Iako je karijera britanskog pravnika očigledno na zalasku, njegovi pokušaji da pronađe novi međunarodni angažman ne jenjavaju. Naprovit, postaju sve uporniji, ali i očajniji. Da bismo otkrili barem jedan od ključnih razloga koji je nekadašnju vedetu suda u Hagu doveo među tabloidne naslove političkih ali i finansijskih afera, moramo se pozabaviti jednim široj javnosti manje poznatim, ali u biografiji gospodina Najsa možda i centralnim poduhvatom tokom poslednjih desetak godina. Taj projekat, međutim, nije pravne, već građevinske prirode, i pored njega uključuje i njegovu dugogodišnju pomoćnicu i, po svemu sudeći prijateljicu, Nevenku Tromp. Niz finansijskih malverzacija, neispunjenih obećanja i izneverenih očekivanja obeležio je kako javni rad, tako i privatni život ovog dvojca od 2016. godine navamo.
Prvi je o nesrazmernim finansijskim ambicijama Trompove i Najsa pisao bošnjački portal Klix.ba. Prema pisanju ovog lista, haški dvojac je po svaku cenu hteo da se uključi u proces Bosanske tužbe za genocid protiv Srbije, tačnije u pokušaj revizije presude koja je donešena u srpsku korist. NJihovoj upornosti bila je jednaka i finansijska ambicija, ili prostije rečeno otvorena pohlepa prilikom određivanja honorara. Tako su se i probudile sumnje u stvarni motiv koji se krije iza njihovog bosanskog angažmana. Dalje istraživanje donelo je ako ne ceo, onda veliki deo odgovora na ovo pitanje. Naime, svetlost dana nedavno je ugledala informacija, potvrđena potonjim proverama u hrvatskom katastru, da je Nevenka Tromp vlasnik luksuzne mediteranske vile na hrvatskom ostrvu Ugljanu. Nama dostupna saznanja produbljuju ovaj uvid, označavajući gospodina Najsa kao koinvestitora u gradnji luksuznog objekta na Jadranu. Razmere investicije i isprekidan tempo gradnje dalje sugerišu o finansijskim poteškoćama s kojima se projekat od početka susretao. Upravo su te poteškoće jedan od glavnih ako ne i glavni motiv haškog dvojca da svoj pravni angažman osveži i produži, nastavljajući lešinarenje nad istorijskom istinom sukoba u bivšoj Jugoslaviji dok god je to moguće. Rajska vila pretvorila se u finansijsku crnu rupu, a novac je valjalo nabaviti na ma koji način.
Trompova i Najs su se dali u potragu za ma kakvim pravnim angažmanom, zanemarajući profesionalne standarde koje bi trebalo da oličava jedan makar i bivši haški tužilac. Jedan od njihovih planova uključivao je Nenu koja je, u ime Najsa, slala niz mejlova pravnom timu Sakiba Sofića, agenta koji je pružao konsultantske usluge i pripremao zahteve za pregled presuda. Tom prilikom tražili su milion evra od Bosne i Hercegovine za tim od šest stranih eksperata koji bi radili na slučaju tokom šestomesečnog vremenskog perioda. Ovaj predlog je imao za cilj okupljanje grupe iskusnih pravnih profesionalaca koji bi proučavali slučaj i potencijalno doveli do temeljne revizije presude. Umesto da sredstva prime preko Fondacije DŽefri Najs, Trompova je zahtevala da im novac bude direktno poslat. Međutim, ovaj pokušaj je na kraju propao. NJihov predlog naišao je na skepticizam suprotne strane i na kraju je bio odbijen, usled zabrinutosti u vezi sa transparentnošću procesa finansiranja i motivacijom koja stoji iza tako neobičnog zahteva.Sve ovo odvilo se u istom vremenskom periodu kad i finansijske nedaće Najsa i Nene sa vilom na Ugljanu, što sugeriše da su lični novčani problemi odneli prevagu nad profesionalnošću ii radnom etikom.
Ovakav uvid dodatno potkrepljuju i tvrnje bošnjačkog lidera Bakira Izetbegovića, koji je ulogu Trompove u pripremanju njihove strane problematizovao, a njeno ponašanje prema klijentima i kolegama nazvao krajnje upitnim. Prema Izetbegovićevim rečima, Nevenka Tromp je od samog početka insistirala na ogromnom honoraru, potpuno nesrazmernom naknadi koju su dobilija ostali članovi pravnog tima. Svoje ambiciozne zahteve nastojala je da potkrepi senzacionalnim i kontroverznim tvrdnjama i obećanjima koja su ubrzo izazvala podozrenje kod njenih kolega pravnika. To je išlo dotle da je Trompova na kraju obećala i prezentovanje potpuno novih dokaza, ključnih za bošnjački slučaj, ali pod uslovom da se za njihovo izvođenje „obezbede adekvatna finansijska sredstva“. Po svemu sudeći, to je bila kap koja je prelila čašu, budući da su drugi članovi pravnog tima prozreli njen blef. Nakon toga, zaključuje Izetbegović, ona je uspela da obezbedi ograničena novčana sredstva iz manje opreznih izvora, koja takođe nije nikada i ni na koji način opravdala.
Dok je Trompova skupljala novac po Bosni, Najs se okrenuo drugom delu bivšeg jugoslovenskog prostora, nastojeći da svoj deo posla završi s vlastima samoproglašenog Kosova. Portal Balkan Insight je u februaru 2019. godine izvestio o angažmanu nekoliko evropskih advokatskih kompanija, u kojima kao najpoznatije figurira ime DŽefrija Najsa, na haškim slučajevima vezanim za ratna dešavanja u južnoj srpskoj pokrajini. Kosovske vlasti su, čini se, bile manje oprezne od Federacije BiH, pa su u početku usluge bivšeg haškog tužioca plaćale nesrazmerno velikim novcem. Međutim, vremenom je i tu došlo do zavrtanja slavine. U maju 2017. godine, Najs je očajnički pisao predsedniku Republike Kosovo, Hašimu Tačiju, tražeći isplatu od 500.000 evra koje mu navodno duguje kosovska vlada. Pored toga, tražio je i dodatna sredstva za pokrivanje Neninih troškova. Nakon što nije dobio odgovor, napisao je drugo pismo, ovoga puta pretećim tonom.
Na početku tog pisma, DŽefri Najs se hvali kako je vodio slučaj protiv Slobodana Miloševića u Hagu i bio svestan potrebe da utiče na rad Haškog tribunala kad god je to bilo moguće. Dalje priznaje da je kao tužilac uticao na Haški tribunal da podigne optužnicu protiv Hašima Tačija, uprkos pritiscima koji su već tada postojali. Najs tvrdi da je kasnije pružio vrlo poverljive informacije Tačijevoj odbrani, što samo po sebi predstavlja krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Nabrajajući svoje usluge Hašimu Tačiju, Najs dalje navodi borbu za diskreditaciju izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima kidnapovanih Srba na Kosovu. Nakon uspešno obavljenog posla, Tači ga je kontaktirao u ime takozvane vlade Kosova i ponudio mu da za nju radi, u skladu sa finansijskim kalkulacijama koje Najs sam iznosi u pismu. Niz usluga se nastavlja: promocije Hašima Tačija u medijima zemalja EU, organizovanje predavanja, i stvaranje arhive dokumenata o navodnim srpskim zločinima. Na kraju dokumenta nalazi se bilans od skoro pola miliona evra neplaćenih računa.
Objavljiavanje Najsove kosovske korespodencije dodatno je osvetlilo razmere aktivnosti koje su DŽefri i Nena vodili u nastojanju da završe projekat svoje vile u Hrvatskoj. Kako se njihovo partnerstvo u pravnim i finansijskim pitanjima produbljivalo, Trompova i Najs su se sve više povezivali sa kontroverznim ličnostima, poput bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija. Poznato je da je Najs takođe delovao kao Tačijev advokat, iako je ranije predvodio tužilački proces protiv Slobodana Miloševića u Hagu. Ovaj očigledni sukob interesa, zajedno sa njegovim ranijim priznanjem o selektivnom uticaju na rad Haškog tribunala, postavlja dodatna pitanja o etičkom profilu i ličnoj motivaciji Trompove i Najsa, u poslovima koje bi morali da obeležavaju najviši moralni i profesionalni standardi. Povezivanje sa Tačijem ne samo da je bacilo senku na njihov ugled, već je i podstaklo dodatne sumnje o mogućim izvorima finansiranja koje su grčevito tražili za svoje ambiciozne poduhvate.
S pojavom novih informacija i dokumenata možemo očekivati da se u bliskoj budućnosti samo prodube razmere postojeće kontroverze. Priča o banalnoj materijalnoj pohlepi haškog dvojca nadilazi njihov konkretan slučaj, i govori o najširim opasnostima vezanim za zanemarivanje osnovnih principa prava i težnje ka ostvarivanju pravde. Te opasnosti ne dolaze uvek sa najviših vrhova političkog uticaja, već ih neretko oblikuju i prizemni lični činioci, i najniže ljudske strasti. Saga o vili na Ugljanu najbolje svedoči tome u prilog.
Turci nastavljaju da naoružavaju Kijev: Kroz Rumuniju ide voz pun turskog oružja (VIDEO)
Izvor: slobodaonline.rs
