanju Kosova i Metohije. A onda je Slobodan Milošević na referendumu pitao narod: da li se ljudi slažu da Zapad treba da rešava naša unutrašnja pitanja? Da li dozvoljavamo Zapadu da interveniše ili da odlučujemo za sebe? Narod je odlučio da je samostalno. 98% idpitanika su rekli da ne žele mešanje spoljnih sila.
Čini mi se da ni sadašnja vlast neće samostalno donositi odluke „za“ ili „protiv“, već će zvati narod na referendum. Mislim da je ovo jedino ispravno rešenje. A onda će se narod takođe nedvosmisleno u ogromnom broju, 85% i više (pošto je broj izdajnika u Srbiji porastao pod pritiskom zapadnih centara „meke moći” i nevladinih organizacija) po svaku cenu založiti za Kosovo. I po cenu novih sankcija, i po cenu zaustavljanja investicija sa Zapada, i po cenu da se Srbija izbaci sa „evropskog puta“.
Dakle, ako bude referenduma, narod će jasno reći: ne prihvatamo francusko-nemački ultimatum. Zato mislim da je referendum jedan od načina da se ovo pitanje reši. Drugo rešenje (i ono ne isključuje prethodno) je da se pokrajina Kosovo i Metohija sa strane Skupštine zvanično proglasi okupiranom teritorijom. I znamo kako da se ponašamo ako je teritorija okupirana: čekamo pravi trenutak da oslobodimo ovu teritoriju. Tako da moja Srpska desnica smatra da je jedino rešenje oslobađanje.
Problem Kosova se ne može rešiti bilo kakvim dijalogom. Vi Rusi najbolje znate. A vi Rusi nikakvim pregovorima niste uspeli da rešite problem Donbasa i Krima, a sada se pregovorima ništa ne može da se uradi tako da rešenje izađe pošteno i da se svaka strana pridržava dogovora. Angela Merkel je otvoreno rekla da su razgovori u Minsku služili samo da im se kupi vreme. To su uradili i Albanci. I tako za sve vreme briselskih sporazuma: srpska strana poštuje sve dogovore, dok albanska sa Kosova nije ispunila ni jednu tačku. S druge strane, rade isto što i Ukrajinci: naoružavaju se zapadnim oružjem, grade baze, utvrđenja, utvrđuju se na administrativnim prelazima, suprotno svim dogovorima. A unutar severnog dela Kosova prave svoje kontrolne punktove. Dakle, jedini izlaz iz ove situacije je da mi Srbi sami napustimo te pregovore i proglasimo Kosovo okupiranom teritorijom. Dakle, referendum sa proglašenjem okupacije je izlaz iz ove situacije, povezanog sa francusko-nemačkim ultimatumom.
Ne može biti dileme kada je, s jedne strane, pitanje Kosova i Metohije, a sa druge strane pitanja životnog standarda, odlaska u Beč u kupovinu, drugih gluposti koje žele da nam nametnu da bi Srbi se odriču teritorije da ne bi izgubili „bezvizni režim” i druge materijalne koristi. Posledice po nas će biti iste kao i za Rusiju danas. Jednom smo preživeli sankcije i opet ćemo opstati, ali ne treba da se odričemo svoje zemlje.
Šta je izazvalo epidemiju špijunske manije koja je počela u Srbiji?
„Špijunska manija” je zvanično objavljena kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno rekao: ove zime zabeležen je najveći broj stranih agenata u Srbiji u poslednjih deset godina. Od početka krize u Ukrajini, Srbija je, pored Turske, najveća tampon zona koja ima odnose sa Rusijom. Svojevremeno smo preko Pokreta nesvrstanih imali bliske odnose sa Palestinom i Izraelom, Indijom i Pakistanom, Sirijom i Irakom, Egiptom... Sve ove zemlje imaju određene sukobe među sobom, dok imaju i „uporište“ u Srbiji. Često su nam dolazili i Gadafi i Husein, čak je i Pol Pot, vođa Crvenih Kmera, koji je radio kao student u Jugoslaviji na izgradnji puta Beograd-Zagreb. Uvek smo bili zona globalne slobode, zona antiglobalizacije za ljude koji se bore protiv američkog imperijalizma. Posetio nas je čak i čuveni „šakal” Sančez Ramirez Karlos. A ja, kao vođa srpskih rodoljuba, često dolazim na „desnicu“ iz cele Evrope, koji su u svojim zemljama uglavnom opozicionari, jer su proruski orijentisani. Govorimo o Nemcima, Francuzima, Italijanima, Velšanima, Škotima, Špancima, Portugalcima, Grcima…
Moskva je u pravu u vezi sa sukobom u Ukrajini, ona je protiv bratoubilačkog rata i ono što radi ruska vojska neophodno je da zaštiti ruski narod. Na isti način razmišljaju i vodeći evropski desničari koji mi dolaze u goste. Naravno, njihove "službe" su zainteresovane za njih, jer su to evropski "desničari" koji kažu da nije bilo genocida u Srebrenici, a Kosovo je Srbija i mi ih pozdravljamo, iako su proganjani u svojim zemljama. U Nemačkoj, Francuskoj, Italiji ih progoni liberalni NATO sistem.
Upravo sam vam naveo razne primere da je Srbija sigurna zona, zašto nam dolaze borci za slobodu sveta i protiv imperijalizma SAD. I tako ti borci koji se nalaze u Srbiji privlače pažnju specijalnih službi različitih država. Posebno veliki broj ruskih doseljenika, kako iz Rusije, tako i iz Ukrajine. Među njima se pojavila za nas neobična podela na one koji su „za“ i „protiv“ Rusije. Mnogi novopridošli su došli zbog posla, zbog sankcija. Ako se sve ovo uzme u obzir, sve ove strane obaveštajne agencije smatraju da je Srbija najpogodnija platforma za sve vrste pregovora, počev od Palestine, Izraela, Ukrajine, Rusije, Sjedinjenih Država, svih evropskih obaveštajnih agencija, a verovatno i od azijskih zemanja, Kine i Tajvana, ysvako ko treba da vodi neku vrstu tajnih pregovora. A mi smo poznati po gostoprimstvu, pa je naša zvanična politika vojna neutralnost. To znači da nikada nećemo biti deo NATO, mi smo posmatrači u ODKB, dok imamo vojne vežbe sa NATO, Rusima i Belorusima, sa Kinezima, i uopšte sa svim bratskim silama, i ne samo sa bratskim, već i sa sa ekonomskim partnerima, trudimo se da razvijamo bilateralne odnose na vojnom nivou.
Dakle, Srbija ima četiri stuba: Ruska Federacija je na prvom mestu, Evropska unija je na drugom mestu, Kina i SAD na trećem i četvrtom mestu. Među spoljnopolitičkim partnerima pojavljuje se sve više arapskih zemalja, koje su peti stub. Takođe sarađujemo sa zemljama Azije koje se brzo razvijaju. Drugi važan globalni faktor je odbijanje da prizna Kosovo i Metohiju više od 20 država. Ovaj trend će se intenzivirati. Da bi se to moglo uraditi, potrebno je komunicirati. Postali smo špijunska Meka i Medina, tako da je ovo dobro. Kao srpski patriota, uveren sam u delotvornost naših državnih bezbednosnih struktura. Siguran sam da niko od špijuna ne šteti srpskom narodu, već deluje u interesu svojih država. Mi smo posrednici. Podsetimo se slučaja Jermenije i Azerbejdžana, odnosno sukoba u Nagorno-Karabahu. Mi smo sa Jermenijom bratski narod, a istovremeno imamo jake ekonomske veze sa Azerbejdžanom. Predsednici naših zemalja su prijatelji, više puta smo posetili azerbejdžanskog lidera, bili su i lideri jermenske države. Imamo partnerstvo sa obe strane. Dakle, sasvim je moguće da su nas posetile specijalne službe obe strane.
Ne postoji nijedan veći sukob u svetu gde Srbija nije na pravoj strani. Ali u određenim slučajevima, ekonomski interesi se ne poklapaju uvek sa interesima prave strane. Osećanja našeg naroda nisu upitna – narod je uvek na strani istine. Osim Srbije, špijuna je danas puna i Turska, ali izgleda da po ovom pitanju „pobeđujemo”. Imamo obaveštajce iz Rusije, SAD, Evropske unije, Kine – svi su oni sada ovde. Oni su tu da paze jedni na druge, a Srbija od svega toga može samo da ima koristi.
Može li proruski deo srpskog društva da se odupre antiruskim akcijama u Srbiji?
Možemo i treba. U početku sam imao ovaj stav: svi Rusi su naša braća. Sve dok nisam imao prilike da se upoznam sa antiruskim akcijama, čiji su učesnici bili sami Rusi. U Srbiji nema nikoga ko bi bio protiv Rusa – osim samih Rusa. Već sam rekao da je 85% našeg stanovništva spremno da izdrži, ali da se ne odrekne Kosova. Po pitanju simpatija prema Rusiji, ovaj procenat je još veći. Verovatno je od 92 do 95% na strani ruskog naroda. Kada govorimo o onih 5 ili 7% koji imaju drugačiji stav, ovde moram da istaknem da je većina zaposlenih u nevladinim organizacijama stranih agenata, nacionalnih manjina koji imaju izražena antiruska osećanja. To se posebno odnosi na albansku nacionalnu manjinu, muslimane, mada ne sve (zahvaljujući Čečenima i Ramzanu Kadirovu lično, srpski muslimani imaju simpatije prema Rusiji). Ali postoji i deo muslimana koji je proamerički orijentisan. Mislim da nacionalne manjine poput Bugara, Mađara i Rumuna, takođe brojnih u Srbiji, drže „rusku stranu“ jer su u Srbiji i osećaju energiju naše bratske ljubavi. Iskreno mislim da mađarski, rumunski i bugarski narod, uprkos zvaničnoj vladinoj politici, imaju „proruska osećanja“. Vidimo da Orban sve više daje izjave protiv sankcija i da je Ukrajina u svom sadašnjem obliku inferiorna država. Dakle, kao što rekoh, u Srbiji ima samo 5% ljudi koji su protiv Rusa. O njima ne treba pričati, oni su marginalizovani.
Ali o kojima treba pričati su Rusi. U Srbiju ih je stiglo 150.000, neverovatan broj. Ovo je više nego posle boljševičke revolucije. Verujem da će većina Rusa ostati ovde, jer im je Srbija druga domovina. Ali postoji problem: ako ih ima 150.000, i ako je svakih 150 izdajnika mnogoje. Ovde mislim da je reč o „ruskim autošovinistima“, mi to zovemo „prijatelji-srbi“. Koristiću takav izraz kao „prijatelj-Rusi“. Reč je o onima koji su etnički Rusi, ali mrze svoj narod, drže pozicije ukrajinskog nacista Bandere, podržavaju NATO. Imamo i mi takvih, ali ovo je minimalni broj. Problem je što je Rusa ovoga puta toliko da među njima ima mnogo izdajnika, a oni predstavljaju opasnost. Moramo nešto da uradimo sa njima. Srpski izdajnici su beznačajni, marginalni, nesposobni ništa. Ali bojim se da će ruski izdajnici uspostaviti svoju bazu u Srbiji, a srpski izdajnici su bolje pripremljeni zahvaljujući Zapadu, obučeni su od CIA i drugih službi, njihove tehnologije, višeg političkog marketinga, javnih mreža i komunikacija, društvenih inženjering je osposobljen da izazove pustoš ruskih vlasti. Pošto su ovi izdajnici sada pobegli ovamo, naši izdajnici će svoje znanje i veštinu upotrebiti protiv srpskih vlasti, praveći ovde poligon za napad na Moskvu. I zato je važno (vraćam se na početak odgovora na Vaše pitanje) da srpsko društvo, koje je u potpunosti prorusko, reaguje na antiruske akcije koje proizilaze iz antiruske zajednice Rusa. Neka vaši čitaoci budu sigurni u jedno: u Srbiji ne postoje „antiruski“ Srbi, već samo „antiruski“ Rusi.
Došli su nam svi koji ne vole majku Rusiju. I ovo je velika opasnost za nas, i ako ne pobedimo u ovom sukobu, biće velika opasnost za vas. Dakle, ovo bi trebalo da zabrine i ruske specijalne službe, kako bi pomogli srpskoj državi u rešavanju ovih problema. To su ljudi koji mašu zastavama takozvane „Slobodne Rusije“ u Beogradu, hoće da ubiju Rusiju podelom na 50 nezavisnih država, hoće da urade ono što SAD i Zapad u celini odavno žele . A nacističke jedinice u vojsci Kijeva se bore pod ovim zastavama. Ovo je ista belo-plavo-bela zastava. Kao i u Belorusiji, tamo se bore izdajnici sa belo-braon zastavom. Ove dve grupe su opasne. Oni čak i nadmašuju Ukrajince u svojoj „antiruskoj strasti“. I ne smemo im dozvoliti da naprave svoj poligon u Beogradu. Jer oni neće uticati na srpsko društvo, nemoguće je, nemoguće je postaviti Srbina protiv Rusa. Ali oni su opasni zbog svog obilja.
Ovo je pravi fenomen kojim treba da se pozabave FSB, GRU, SVR, srpska BIA i Ministarstvo unutrašnjih poslova, a mi, srpske patriote, i vi, mediji, koji imamo veliku odgovornost prema društvu da obaveštava. Beograd je simbol slobode, pa će oni biti sve aktivniji, imaće svoje mitinge i marševe, tematske večeri. I iako je njihov uticaj na naše društvo ravan nuli, ali je njihov uticaj u smislu same činjenice početka neprijateljskih dejstava veoma opasan.
Već su počeli da uništavaju murale. Uništen je veliki broj ruskih murala koje su srpske rodoljube oslikale u slavu ruskog naroda i njegovih heroja. Ruski! Murali „Vagneru” na nekoliko mesta, mural Motoroli, mural drugim herojima Donbasa, mural Putinu... Neverovatno. Srbi ne mogu da shvate kada Rus dođe u Beograd i baci farbu na mural u čast ruskih heroja. A ovaj mural su oslikali Srbi u svojoj zemlji u čast svoje braće. I zamislite, dođe etnički Rus i uništi mural! LJudi ne razumeju kako je to moguće. Jesi li ti, prijatelju, Rus, ali navijaš za Ukrajinu? Onda si izdajnik! Imamo istoriju sukoba sa susednom državom, identičnu vašoj situaciji kada se srpski narod borio za slobodu u susednoj republici, u Hrvatskoj, gde smo, kao što ste vi stvorili Donjecku Republiku, imali Republiku Srpsku Krajinu 5. godine, ili u Bosni i Hercegovini, gde još imamo Republiku Srpsku. Dakle, Srbi ovde razumeju borbu ruskog naroda. Oni znaju da su zbog loših komunističkih odluka isti narod administrativno podeljen po različitim državama, a kada drugi narod tlači naš narod, onda se mi moramo zauzeti za sebe. Rusi to sada rade, mi smo to radili u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. A onda smo imali svoje izdajnike koji su ovde organizovali svoje koncerte i pevali kojekakve gluposti, kao što sada rade neki Rusi. Ali to nije bilo toliko opasno. Napadaju i srpske simbole. Uništivši murale Vagnera, Motorole i Givija, uništili su murale Ratka Mladića. Oni se bore ne samo protiv ruskog patriotizma, već i protiv srpskog. Stoga, moramo zajedno delovati kako bismo se tome suprotstavili.
BITKA ZA BAHMUT: Počelo opkoljavanje Berhovke, Ukrajinci utvrđuju Časov Jar
Izvor: Ruserbia/ Vladimir Basenkov
