Ako bi sukob sada bio zamrznut, kijevski režim bi dobio šansu da nadoknadi svoje gubitke. Osim toga, zamrzavanje bi aktuelnom kijevskom režimu omogućilo da ostane na vlasti, a i da nastavi da upravlja prilično velikom teritorijom sa populacijom od najmanje dvadesetak miliona ljudi. Sa zamrzavanjem bi velika antiruska državna formacija nastavila da postoji na granici RF, spremna da upotrebi sve (uključujući i nuklearni terorizam) da nanese štetu Rusiji.
Rusija će morati da oslobodi i druge teritorije. Ostajanje Odese pod kontrolom sadašnjeg režima u Kijevu značilo bi ne samo nastavak korišćenja njenih lučkih resursa za finansiranje Oružanih snaga Ukrajine, već i sposobnost organizovanja provokacija u Pridnjestrovlju.
A ako bi ukrajinske trupe, na „zahtev moldavskog rukovodstva“, udarile na tamošnjih nekoliko stotina hiljada ruskih građana, Rusija bi morala da nastavi vojnu operaciju – ali ne više u formatu rata na iscrpljivanje, već pre blickriga. I to ne protiv protivnika oslabljenog posle godinu i po dana borbi, već protiv države čiji je potencijal obnovljen tokom zamrzavanja konflikta.
Kijevsko rukovodstvo je zakonski zabranilo otvaranje čak i prozorčeta za pregovore. Neka sve tako i ostane do početka 2025. godine, kada će se promeniti američka administracija i kada će Rusija verovatno osloboditi svoje sadašnje i buduće teritorije. Tada će se i otvoriti pravi „prozor“...
UKRAJINSKA „letnja kontraofanziva“ se otegla do jeseni.
NJen tempo (za nekoliko meseci nije probijena ni prva linija ruske odbrane), kolosalni gubici i nokautirana zapadna ratna tehnika dovoljni su za zaključak da je kontraofanziva Kijeva propala.
Ovo pred Zapad postavlja izuzetno težak zadatak. Ne samo da u info-prostoru „prefarba“ neuspelu kampanju (u koju je Zapad uložio mnogo novca, oružja i političkih nada), već i da spreči rusku ofanzivu. Jer, ta ofanziva bi – s obzirom na rezerve koje je akumulirala Moskva i na slobodu izbora pravca udara – mogla dovesti do oslobađanja novih ukrajinskih teritorija, a samim tim i do ozbiljnog imidž-poraza Zapada.
Zbog toga su se pojačale glasine da će se na jesen „otvoriti prozor mogućnosti za pregovore“. Zapadni mediji jasno stavljaju do znanja da američka i evropske vlade ubeđuju Ukrajinu da započne dijalog sa Moskvom o nekoj vrsti kompromisnog izlaza iz trenutog ćorsokaka u vidu zamrzavanja sukoba.
Neki čak pišu da će kijevski režim morati da učini teritorijalne ustupke i pristane na rusku kontrolu nad „delom teritorije koju Moskva sada kontroliše“.
Zapadni mediji, kao i zvaničnici, na sve moguće načine demonstriraju da SAD i EU, razgovorom o ustupcima i guranjem kijevskog režima na „prihvatanje realnosti“, čine Rusiji gotovo ogromnu uslugu.
Rusi na celu ovu diplomatsku igru u najboljem slučaju gledaju sa interesovanjem, a u najgorem - sa primesom gađenja.
Pobeda će najverovatnije biti formalizovana u nekoj vrsti kompromisnog rešenja, u okviru kojeg će većina ruskih uslova biti ispunjena. Međutim, ono što Zapad sada želi i što sada može da ponudi - nikako ne odgovara Rusiji. Jer, to nije toliko pristanak na rusku pobedu koliko - predlog za predaju.
Zašto je zamrzavanje konflikta samo po sebi neisplativo za Rusiju?
Moskva je sada izabrala taktiku borbe „na iznurivanje“ – to jest, nastoji da postigne svoje ciljeve ne blickrigom.Zbog toga su sada trupe na zaporoškom frontu u aktivnoj odbrani (sa uništavanjem naoružanja koje Zapad isporučuje Ukrajini).
Zbog čega su Vazdušno-kosmičke snage Rusije usmerene na izbacivanje iz igre ukrajinskog industrijskog, lučkog i energetskog potencijala.
Ako bi sukob sada bio zamrznut, kijevski režim bi dobio šansu da nadoknadi svoje gubitke.
Osim toga, zamrzavanje bi aktuelnom kijevskom režimu omogućilo da ostane na vlasti, a i da nastavi da upravlja prilično velikom teritorijom sa populacijom od najmanje dvadesetak miliona ljudi.
Da upravlja i da sistematski i dalje tim milionima truje mozak rusofobijom.
Sa zamrzavanjem bi velika antiruska državna formacija nastavila da postoji na granici RF, spremna da upotrebi sve metode (uključujući i nuklearni terorizam) da nanese štetu Rusiji. To, naravno, nikako ne odgovara Moskvi.
Uostalom, jedan od glavnih ciljeva specijalne vojne operacije od samog početka je - eliminisanje pretnje koju za Rusiju predstavlja Ukrajina kao „anti-Rusija“.
Drugi minimalni zadatak za Rusiju je oslobađanje cele njene teritorije od ukrajinske okupacije. Odnosno, preuzimanje kontrole nad Slavjanskom, Hersonom, Zaporožjem, Kramatorskom i drugim gradovima koje su sada okupirale ukrajinske trupe.
Krajnje je malo verovatno da će bilo koji kompromis sa zamrzavanjem uključivati povlačenje ruskih trupa sa ruske teritorije. Moskva neće pristane na nastavak ukrajinske okupacije njenih zemalja.
To ne samo da bi bilo u suprotnosti sa ruskim ustavom, već bi nanelo štetu autoritetu Moskve u zemljama u razvoju.
Jer, danas ne postoji ni jedna nuklearna sila na svetu čiju bi teritoriju držala pod kontrolom nenuklearna sila.
Rusija će morati da oslobodi i druge teritorije. Ostajanje Odese pod kontrolom sadašnjeg režima u Kijevu značilo ne samo nastavak korišćenja gradskih lučkih resursa za finansiranje potencijala Oružanih snaga Ukrajine, već i sposobnost organizovanja provokacija u Pridnjestrovlju.
Ako ukrajinske trupe, na „zahtev moldavskog rukovodstva“, odluče da „uspostave ustavni poredak“ u regionu sa nekoliko stotina hiljada ruskih građana, onda par hiljada ruskih mirovnjaka, koji su tamo stacionirani, neće moći da ih spreče. To znači da će Rusija morati da nastavi vojnu operaciju – ali ne više u formatu rata na iscrpljivanje, već pre blickriga (da bi pritekla u pomoć svojim građanima). I to ne protiv protivnika oslabljenog posle godinu i po dana borbe, već protiv države čiji je potencijal obnovljen tokom zamrzavanja konflikta.
Konačno, zamrzavanje neće značiti ublažavanje antiruskih sankcija, odmrzavanje ruskih računa i druga ekonomska pitanja. Dakle, Rusiji sada nisu potrebni zamrzavanja.
Pregovori su potrebni kada se za njih steknu uslovi. Uključujući i teritorijalne, jer (s obzirom na nulti nivo poverenja u zapadna obećanja) formula za rešavanje sukoba ne treba da bude izražena u mapi puta koju su strane dužne da slede, već u političkom fiksiranju vojnih rezultata.
Rusija zvanično ističe da će pristati samo na suštinske pregovore, odnosno razgovor pod uslovom da Ukrajina prihvati nove teritorijalne realnosti. Istovremeno, tvrdoglavost ukrajinske strane onemogućava takve pregovore.
Kijevsko rukovodstvo je zakonski zabranilo otvaranje čak i prozorčeta za pregovore.
Neka sve tako i ostane do početka 2025. godine, kada će se promeniti američka administracija i kada će Rusija verovatno osloboditi svoje sadašnje i buduće teritorije. Tada će se i otvoriti pravi „prozor“…
GOTOVA OBDUKCIJA TROJICE SRBA! Šiptari pokušavaju da sakriju nešto veliko
Izvor: Fakti.org
