Piše: Andrej Tkačov
Ratni reporter Sladkov upravo je citirao jednog od neprijateljskih govornika.
Nažalost, nije pomenuo ime. Jer je taj izgovorio, prema Sladkovu, konceptualnu frazu. „Nama (tj. militarizovanoj i fašističkoj Ukrajini) nedostajala je (ili nedostaje) istorija.“
Fraza je kratka, ali nju treba pažljivo pročitati. Nedostaje im istorija.
Oni, dakle, odlično razumeju da se vodi mistični rat, uporedo sa vatrenim, zemaljskim.
I u tom ratu za nevidljive vođe svoje vojske izabrali su Mazepu i Banderu. Tu je i gomila manjih lidera, ali sam previše lenj da ih sve imenujem. I sva ta antiduhovna vojska ne vodi rat sa njihove strane.
Neko je prikladno rekao da tenkovi T-34, uklonjeni sa svojih postolja, odmah idu u duhovnu borbu protiv onih koji su ih uklonili. A uklonio ih je duhovni unuk Vafen-SS-a. U toku je zaista mistična bitka u kojoj na svojoj strani morate imati Aleksandra Nevskog i Suvorova. A takođe na svojoj strani treba da imate Velikomučenika Georgija i Teodora Tirona. Arhangela Mihaila i Dmitrija Solunskog.
Ruska vojnička istorija je zaista toliko bogata da su Vasilevski i Rokosovski sa drugim maršalima Pobede već naše specijalne snage.
A oni nisu sami. Petar će ponovo pobediti Mazepu i onog kolektivnog pomoćnika, koji je uslovni Karl. Prema Puškinu, sa Petrom će biti i „plemeniti Šeremetjev, i Brjus, i Bur i Rjepnin“. I Suvorov će ponovo zauzeti „neosvojivi“ Ismail i poslati depešu Vrhovnom: „Slava Bogu, slava tebi, Ismail je naš i ja sam tu!“
Ratno vreme tera vas da vidite mistiku tamo gde bludno-uhranjeni i izdaji skloni mirni život ništa ne primećuje.
A vođe ukro-rajha ne gaze tek tako grobove, preimenuju ulice, prekrajaju istoriju, uklanjaju spomenike… Ovo je mistični rat, a oni su mistički nadareni! Hajde da to konačno shvatimo.
Sunarodnici Antonija i Teodosije ne mogu a da ne budu daroviti. Samo što su se oni, sa svim svojim mističnim talentom i kozačkom hrabrošću, prodali mračnoj strani. Iza njih nema istorije, a ono što postoji oni su izdali, popljuvali i predali zaboravu. Oni najpronicljiviji to razumeju i nehotice se izlanu: „Nedostaje nam istorija.“
Mi, sa svim bogatstvom naše istorije, moramo je proučavati u mnogo širim okvirima od onoga što sugeriše sovjetska istoriografija. I, uzgred budi rečeno, nedavno je Predsednik prvi put govorio o dubinskim osloncima naše pobede. To su školski nastavnici i parohijski sveštenici.
Izvor: Iskra
