Velike sile u zavisnosti od svojih interesa koriste međunarodno javno pravo. Ukoliko im slovo prava, koje bi trebalo da obavezuje sve države sveta, ne ide u prilog, spremni su u ime velikih ciljeva da ga pogaze. Poslednji koji je dao izjavu pozivajući se na međunarodno pravo je visoki predstavnik Evropske unije Đuzep Borelj koji je u autorskom tekstu za „Politiku” napisao da se međunarodno pravo mora primenjivati svuda, kako bi svi bili zaštićeni od politike moći, ucena i vojnih napada. Povodom godišnjice rata u Ukrajini, Borelj je istakao da taj rat nije „samo evropsko pitanje”, niti pitanje „zapada protiv svih ostalih, već pitanje sveta u kojem želimo da živimo”.
Naglasio je da niko nije bezbedan u svetu u kojem bi protivpravna upotreba sile od strane jedne nuklearne sile i stalne članice Saveta bezbednosti bila normalizovana. „Rusija svakim danom krši Povelju UN, stvarajući svojom imperijalističkom politikom opasan presedan za ceo svet. Rusija svakog dana ubija nevine ukrajinske žene, muškarce i decu, prosipajući projektile po gradovima i civilnoj infrastrukturi”, napisao je, između ostalog, Borelj. Nije poznato da li je i na koji način Đuzep Borelj osudio NATO agresiju na suverenu SR Jugoslaviju 1999. godine, kada su takođe ubijani nevini, doduše srpske žene, muškarci i deca i uništavana civilna infrastruktura.
Bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović kaže da se zapad ponaša u skladu sa svojim geopolitičkim ciljevima. Za „Politiku” navodi da su, ne jednom, SAD rekle da tamo gde međunarodno pravo stoji na putu ostvarivanja njihovih ciljeva ono se mora ukloniti. „Poznato je da se velike sile obraćaju Savetu bezbednosti UN kao prvom organu za mir i bezbednost samo kada to odgovara njihovim interesima. Kada to odgovara suprotnoj strani oni se suprotstavljaju aktiviranju mehanizama UN. U ovo vreme turbulentnih promena to dolazi do punog izražaja. Dvostruki standardi su svojstvo politike velikih sila koje imaju globalne ciljeve i one ne prezaju od kršenja međunarodnog prava”, kaže Živadin Jovanović.
Navodi da su na drugoj strani male zemlje, poput Srbije, koje čine većinu čovečanstva i one se zalažu za poštovanje međunarodnog prava i to je logično i neophodno. Jovanović ističe da nemaju nijedan pouzdaniji oslonac za zaštitu od mešanja velikih sila od međunarodnog prava. „To što je izjavio Borelj me ne iznenađuje, jer zapad tako rezonuje i radi već više od pola veka. Međunarodno pravo ima relativni značaj i nekada ne rešava probleme, ali male i srednje zemlje nemaju alternativu nego da se pozivaju na principe i međunarodno javno pravo. Za Srbiju je najbolje da se poziva i svoje interese štiti oslanjajući se na povelju UN”, kaže Živadin Jovanović.
Diplomata i novinar Dragan Bisenić ukazuje da su Kosovo i Ukrajina postali spojeni sudovi, od kojih jedan trenutno „dubi na glavi”. Navodi da se kosovsko pitanje našlo u makazama dva pristupa. „Jednog koji nastoji da ga legitimiše kao ’poseban slučaj’ u međunarodnim odnosima, od upotrebe sile 1999. od strane NATO-a za njegovo izuzimanje iz jurisdikcije Srbije, pa do jednostranog proglašenja nezavisnosti i priznanja država koje mu je sledilo. Drugi u njemu vidi presedan kojim opravdava ne samo svoje vojne akcije u Ukrajini, nego i kao budući model u međunarodnim odnosima. Smatra se, recimo, da kosovski slučaj može da utiče na sudbinu Ukrajine, isto kao što se veruje da ishod ukrajinskog sukoba može da odredi i budućnost Kosova”, navodi Bisenić. Dodaje dok na jednoj strani, na samoj Generalnoj skupštini UN zemlje koje su suštinski patroni kosovske secesije brane međunarodno pravo, teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, na drugoj strani te iste zemlje sasvim podrazumevajuće iste te principe izuzimaju iz razmatranja prema Srbiji.
Izvor: Politika
