Piše Nemanja Nenadić
Ako SNS svakoj od stvarnih osoba koje stoje iza 14.000 Tviter naloga plaća minimalac, mesečni trošak za to je oko 1,4 miliona evra. I veći je od sume koju legalno dobijaju sve parlamentarne stranke zajedno iz budžeta Srbije, Vojvodine i svih gradova i opština. Na stranu što tog troška u finansijskim izveštajima SNS-a, izgleda, nema i što Agenciji za sprečavanje korupcije nije palo ni na kraj pameti da ispita i troškove "botovanja", piše nedeljnik NIN u najnovijem broju.
Ako SNS svakoj od stvarnih osoba koje stoje iza 14.000 Tviter naloga plaća minimalac, mesečni trošak za to je oko 1,4 miliona evra. I veći je od sume koju legalno dobijaju sve parlamentarne stranke zajedno iz budžeta Srbije, Vojvodine i svih gradova i opština. Na stranu što tog troška u finansijskim izveštajima SNS-a, izgleda, nema i što Agenciji za sprečavanje korupcije nije palo ni na kraj pameti da ispita i troškove "botovanja", piše nedeljnik NIN u najnovijem broju.
Iako autentičnost spiska nije potvrđena, bilo od strane SNS ili nekog državnog organa, na to da bi moglo biti reč o dokumentu iz ove stranke ukazuje nekoliko okolnosti. Najpre, srpski novinari su odavno pisali o softverima koje je SNS koristio za organizovano objavljivanje na internetu, a zatim su kompanije Tviter i Meta ugasile nekoliko hiljada naloga iz Srbije zbog nedozvoljenih aktivnosti (u smislu njihovih pravila) u korist vladajuće stranke. Potom su objavljene dodatne informacije o mnogim ljudima sa spiska, gde se ispostavilo da je reč o političkim funkcionerima iz SNS (odbornicima, na primer), ali i o rukovodiocima ili zaposlenima u javnim institucijama.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
Šta je "botovanje" i šta (ni)je dozvoljeno: Uglavnom je reč o postavljanju objava na društvenim mrežama i komentara na onlajn medijima, najčešće pod pseudonimom. Ono što razlikuje "botovanje" od korišćenja ustavnog prava slobode govora jeste organizovanost delovanja - npr. postavljanje istovetnih komentara, fotografija i snimaka, ili, u usavršenoj verziji, vođenje kampanje sa istim ključnim porukama, ali "svojim rečima".
Za razliku od pravila pomenutih kompanija, ništa od toga po srpskim zakonima, u načelu, nije zabranjeno. Teško je čak i zamisliti da bi bilo moguće očuvati ustavno pravo slobode izražavanja (sopstvenog) mišljenja, ako bi neki državni organ dobio ovlašćenje da procenjuje da li je mišljenje koje se izražava u stvari tuđe.
"Botovi" ipak mogu doći u sukob sa zakonom, na primer, ako nekog vređaju ili mu prete. U stvari, isto kao bilo koji drugi tviteraš. I tu nije kraj.
Stranačka internet brigada u javnom sektoru: Ubrzo po objavljivanju spiska, Ivan Marković, konsultant za bezbednost na internetu, objavio je analizu prema kojoj je nekog od radnih dana u julu 2023, tokom svakog radnog sata bilo postavljano između 1.300 i 2.000 poruka sa Tviter naloga koji su se našli na spisku. To daje osnova za pretpostavke da su se uposlenici javnog sektora bavili stranačkim poslom, ne samo u slobodno, već i u svoje radno vreme.
Sa stanovišta službeničkih propisa, ono što su radili se ne razlikuje od bilo kog drugog dangubljenja u doba kada su bili plaćeni da nešto rade za građane. Pritom je bitno naglasiti da za povredu službeničkih propisa, koja bi mogla da dovede do disciplinske kazne ili otkaza, mogu da odgovaraju samo oni koji su u radnom odnosu, a ne recimo, opštinski odbornici.
Izvor: NIN
