Nikola Tesla ponovo živi u hotelu, u pitanju je „Valdorf-Astorija”, u iznajmljenom stanu sa odloženim plaćanjem. Dugovi se penju na neverovatnih 20.000 dolara, tako da vlasnik hotela preuzima vlasništvo nad Vordenklifom da bi izmirio svoja potraživanja.
Tesla ulazi u zimu svog života kao siromašni usamljenik.
Seli se u novi hotel, „Pensilvanija”, gde živi na petnaestom spratu, u sobi 1522 E.
Na svoj 75. rođendan dobija neobično veliko priznanje – njegovo lice krasi naslovnu stranu prestižnog časopisa „Tajm”.
Od jugoslovenske vlade prima skromnu penziju i bavi se istraživanjima koliko mu prilike i finansije dozvoljavaju, koje nema u izdašnim iznosima.
Godine 1933. dao je intervju u kome je otvoreno govorio o svojim životnim navikama i životnoj filozofiji.
- Naše stanje tela i duha u starosti samo je potvrda kako smo proveli mladost - kaže samouvereno. – Tajna moje sopstvene snage i vitalnosti danas je u tome što sam u mladosti vodio ono što bi se moglo nazvati pobožnim životom – rekao je on.
NJegova izvrsnost je proizašla iz shvatanja da mora da kontroliše svoje 'strasti i apetite' ako želi da ostvari svoje snove i nastavi da radi do smrti.
Zatim dodaje da je od malih nogu počeo da živi disciplinovano i planirano, radeći i koncentrisajući se samo na ono što je želeo da postigne.
- Ne želim pauzu, jer u mojim nastojanjima nema preterivanja. Kada bi svi ljudi izabrali za svoj životni posao ono što je u skladu sa njihovim temperamentom, zbir sreće u svetu bi se nemerljivo povećao. Mnogi su tužni i depresivni zbog prolaznosti života. Kakva je korist od pokušaja da se bilo šta postigne – pitaju se i kažu: „Život je tako kratak. Ne bismo imali vremena za život da smo se posvetili nekom zadatku.’ Ali nisu svesni da bi mogli značajno da produže život, samo da su se potrudili. Ali ljudska bića rade toliko stvari koje im utiru put do groba pre nego što dođe vreme... Pre svega, mi jedemo previše, što ste, siguran sam, često čuli ranije. Jedemo pogrešnu hranu i pijemo pogrešne vrste tečnosti. Najveći deo štete nastaje zbog prejedanja i nedovoljnog vežbanja, što doprinosi toksičnim stanjima u telu i sprečava eliminaciju nagomilanih otrova. Zašto preopteretiti tela koja nam služe? Jedem dva obroka dnevno i izbegavam svu hranu koja stvara kiselinu. Skoro svi jedu previše graška i pasulja i druge hrane koja sadrži mokraćnu kiselinu i druge toksine. Osim toga, jedem sveže povrće, a ribu i meso retko. Riba je poznata kao hrana za mozak, ali ima veoma jake kisele reakcije, jer sadrži dosta fosfora. Eliminišem sve stimulanse. Uzdržavam se i od mesa. Uveren sam da za sto godina kafa, čaj i duvan više neće biti u modi. Alkohol će se, međutim, i dalje koristiti. To nije stimulans, već pravi eliksir života. Verujem da treba mnogo da vežbate. Svaki dan prepešačim 12 do 16 kilometara i nikada ne uzimam taksi ili drugo prevozno sredstvo kada imam vremena za pešačenje. Takođe, vežbam svaki dan u kupatilu, jer mislim da je to veoma važno. Uzimam toplu kupku, a zatim sledi malo duži hladan tuš. Koliko spavam? Jedva da spavam! Potičem iz dugovečne porodice, ali svi mi loše spavamo. Kao i moji preci, očekujem da ću živeti najmanje sto godina. I ne brine me nedostatak sna. Ponekad se odmorim sat vremena, ili malo više…
Pročitajte OVDE kako sve luk može biti blagotvoran i lekovit
Izvor: Odlomak iz knjige Dejana Stojiljkovića „Nikola Tesla – pesnik nauke“
