Najnovije

VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ: Sveti Nektarije, iscelitelj Srba (i sviju koji mu pritiču sa verom)

Vladimir Dimitrijević (Foto: Jutjub)

Piše: Vladimir Dimitrijević

Kako umiremo od raka? 

Evo podataka iz Zaoda za javno zdravlje grada Beograda iz marta 2023. godine:“U Srbiji je tokom 2020. godine od svih malignih tumora obolelo 41.419 osoba (22.110 muškaraca i 19.309 žena). Iste godine od raka je umrlo 20.767 osoba oba pola, 11.611 muškaraca i 9.156 žena. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice. Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok oboljevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2020. godine u Srbiji je od raka bronha i pluća obolelo 4.738 muškaraca i 2.188 žena, a umrlo je 3.399 muškaraca i 1.600 žena. Prema oboljevanju i umiranju u populaciji žena, rak dojke nalazi se na prvom mestu među malignim bolestima – u Srbiji je u 2020. godini od malignih tumora dojke obolelo 4.368 i umrlo 1.782 žena. Posmatrajući teritoriju Beograda, u 2021. godini, od malignih bolesti obolelo je 6.413 stanovnika. Stopa registrovanih obolelih stanovnika Beograda na 100.000 stanovnika iznosila je 378,5 za 2021. godinu.“

U tom i takvom vremenu, narod se okreće Bogu i svetima, tražeći leka i za neizlečivo. Zato je vreme da se opet podsetimo Svetog Nektarija, velikog čudotvorca i iscelitelja naših dana, koji je mnogima, pa i Srbima, pomogao da se iscele. 

SVEDOČENJA SVEŠTENIKA NENADA ANDRIĆA

Kako Bog leči?

Protojerej-stavrofor Nenad Andrić iz Valjeva je mnogim ljudima ukazao na Svetog Nektarija kao iscelitelja, napisao niz knjiga o delima Gospodnjim preko ovog sveca, a o svojim iskustvima govorio je, u intervjuu „Geopolitici“, i ovo:“Telesno isceljenje je potrebno da bi duša imala u čemu da se podvizava i da služi Bogu i bližnjima, jer kaže Sveti Nektarije: „Samo savršenima nije potrebno telesno zdravlje“.

A ko je to? Meni lično je potrebno zdravlje, pošto nisam savršen. Ali svi treba da znamo da je krajnji cilj izlečenja u stvari duhovno isceljenje za večnost, za život budućega veka. Divan primer su Sveti jevanđelista i apostol Luka, Sveti vrači Kozma i Damjan, kao i Kir i Jovan, a u naše dane Sveti Luka Krimski, koji je bio i episkop i hirurg u Rusiji. Lekarska struka pokazuje otvorenost ka veri i pomoći Božjoj. Mi smo svi ljudi dužni da se molimo za lekare da im Bog dâ blagoslova da imaju snage da obavljaju svoje svete dužnosti da daju dobre dijagnoze i terapije. Podsetimo se da je u Srbiji prvu bolnicu osnovao Sveti Sava pri manastiru Studenici 1208. godine. Lekari što ne mogu, jer kao i svaka nauka ljudska i medicina ima ograničenost, pomoći će Bog, Majka Božja i Sveci. Često i čujemo od lekara: „Mi smo učinili što je do nas, ostalo je u Božjim rukama“. Otac Nenad dodaje:“Velika je žrtva lekara i sveg medicinskog osoblja, ne samo na Onkologiji već u svim medicinskim ustanovama, i zato treba da ih poštujemo svi. Treba da poštujemo lekare, njih je dao Bog. Lekar leči, a Gospod isceljuje. U Svetom pismu u Knjizi Sirahovoj, kazuje se „Gospod je stvorio lekove od zemlje, i mudar čovek ih ne odbacuje“ (Sirah. 38, 14). Znači, lekari su saradnici Božji, kao i sveštenici.“

Bog leči preko ljudi – bilo lekovima, bilo čudesnim dejstvima.

Prvo čudo koje je video

Otac Nenad nas podseća:“Veoma je bitno da znamo da nam Bog pomaže i posredno i neposredno. Posredno preko lekara i  medicine, zatim preko lekovitih trava, banja, sve je to Bog darovao narodu, ali kada je medicina i ostalo pomenuto nemoćno da leči, neretki su primeri da nam Bog pomaže kroz Svetu pravoslavnu crkvu neposredno, i isceljuje od najtežih bolesti. Prvo čudo koje sam svojim očima video od Svetog Nektarija bilo je isceljenje od raka kostiju, sa metastazama na limfe, jetru i pluća 2007. godine Miodraga Bukvića, mašinskog inženjera iz Novog Sada. Lečen je dve i po godine na Onkološkoj klinici u Sremskoj Kamenici i zvanična medicina nije više mogla da mu pomogne, bio je neizlečiv slučaj. Saznao je Miodrag da se u manastiru Ćelijama, šest km kod Valjeva, nalazi deo moštiju Svetog Nektarija i zamolio je svog kuma da ga doveze. Bio je u invalidskim kolicima, zatekao sam ga da se moli kraj moštiju Svetog Nektarija, zatim  mu je pročitana molitva od strane sveštenika za ozdravljenje na grobu Svetog Ave Justina Ćelijskog. Posle šest meseci ustao je iz kolica i potpuno ozdravio. Naše je da se molimo, a  Bog isceljuje. Miodrag sada radi u Naftnoj industriji Srbije u Novom Sadu. Takođe mnogo je isceljenja od ulja svetog Nektarija, kao i dobijene dece. Ulje sa Egine je čisto maslinovo ulje osvećeno u kandilu nad moštima sveca, bez ikakvih dodataka, mirisa i aroma.“

Pomazivanje uljem radi iscelenja primenjuje se u Crkvi još od apostolskog doba. Sama reč „jelej“, od koje potiče naše ulje, znači, između ostalog, i „milost“. 

O starcu Nektariju (Vitalisu)

Otac Nenad je znao i starca Nektarija Vitalisa, koji je mnogo voleo Srbe. O njemu je, za starčevog života, pričao:“Starac Nektarije Vitalis je dobio isceljenje od raka pluća od Svetog Nektarija 1980. godine 2. jula, kada mu se svetitelj javio i iscelio ga. Taj dan cela Kamariza (selo gde služi starac Nektarije Vitalis) slavi. Starca Nektarija imao sam priliku da posetim osamnaest puta. Svaki susret je neponovljiv, radostan. On nas Srbe puno voli. Vezan je za Svetog Vasilija Ostroškog, koji je najveći vaseljenski čudotvorac po broju zapisanih čuda. Uz njega je po broju zapisanih čuda Sveti Nektarije Eginski. Od starca Nektarija Vitalisa svaka pouka je bogatstvo. Navešću pouku koju sam dobio pri prvom susretu. „Ćuti, ćuti, ćuti o tuđim gresima. Nikog ne osuđuj, ne ogovaraj, ne komentariši ničija sagrešenja. Imaj ljubavi, smirenja i trpljenja prema bližnjima, i Bog i Sveti Nektarije u svemu će ti pomoći“! 

Otac Nenad je, u svom intervjuu, ukazao i na to da ne smemo klonuti, bez obzira na teško doba u kome živimo:“Naši stari kažu: „Bez Boga ni preko praga, a sa Bogom svuda!“ Majka Božija, anđeli i svi sveti su naši saradnici na putu spasenja, od Boga i NJih nemamo mi većih prijatelja u oba života, i zemaljskom i nebeskom! Čitajmo žitija Svetih, molimo se i sledujmo njihov put, „put koji vodi u Život večni“, kao što se i kaže u troparu Svetom Savi Srpskom!“

Da ponovimo – bez Boga ni preko praga, a sa Bogom i preko mora. 

Sve će dobro biti

Prota Nenad Andrić ispričao je i ono što je doživela Vojka M:„Ona je u noći između 3. i 4. juna 2013. godine, po povratku sa Egine, u manastiru Svete Lidije, imala snoviđenje svetog Nektarija, koji joj prilazi sa nekoliko monaha i kaže joj ʼnemoj da se brineš, biće sve dobro‘. Zatim ju je pomazao krstoobrazno, svetim jelejem, i – kako ona svedoči – on je tada njoj izvršio operaciju. Kada se probudila, bolove koje je imala tih dana – bolovala je od raka materice – nije osećala. Kako sama ispoveda, nije mogla još da veruje da joj se sve to dogodilo. Međutim, kako su dani odmicali i kako nije imala bolove, bila je zakazana operacija – otišla je na pregled i lekari su bili zbunjeni… Ni posle konsultacija nisu mogli da objasne kako više nema rak, a ona objašnjava tim snoviđenjem da ju je sveti Nektarije iscelio. To čudo nikog ne može ostaviti ravnodušnim.“

Jer je zaista pobeda nad prirodnim poretkom i tragičnošću našeg postojanja opkoljenog bolestima i smrću. 

Čuda rađanja

Sveštenik Nenad Andrić priča o čudima rađanja koja daruje Sveti Nektarije. U junu 2013. godine on je rekao svom poznaniku, poštaru Nebojši iz Valjeva, da se moli svecu, jer nije imao dece, na šta Nebojša reče: „Ja ću darivati kandilo Svetom Nektariju, samo da mi izmoli od Boga dete.” Sveštenik Nenad ga podseti: „Kandilo daruj kada dobiješ dete, ne pre. Jer Bog i Svetitelj ne uslovljavaju nas, niti je njima potrebno kandilo, ništa im nije potrebno, osim naše ljubavi i da nam dušu spasi Gospod. Mi te darove dajemo Crkvi Božijoj, kao svedočanstvo da je nama Bog darivao mnogo više i potvrđujemo vidljivim darom, skromnim… Ako i to nemamo, Bog ne očekuje. Bog očekuje uvek ono što možemo išto nam je na spasenje i našu dobrobit – a to je da se odnosimo sa ljubavlju ka bližnjima i NJemu, dobrim odnosima prema svima, blagočestivoćšu i dobrim hrišćanskim vaspitanjem dece…“ Pitao sam ga da li su venčani u crkvi, on mi reče da nisu. Zamolio sam ga da se venčaju, i da im sveštenik pročita molitvu iz trebnika za dobijanje dece i molitvu Svetom Nektariju. Oni su to obavili i dali su zavet da će kandilo priložiti u čast Svetog Nektarija da se pošalje u manastir Kamarizu u Grčku.“

Posle izvesnog vremena, Nebojša je došao – on i supruga čekali su dete.Rodio im se sin Ognjen, i oni su kandilo poslali Svetom Nektariju. 

Godine 2014, Lana R. iz Lazarevca  je od oca Nenada Andrića dobila  ikonu, ulje i molitvu Svetog Nektarija. Lekari su njoj i suprugu rekli da ne mogu da imaju decu, ali se ona molila Bogu i pomazivala stomak uljem Svetog Nektarija, u vidu krsta, moleći se za potomstvo. Dobili su Bogdana. U trudnoći je imala veliku cistu koju je trebalo da operiše, ali molitva i ulje Svetog Nektraija cistu su uklonili.
    Dušica M. je pisala ocu Nenadu Andriću od koga je 2013 naručila ikonu Svetog Nekatrija, pa je u julu 2014. otišla na Eginu, gde joj je starac Nektarije Vitalis čitao molitvu. U maju 2015. godine dobila je sina Vasilija, koji je na krštenju dobio ime Nektarije. To je čudo došlo posle deset godina braka i tri neuspele trudnoće. Majka je poslala na dar kandilo na Eginu, a i starcu Nektariju ikone Svetih Vasilija i Nektarija i sliku novorođenog deteta. 

Vanja Đ. iz Beograda piše ocu Nenadu:“ Prošle godine poslali ste mi molitve za porod, ulje, ikonu Sv. Nektarija i brojanice, Bogu hvala, eto mi i Milice. Molila sam se kako ste rekli i koristila osveštano ulje. Venčali smo se u Crkvi. Pre molitvi Sv. Nektariju, dok nisam saznala za njega i molila mu se, nisam mogla da iznesem trudnoću, imala sam spontani. Preko vas sam saznala za molitve za porod Sv. Nektariju. Čim sam počela moliti se i koristiti osvećeno ulje sve je počelo kako treba. Rodila se Milica 21.8.2017.godine. Sada joj je nešto više od pet nedelja.“

Marijana R. iz Valjeva:“Pomaže Bog oče Nenade, ja se zovem Marijana, pišem vam jer je sv. Nektarije uslišio moje molitve i ovu radost delim sa vama. Naime, u novembru 2015. godine od vas sam poručila ikonu Sv. Nektarija i osvećeno ulje da se pred ikonom molim, a osvećenim uljem da se pomazujem i pijem par kapi ujutru. Inače, četiri godine sam bolovala od endometrioze jajnika i imala sam dve operacije. Lekari su mi rekli da sa mojom kilažom i endometriozom jajnika ne mogu ostati u drugom stanju. Usled jakih bolova svakog meseca sam išla u hitnu pomoć u Valjevu.

Sredinom novembra 2015, nakon više analiza, pregleda, primanja injekcija i dr. videla sam da ništa to u mom slučaju ne pomaže, a i lekari su sami rekli da ne mogu zatrudneti, digla sam ruke od doktora i poručila od vas ikonu sv. Nektarija i osvećeno ulje. Molila sam se svaku noć i pomazivala u znaku krsta uljem po stomaku. Sredinom januara imala sam redovnu kontrolu ultrazvuka i saznala sam da sam u drugom stanju. Suprug i ja bili smo presrećni. Trudnoća je prošla uredna bez ikakvih problema. Slava Bogu i Sv. Nektariju, evo naš Luka se rodio živ i zdrav!

Hteli bismo da vas zamolimo da nam pošaljete ulje sv. Nektarija na blagoslov bebi Luki i hteli bismo da pošaljemo po vama kandilo na Eginu i bebinu sliku. Veliki pozdrav, da ste nam živi i zdravi i vaša porodica.“

Jedna majka, Dragana C. iz Beograda, piše:“ Oče Nenade, ni sama ne znam odakle da počnem. Bogu hvala što mi je pomogao da stupim u kontakt sa vama. Nakon skoro 15 godina borbe sa sterilitetom i 11 vantelesnih mi smo postali roditelji naše Simone.

Od kako ste mi u januaru 2016. godine poslali ulje, ikone sv. Nektarija i molitve za porod naš život se totalno promenio. Još više smo se Bogu molili i bili u molitvi. Svake nedelje smo na liturgiji, svako veče molitve i molitva sv. Nektariju za porod i pomazanje osvećenim uljem. Verovala sam više nego ikada u Boga i sv. Nektarija i da su oni odlučili da je sad rodim vreme, a ne „sudbina“ jer ja u to ne verujem. Putevi kao da su se otvarali pred nama, nikakvih prepreka nije bilo. I dok su drugi verovali da nosim blizance ja sam bila sigurna da je jedno i da, nakon dva spontana pobačaja, ovaj put ostajem trudna i rađam bebu. Sve vreme sam i dalje pomazivala u znaku krsta svoj stomak kako ste rekli. Simona je došla na svet 27. 1. 2017. na Svetog Savu.“

Katarina V. iz Aranđelovca pisala je ocu Nenadu:“Dragi oče Nenade, Zahvaljujući Svetom Nektariju srećno gajim ćerku Dunju. Prvu trudnoću izgubila sam u šestom mesecu. Nisam pala u depresiju, niti sam krivila Svevišnjeg. Nastavila sam da se molim svim bićem i još više da verujem u Gospoda. Saznala sam da se preko vas može nabaviti osveštana IKONA Svetog Nektarija i osveštano ulje poručila sam preko vas i dobila. Uz molitve pred ikonom Svetitelju Nektariju, posle dva meseca ponovo sam ostala trudna. Rodila sam sa svojim dragim suprugom živu i zdravu ćerku Dunju, koja uskoro puni godinu dana.“
Tako Sveti Nektarije moli Boga da ljudima daruje radost rađanja. 

Tumor nestao po molitvi sveca

Vesna B. iz Dolova beleži:“Od onoga što mi se dogodilo u proteklih godinu i po dana mogla bih roman da napišem, ali potrudiću se da sve to sažmem u ovo jedno pismo. Kada sam sredinom 2015. godine saznala da imam maligni tumor na dojci, posle prvobitnog šoka, tuge i nemoći, mogla sam da biram između dva puta, da se prepustim bolesti ili da pokušam da se borim. Shvatila sam da je bolest bila poruka, znala sam zašto sam se razbolela i da moram promeniti sebe, svoje misli, shvatanja, znala sam da samo Gospod može da mi da snagu za sve što me čeka.

Istražujući po internetu po prvi put sam saznala za Svetog Nektarija i čudesna izlečenja koja je činio svojim zastupništvom pred Gospodom. Odlazila sam u manastir Ćelije i manastir Rakovica gde su mi čitane molitve pred moštima Svetog Nektarija. Zahvaljujući Vama dobila sam ikonu i ulje Svetog Nektarija. Pošto sam u to vreme već krenula sa hemoterapijom sećam se da ste mi rekli: „Molite se, Sveti Nektarije leči i preko medicine“. Ikona koju ste mi poslali od prvog dana stoji pokraj mog uzglavlja. Od moje sestre dobila sam knjigu „Sveti Nektarije Eginski, zemaljski anđeo – nebeski čovek“ i tako čitajući je sve više pojačavala svoju veru, nadu i dobijala snagu za sve ono što me je čekalo.

Početkom 2016. godine urađena je mastektomija dojke, operacija je uspela i histopatološki nalazi su bili neuobičajeno dobri. Kada je nakon dva meseca urađen kontrolni skener grudnog koša sve je, što se tiče prvobitne bolesti, bilo u redu, međutim, nekim čudom prilikom snimanja aparat je spušten niže od onoga što je zahtevano te je doktorka radiolog na snimku registrovala promenu na bubregu koju niko od lekara ranije nije video. Rekla mi je da je bila u dilemi da li da to unese u izveštaj pošto nije bilo ciljano snimanje bubrega. Pokazalo se da je to bilo ispravno jer posle više obavljenih pregleda ultrazvukom i snimanjem magnetnom rezonancom doneta je odluka da se uradi operacija bubrega. Posle samo devet meseci od operacije dojke bila sam ponovo na operacionom stolu. Pošto je tumor bio na skrivenom i nezgodnom mestu bilo je rizično uraditi parcijalno odstranjivanje te je izvađen ceo bubreg. Sve vreme molila sam se Svetom Nektariju da bude uz mene jer sam tako bila jača i hrabrija. Posebnu radost osetila sam u Valjevu u novom hramu Svetog Nektarija, na dan njegovog praznika 22. novembra 2016. godine, gde su čitane molitve za ozdravljenje bolnih i kropljenje svetom vodicom i pomazanje svetim uljem koje je doneto sa Egine. Sada sam dobro, slava Bogu i Svetom Nektariju.
Želim svim ljudima da kažem da se mole i da veruju.

Dragom Svetom Nektariju, kojeg volim svim svojim srcem, dala sam još jedno obećanje, da ću kada me Gospod i Sveti Nektarije udostoje otići na Eginu da se poklonim i zahvalim za sve što je učinio za mene. Molim se i dalje da bude uz mene i moju porodicu.”
Jer je bliskost Boga i svetih ono što nam je najpotrebnije. 

Čudo u Paraliji

Kada je jula 2014. godine bio u Grčkoj, u Paraliji, od pobožne gsopođe Sofije, koja je držala riblji restoran, sveštenik Nenad Andrić je čuo i zapisao još jedno čudo Svetog Nektarija:“Oče, pre trideset i više godina ovo mesto je bilo veoma nerazvijeno i siromašno. Tako i moja porodica, mnogo puta nismo imali novca za hleb da kupimo, da jedemo uz ribu koju ulove naši očevi. Nekoliko dana pred upokojenje moj otac, pošto je bio teško bolestan, tražio je ikonu svetog Nektarija da je drži pod jastukom dok spava, i molio mu se često. A majka se brinula, šta će sada sa nama otac umire, siromašni smo… velika nevolja. Jednog dana, moj otac pozva nas sve kraj njegove postelje i reče nam - ne bojte se Bog i sveti Nektarije se brinu o nama. Preko puta crkvice dobićemo plac, javio mi se u snu Sveti Nektarije i to mi rekao. NISMO MU VEROVALI, jer smatrali smo da bunca usled lošeg zdravstvenog stanja, za tri dana je i umro. Međutim, posle tridesetak dana iz opštine moja majka dobije poziv da ide na neki sastanak. Nije htela da ide, jer je još žalila tatu, molila se svaki dan za njega i nigde nije išla osim u hram, ali baka (tatina mama) joj je rekla – „idi kćeri, nije to odlazak radi zabave, neće narušiti tvoju molitvu za pokojnika, to te država zove“. I mama je otišla, oče, moj tata je bio upravu, tada su mami rekli u Opštini da nam dodeljuju plac kraj crkvice sv. Nektarija… i tako je i bilo. Uskoro su počeli graditi hotele i Paralija je postajala turistima poznata. Naš plac je bio veoma zanimljiv ugostiteljima, jer je u centru sadašnjeg odmarališta i jedan deo smo prodali, a za drugi smo dobili deo vlasništva, tj. nekoliko soba u motelu za izdavanje. Od prodaje placa i zakupa, otvorili smo manji restoran i sada evo imamo ovaj veliki, jer veoma uspešno radimo. Ćerka mi je lekar, studirala je u Nišu, a moja mlađa sestra se udala u Prokuplje, zato znam dobro srpski i Srbe i sve vas volim. A i ovde u Paraliji, hiljade Srba letuju svake godine.

I drugo čudo ću ti ispričati… Posle tatinog upokojenja i dobijanja placa, mi smo i dalje bili siromašni, sve do prodaje placa, ali smo prihvatili blagoslov od našeg sveštenika da održavamo i dalje crkvicu. Imali smo pred praznik svetog Nektarija ulja samo pola flaše… mama je mogla da bira ili da nam pravi sa tim uljem jelo ili da sipa u kandilce svetom Nektariju… i odlučila je da ipak to ulje koristi samo za kandilce u crkvici, a mi da jedemo na vodi… tako smo se svi složili.

Sutradan, naš rođak iz Volosa, koga nismo videli više godina, došao nam je u posetu, donevši nam na dar dva bureta sveže ceđenog maslinovog ulja, dovezao ih je konjima, jer njegova porodica je veoma bogata i imaju plantaže, i danas, maslina…“
A to se desilo zbog služenja svecu. 

O jednom hramu

Srpski narod mnogo voli Svetog Nektarija. On mu i hramove podiže. Evo šta kaže letopisac:“U danu u kom je u kalendaru Srpske Pravoslavne Crkve upisano ime Svetog Nektarija Eginskog, 22. novembra Leta Gospodnjeg 2016, služena je prva Sveta Arhijerejska Liturgija u prvom pokloničkom hramu koji je, na ušću Gradca u Kolubaru, podignut slavnom čudotvorcu sa grčkog ostrva Egina. Liturgijom je načalstvovao NJegovo Preosveštenstvo Episkop valjevski G. Milutin, uz sasluživanje eparhijskog sveštenstva i sveštenomonaštva, kao i pojanje Srpskog hora „Sveti Serafim Sarovski“ iz Zrenjanina. Uoči bogosluženja, na platou ispred Hrama Vaskrsenja Hristovog, dočekan je delić moštiju Svetog Nektarija, koje je, dobrotom igumanije manastira Ćelije mati Glikerije, iz ove svetinje doneo arhimandrit Mihailo (Biković), starešina manastira Jovanja. U nepreglednoj, retko viđenoj koloni, narod ih je sa suzama celivao, vapijući za molitvenim zastupništvom divnog Božjeg ugodnika. Sveštenici su ih pomazivali svetim uljem, koje je iz manastira Svete Trojice na Egini donela dobrotvorka valjevskog hrama Natalija Kovačević. Sabranje je završeno rezanjem slavskog kolača i akatistom Svetom Nektariju Eginskom za isceljenje bolestima unevoljenih.

Davne 1979. godine, arhimandrit Nektarije (Vitalis), koji za nebeskog pokrovitelja ima upravo Svetog Nektarija Eginskog, darivao je deo moštiju Svetom Ocu Justinu Ćelijskom. I to je označilo prvi susret velikog molitvenika, izdanka sestrinske nam Grčke Crkve, sa ovdašnjim vernim narodom. Moštima u ćelijskoj svetinji decenijama se poklanjaju brojni namernici, ali želja svetitelja da još više bude deo života ovog kraja svoj zenit dostiže pre tri godine, kada Episkop valjevski G. Milutin blagoslovi gradnju hrama posvećenog Svetom Nektariju Eginskom u Valjevu. U početku, voljom ljudi, bilo je peripetija pri nalaženju zemljišta. Ali, voljom Boga i željom Svetog Nektarija, neimari prionuše ovom bogougodnom poslu na osveštanom tlu, nadomak sabornog hrama, koji nosi ime Vaskrsenja Hristovog. Da Sveti Nektarije, rođen kao Anastasije (u prevodu sa grčkog „vaskrsenje“), i imendan svoj ovde obeleži. Praznik Svetog Nektarija Eginskog, ove godine, veliki je dan za sve nas u Valjevskoj eparhiji, velika radost da se okupimo na prvoj Liturgiji u Hramu Svetog Nektarija, istakao je u besedi Episkop valjevski G. Milutin.
– Kao na Egini, i ovde je sa obe strane voda. Da nije Sveti Nektarije izabrao mesto svog doma, ne bismo mi to primetili. Ali, Bog je veliki u svetima Svojim i preko njih objavljuje Svoju volju. Starac Nektarije Vitalis nas preko svoje duhovne kćeri Natalije Kovačević hrabri da što pre završimo hram. Veći deo smo završili, ostalo je ukrašavanje… Nada se da će mu Gospod dati snage da u junu ili julu dođe ovde i prisustvuje osvećenju. Apelujem na sve vas da, koliko možete, pomognete da što pre dočekamo taj dan. Danas ćemo vratiti mošti Svetog Nektarija u manastir Ćelije. Ali, ako Bog da, za Vaskrs ću otići na Eginu i doneti mošti za ovaj naš hram – poručio je Vladika Milutin. Eparhija valjevska uskoro će ustanoviti bogosluženja u Hramu Svetog Nektarija Eginskog, najavio je valjevski arhijerej. O redosledu verni narod će moći da dobije informacije posredstvom veb–sajta eparhije.

Starac Nektarije (Vitalis) iz atinskog predgrađa Kamariza, Episkopu Milutinu i njegovoj pastvi obratio se pismom, koje je pročitala njegova duhovna kći. građevinski inženjer i ikonopisac Natalija Kovačević, velika dobrotvorka hrama u rodnom joj Valjevu. Velika je blagodat nad Valjevom da Svetog Nektarija proslavlja u njegovom domu. Gospod mu je dao silu da isceljuje od raznih bolesti i snaži ljude u nevoljama jer je za zemaljskog života svetiteljski živeo. Pretrpeo je brojna iskušenja. Klevetan i proganjan, ali nikada nije izgovarao teške reči, niti neprijatelje proklinjao. Naprotiv, smireno im je opraštao.
Pre nekoliko decenija, Sveti Otac Justin Ćelijski govorio je da će valjevski kraj postati centar duhovnosti Srbije. Kao istinski čovek Božji, imao je duhovne oči i mogao videti šta će se zbiti i nakon zemnog mu veka. Godine 2003. u Diptih svetih SPC uvršten je novovremeni zlatoust Sveti Vladika Nikolaj Lelićki, a sedam godina kasnije i ćelijski bogomudrac Ava Justin. Manastiri Lelić i Ćelije, u kojima počivaju njihove mošti, svake godine pohodi hiljade poklonika iz celog sveta. U njihovoj blizini je i manastir Pustinja, koga krasi najvredniji živopis među svetinjama severozapadne Srbije. Takođe, ovde su i divne srednjovekovne svetinje, manastiri Grabovac, Jovanja i Bogovađa, te obnovljeni Plužac, Ribnica i Golubac. Hram Svetog Nektarija Eginskog, u kome će prebivati deo moštiju ovog čudotvorca, zasigurno će postati još jedno mesto poklonjenja i valjevski kraj još više učvrstiti na mapi pokloničkih putešestvija svih pravoslavnih vernika. Egina je daleko, mnogima iz raznih razloga nedostupna, a blagoslov Svetog Nektarija kao lek potreban. Ponajviše obolelima od onkoloških bolesti, čiji je broj u Srbiji godinama visok.“

Tako se Srbi valjevskog kraja odužiše velikom svecu. 

Dva života 

I kod nas i u svetu potresno je odjeknuo igrani film o Svetom Nektariju Eginskom, koji je režirala Jelena Popović. Nikola Jović nas poziva da se zamislimo nad životima koji nam se, u naše dane, nude:“U razmaku od nedelju dana gledao sam film “Toma” o životu čuvenog pevača i film “Božiji čovek” o životu čuvenog svetitelja Nektarija Eginskog. Kroz sagledavanje reakcija koje su izazvali kod publike i poruka koje nose, možemo saznati dosta toga o svom kolektivnom duševnom stanju.

Naime, film o Tomi je kako nedeljama slušamo “rasplakao Srbiju”, i dalje puni bioskopske sale, ima neprekidnu medijsku pokrivenost, već više od mesec dana je neprestano vest i “novost”… Pa opet poruke koje nosi i reakcije koje izaziva jeste ta da publika plače nad tužnom sudbinom glavnog lika i sporednih aktera, pošto se u njima i njihovim patnjama i nevoljama i sami pronalaze na određeni način. Jasno vide da Toma uprkos tome što je imao sve (novac, moć, slavu, priznanja, uticaj) suštinski nije imao ništa ili mu to makar ništa nije vredelo jer nikada nije mogao utoliti tu crnu rupu u svojoj duši, taj zjapeći ambis provalije i besmisla koji ga je morio i gonio čitavog života. A značaj duše je znao, uprkos tome što nije bio religiozan, već tužan čovek, kako se u samom filmu navodi.

A kada se film završi ostaje osećaj gorčine jer nema odgovora na sva pitanja i sve patnje, muke i nevolje koje se vuku kroz ceo film i kao da je ceo život na neki način uzaludan kad ni “veliki i slavni” ljudi nisu uspeli da “pronađu sreću” i izbegnu patnju, te pronađu mir i spokojstvo uprkos novcu, slavi…
Sa druge strane, film o Nektariju Eginskom je bez ikakve pompe, sa slabom, gotovo nikakvom medijskom pokrivenošću, tiho i skoro neprimetno ušao u bioskope, gde ga. za razliku od Tome, očekuju poluprazne sale na projekcijama. Ali ovaj film prazne sale nadomešćuje tako što puni srca gledalaca hrabrošću, smislom i voljom za život i za borbu neprestanu jer vidimo da je čak i neko ko je postao, po okončanju ovozemaljskog života, svetitelj, prolazio veoma težak i mučan životni put, kao i mi sami, ali je, za razliku od Tome i ostalih “selebritija”, uspeo da nađe odgovore na najveće životne probleme, nevolje i patnje i za razliku od filma o Tomi ovaj film nam zapravo daje odgovore, smernice i uputstva za ophođenje u našoj tmurnoj svakodnevici.

Vidimo da neko ko nije imao gotovo ništa (materijalno) u životu, neko ko je čitav život bežao i sklanjao se od moći, novca, uticaja, slave i pompe, ne želeći nikada da postane jedan od “velikih i slavnih” (a imao je priliku za tako nešto), na kraju je ipak završio veći i slavniji od svih onih koji su se u životu grabili i “laktali” da postanu to čime su bili opčinjeni samo da bi shvatili da je to samo obmana, iluzija i fantazmagorija.

Smatram stoga da je potrebno pogledati oba filma, prvo “Tomu” pa onda “Božijeg čoveka”, kako bismo nakon gledanja prvog bili “uplakani” i sa pravom zabrinuti i upitani nad sopstvenom sudbinom u ovom svetu, a da bismo nakon gledanja drugog uvideli da život i te kako ima smisla i da ništa nije uzaludno za onoga ko se drži Boga.

Da bismo prvo videli kako prolaze oni “selebritiji” kojima često zavidimo i čije živote želimo da proživimo a da bismo potom videli kako prolaze oni na koje često zaboravljamo i koje često zanemarujemo a kojih se setimo nažalost tek kad nas pritisne kakva velika nevolja i muka. Oni koji se sklanjaju od svega prolaznog i ovozemaljskog a drže se Boga i njegovog puta. Jer ko se uzda u ljude i u zemlju zida na pesku, ko se drži Boga ugrađuje sebe u nebesa i u večnost.“

A iz Novog Zaveta znamo: samo kuća koja je podignuta na kamenu vere neće se srušiti. Sve ostalo je krhko i trošno.

Vitez vere

Jednom je Sveti Nektarije napisao tekst pod naslovom „Ispovest verujućeg čoveka“. To je, u suštini, bila njegova ispovest. Svim svojim bićem tada je posvedočio:“ Bog mi je slava, bogatstvo i ponos. Bog mi je slađi i miliji od svega drugog. O Bogu razmišljam i u NJemu uživam. Duša mi je tvorevina daha Božijega. Telo mi je Bog sazdao. Sav sam ikona Božija. Božijom blagodaću rod sam Božiji. Od Boga mi je postojanje i kretanje, od Boga disanje, od Boga govorenje primih. Bogu posvednevno duh svoj predajem. Bogu molitve svoje u svaki čas prinosim. Bogu živim i radim i jesam. Moj Bog je velik i silan, On daje život, pomaže i čini dobara. Moj Bog vidi sve što mislim, govorim, činim i imam. Boga primam za strašnoga sudiju onoga što sam učinio. Imam Boga Koji je milostiv i prašta. Ispovedam Boga dugotrpeljivog i mnogomilostivog. Propovedam Boga Gospoda Koji me spasava i izbavlja. Boga Koji je početak svega poznajem. Boga davaoca dobara znam. Boga poznajem kao promislitelja Koji sve vidi. Znam Boga svemudrog Koji sve zna, Koji poznaje i što će biti, i što jeste, i što je bilo. Boga blagog i svetog i pravednog i istinitog slavopojem i proslavljam, blagosiljam i preuznosim. Bogu čovekoljubivom klanjam se i poštujem Ga. U Boga verujem. U Boga se nadam i nadu spasenja svoga na NJega polažem. Boga kao izvor ljubavi ljubim i čeznem za NJim. Ka Bogu duša moja revnuje. Ka Bogu razum moj uzdiže se i u NJemu počiva. Za Bogom srce moje žudi. Jednoga Boga trosunčanog, triipostasno Božanstvo, ispovedam. Jedno Božanstvo bespočetno, večno, prosto, nadsuštno, nerazdeljivo propovedam. On je i Jedinica i Trojica, sav je Jedinica i sav je Trojica. U NJega Koji je sav Jedinica po suštini i sav Trojica po ipostasima verujem i ispovedam Ga. Jedno Božanstvo je Otac, Sin i Sveti Duh, jedna sila, jedna sveza, jedno poklonjenje jednosušne Trojice, jer jedna i ista je priroda i suština Oca i Sina i Svetoga Duha. To ispovedam, verujem, propovedam i govorim.“

Kako je ispovedao, tako ga je Bog i proslavio. I danas, u znaku krsta sa tri prsta, kojim se osveštavamo u ime Svete Trojice, pomaže tolikim i tolikim paćenicima i stradalnicima on, koji je tako iskreno voleo Gospoda. 

Izvor: Pravda

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA