Vladislav Jovanović smatra da bi Srbija trebalo da pozove Rusiju da uzme učešće u pregovorima oko Kosova i Metohije.
- Rusija je nezamenljivi partner Srbije, koji je to dokazao tako što je kroz celu istoriju, kad god joj je to bilo moguće, pomagala Srbiju, čak i u tako ključnim pitanjima, kao što je državnost Srbije. Nezamislivo je da bi Srbija mogla da se liši najboljih mogućih odnosa sa jednom tako velikom zemljom, koja nam je od svih velikih sila najbliža. Najbliža i po duhovnosti i veri.
Koji su to najbolji odnosi? Pa, oni koji su od interesa za obe zemlje –kulturna i duhovna oblast „idu“ same od sebe i treba ih stalno držati kao osnovu. Da li je to pitanje zajedničkog identiteta? Do sada se to pitanje nije postavljalo, ali pošto smo sada na udaru kao zemlja koja ima pravoslavni identitet, sada se i to pitanje javilo kao takvo. Ekonomija i tehnologija su sledeće oblasti. A onda saradnja u spoljnoj politici i naročito u jačanju principa međunarodnog prava i uvažavanje interesa svih zemalja na ravnopravnim osnovama.
Srbija bi mogla i da pozove Rusiju da uzme učešće u pregovorima o Kosovu, ali da li bi to druga strana prihvatila, budući da smo neoprezno preneli nadležnost sa UN na EU i time sebi bitno ograničili mogućnosti? EU je u aktivnom nastupu prema nama, a mi moramo da se izjašnjavamo o njihovim idejama, a neki put i prinudama. Zato je sada to dosta teško (uključiti Rusiju). Ali, moguće je da u Generalnoj skupštini ponovo pokrenemo pitanje. Prekršen je finalni akt OEBS-a koji garantuje da su granice zemlje nepromenljive, odnosno da se ne mogu preomeniti bez njene saglasnosti. Mi se nismo saglasili, niti ćemo ikad. Ali su oni u posedu naše južne pokrajine i pritiskom i medenjacima pokušavaju da to prihvatimo. Međutim, imamo načine da to pitanje prenesemo u SB UN gde je 1244, pa da se čuju glasovi i drugih, uključujući i Rusiju. Treba izvući pitanje Kosovo iz uskog kruga EU i Amerike i tretirati ga internacionalno. Ovako, EU i Amerika imaju komandnu ulogu. Treba stvoriti uslove da naši prijatelji – Rusija, Kina i drugi, uzmu učešće u diskusijama i afirmišu naše stavove o Kosovu i Metohiji – rekao je Jovanović za portal Srbratstvo.ru.
Siniša LJepojević kaže da Srbiji predstoji temeljno evidiranje spoljne politike, kada je reč o saradnji sa drugim zemljama i organizacijama.
- Ako Srbija želi da bude suverena, mora da sledi svoje interese. Mala je i na nezgodnom mestu, zato je neophodna saradnja sa zemljama, čiji su interesi najbliži interesima Srbije. To jesu Rusija i Kina, ali je Rusija mnogo bliža, istorijski i jer ima mnogo veće razumevanje za ono što muči srpski narod. Tu je i dodatna, kukturološka komponenta. Na Istoku postoji reč i čast. Tamo nema izdaje. Dok, sa Zapadom imamo vrlo negativna iskustva, njemu se ne može ništa verovati. To je dodatni elemenat koji sugeriše da bismo mi, u određivanju naših suverenih interesa, mogli više razumevanja da nađemo na Istoku nego Zapadu.
Kad se kaže održavanje veza sa Rusijom po svaku cenu, to znači potpuno revidiranje razgovora sa EU. To što se zove evropski put, to Srbija mora odlučno da revidira. Jer, dosadašnji evropski put je naneo mnogo štete Srbiji.
Zatim, trebalo bi smanjiti intenzitet saradnje sa NATO paktom. Ta saradnja je – a to narod ne vidi – vrlo intenzivna! Srbija ima sve ugovore sa NATO, osim za članstvo. A povrh svega toga, misija NATO sedi u Ministarstvu odbrane Republike Srbije. Zato se te stvari moraju usaglasiti sa suštinskim interesima Srbije, a ovo što se sada dešava nije baš na nivou suverenih i stvarnih interesa Srbije. Priča da Srbija mora da sarađuje sa NATO, jer je okružena NATO zemljama,to je besmislica! Kakve to veze ima! Ko će nas napasti? Ako nas neko napadne, ne može nas ni NATO odbraniti. To bi bila velika politička greška i katastrofa za koju se nadam da će se desiti.
Prema tome, predstoji nam temeljno revidiranje spoljne politike, kada je reč o saradnji sa drugim zemljama i organizacijama.
Mi sa Rusijom imamo dobre odnose, ako revidiramo odnose sa Zapadom, to će imati uticaj i na odnose sa Rusijom, ali mi to moramo učiniti jer je u interesu Srbije. Da li bi ta najbolja saradnja uticala i na, recimo, pregovore o Kosovu, da bi Srbija mogla da pozove Rusiju u pregovore? To bi za Srbiju bio veliki iskorak da proširi politički front koji se bavi Kosovom. Ovako, Srbija se ponaša kao sluga Amerike i prihvata u mnogo čemu ponašanje Amerike kao da je Kosovo privatno vlasništvo Amerike. Tu je mnogo stvari propušteno.
Međutim, kao i uvek dok je čovek živ, nikad nije kasno. Širenje političkog fronta sa članicama SB UN, potpisnicama raznih dokumenata, bilo bi, naravno, potrebno, ali o tome mora da odluči Srbija, a ne Rusija i Kina. Lopta je u dvorištu Srbije.
Promenom odnosa prema EU otvorio bi se prostor za ekonomsku saradnju, za BRIKS i ŠOS. To bi imalo velikog ekonomskog efekta. Tu je reč ne samo o Rusiji nego o velikom evroazijskom tržištu, BRIKS, ŠOS. Za to su potrebne dve stvari – politička odluka i obnova ekonomije. Pre svega poljoprivredu koja se sad sistematski uništava. Mi sada nemamo šta da ponudimo. Ove fabrike, za koje dižemo kredite da bismo subvencionisali Zapad, prave stvari koje nisu naše. Postoje pravila koliko morate imati udela domaćeg proizvoda u nekom proizvodu koji hoćete da izvozite. Mi tu imamo vrlo malo mogućnosti.
Drugo, povezivanje zajedničkih projekata, kompanija iz drugih zemalja i Srbije, i za to je potrebna politička odluka i promena ekonomskog modela u Srbiji, ali za te tektonske promene ne vidim da ovde ima spremnosti – kaže LJepojević u izjavi za Srbratstvo.ru.
Dane Čanković kaže da događaji ukazuju da EU ide ka svome kraju.
“Rusiji suprostavljen centar svetske moći (upravlja SAD, Engleskom, NATO- om, većim djelom Vatikana, kontroliše vlade mnogih država, kao i međunarodne organizacije MMF, Svetsku banku, Svetsku zdravstvenu organizaciju…), nastoji da sruši sve vrste suvereniteta i identiteta, razori države i osnovne religije, posebno pravoslavlje i islam. I to sve služeći se lažima, prevarama, iluzijom i na kraju silom, ako je potrebno, a sve sa krajnjim ciljem da porobi čovečanstvo, namećući mu i nenormalnosti silom zakona, te da zagospodari svim svetskim prirodnim bogatstvima.
Da bi u svemu tome uspeo, navedeni centar svetske moći otima i preseca koren preko kojeg se istorijski i državotvorni narodi napajaju životnim “sokovima”. Za Srbe je taj koren Kosovo i Metohija, a za Ruse – Kijevska Rusija.
Da bismo razumeli kakvog opasnog i lukavog neprijatelja imamo protiv sebe, protiv čovečanstva, navešću nekoliko “aksioma”, koje on hoće da nametne čovečanstvu i na taj način da mu programira ponašanje, udaljujući čoveka od istinske prirode, koja je po Božjem blagoslovu.
– Čovek je čoveku vuk. (A ne brat, što je po Božjem blagoslovu)
– Cilj opravdava sredstvo. (Umiruje savest i odgovornost za zlodela “sredstva” prebacuje na cilj)
– Nema večnih prijatelja, večni su samo interesi.
(Zbunjuje političare i čovečanstvo odvodi na pogrešan put. A zapravo u prelomnim vremenima i suštinskim istorijskim događajima, uvjek su isti prijatelji i na suprotnoj strani – isti neprijatelji.)
I sada, ako Srbija traži saveznika na međunarodnoj sceni, kada je reč o očuvanju suvereniteta Srbije i njene celovitosti, ne može ga naći na onoj strani koju predvodi spomenuti centar moći, jer upravo se on bori protiv svih vrsta suvereniteta…
Za očekivati je da se u skorijoj budućnosti formiraju dve strane, koje će se razlikovati po sistemu vrednosti, načinu života, kao noć i dan, od kojih će jedna strana udariti na drugu, izazivajući i velike ratove.
Sa druge strane, Rusija pokazuje snagu i želju da predvodi čovječanstvo stvarajući pravedniji međunarodni poredak, zasnovan pre svega na slobodi naroda i pojedinaca, država i religija. U svemu tome Rusija, ceneći iznad svega slobodu, neće nikog prisiljavati da joj se u tome pridruži, ali neće nikoga ni odbijati ako pokaže želju za učešćem u tom procesu.
Znači, Srbija, ako hoće da sačuva Kosovo i Metohiju kao neotuđivi dio, mora javno pozvati Rusiju da pomogne u tom smislu. A na poziv biće i odziv, a i uspešan rezultat.
Ukoliko se na Zapadu ne probudi dobar čovek, koji će imati moć da zamjeni marionetske vlade, onim vladama koje će služiti svojoj državi i narodu, a ne spomenutom svetskom centru moći, onda su neminovni veliki ratovi, i srpski narod treba da bude spreman i za takav razvoj događaja. U tom smislu važno bi bilo zagrejati srca srpskim ujedinjenjem, razmišljati i delati u pravcu što veće i sveobuhvatnije saradnje sa pravoslavnim narodima i državama, kao i sa svim Slavenima. U svemu tome ključne uloge imaju Srbi i Rusi. Srbi što su se prvi i jedini, svojevremeno , hrabro suprostavili navedenom centru svetske moći, a Rusi što će u toj borbi odigrati presudnu ulogu.
Događaji nagoveštavaju da i EU završava svoj životni vek, bar ovakva kakva je do pre nekog vremena postojala i da su izjave poput one da je strateški interes Srbije da uđe u EU, samo privremene političke prirode i da polako treba javno iznositi Svetu i narodu, da srpski narod ni po koju cenu, ni po koji novac ni investicije, neće se odreći svog identiteta, neprolaznih vrednosti, srpskih zemalja i Kosova i Metohije i u tim smislu da još otvorenije kaže, da će stati na onu stranu koja će mu pomoći u ostvarivanju svojih legitimnih ciljeva”, kaže Čanković za Srbratstvo.ru.
RUSI NIKAD BESNIJI: Varvarski čin!!!
Izvor: Srbratstvo.ru
