Rat je u međuvremenu odneo stotine hiljada života na obe strane. Zapad je podigao novu čeličnu zavesu prema Rusiji, a Moskva se okrenula Pekingu. Neki će reći da su Rusija i Kina ušli u brak iz interesa. Moskva ima energente a Peking proizvodne kapacitete. Taj brak je inicirala Amerika a nju bi to provodadžisanje moglo skupo da košta.

Nosači aviona na distanci

Da se vratimo na početak. Rusija neće oprostiti Americi mešanje u sukob u Ukrajini. Moskva ima način da se osveti Vašingtonu. Putem hipesoničnog oružja koje Rusija uspešno koristi u Ukrajini. Amerika na tom polju značajno kasni i nema rešenje  za tu opasnost.

Ruska osveta mogla bi da bude u vidu prodaje hipesoničnih raketa Kini. Sa takvim oružjem, Peking bi potpuno promenio odnos snaga oko Tajvana. Površinski brodovi američke mornarice morali bi da ostanu na distanci, a to se posebno odnosi na nosače avione. Oni su najskuplji i najveći ciljevi, koji u američkoj strategiji uzimaju važno mesto. Oni pružaju kontrolu vazdušnog prostora, u okviru kojeg drugi vidovi američke vojne sile mogu nesmetano da deluju.

Ako to preslikamo na slučaj Tajvana, američki nosači aviona bi zbog opasnosti od hipersoničnih raketa morali da se drže podalje od tog ostrva. U tom slučaju Amerika će južno krilo Tajvana morati da brani sa Guama. A tamo ima dosta problema.

Problemi na Guamu

Aerodrom na Guamu nema betonske objekte za zaštitu  aviona. Čak i bombarderi B-1, koji mogu da nose nuklearno oružje, dežuraju pod vedrim nebom. Nedavna vežba američkog, japanskog i australijskog vazduhoplovstva ukazala je na mnoge bezbednosne probleme zbog čega su svi avioni na kraju dana parkirani na jednom mestu, da bi ih lakše čuvali. Znatno veći problem od toga predstavljaju rezervoari za gorivo koji nisu ukopani. Nedostaju i bunkeri za smeštaj municije, zbog čega Guam ima veoma ograničene mogućnosti za ofanzivna dejstva.

Odbrana Guama ima sistem za odbranu od balističkih raketa, koje mogu da dolete iz smera Kine i Severne Koreje. „Patriot” pruža zaštitu od krstarećih raketa, ali uspešne zaštite od hipersoničnog oružja za sada nema. Ruska hiperonična raketa „kinžal” dugačka je osam metara, leti brzinom od šest hiljada kilometara na sat i ima domet od 1250 milja. Veruje se da može da nosi nuklearnu bojevu glavu i od nje, trenutno nema odbrane.     

O čišćenju centra Bahmuta pročitajte OVDE.

Izvor: Politika