Predsednik Sjedinjenih Američkih Država DŽozef Bajden zapitao se pre nekoliko dana šta bi moglo da se "desi u balkanskim zemljama ukoliko Rusija bude u stanju da izdrži napade i sruši Ukrajinu", a kako za RT Balkan kaže diplomata Zoran Milivojević - američki lider nije slučajno pomenuo Balkan.

"Očigledno je da je pitanje Balkana prisutno u geopolitičkim razmatranjima vezanim za sukob u Ukrajini. To potvrđuje ono što mi znamo godinu dana - i zbog čega je Srbija pod pritiscima - a to je namera da se Zapadni Balkan ugradi u transatlantsku zajednicu", navodi Milivojević.

Prema njegovim rečima, ključna pitanja za Zapad su Srbija, to jest Kosovo i Metohija, a zatim i Bosna i Hercegovina.

Naš sagovornik ponavlja da Bajden nije slučajno pomenuo Balkan, a za to postoje dva razloga: to je tema koja je aktuelna pred kraj aktuelne američke administracije, i činjenica da se situacija u Ukrajini ne odvija onako kako je Zapad očekivao.

On ocenjuje da se bliži rasplet u Ukrajini, ali da želje zapada, poput slabljenja ili poraza Rusije, neće biti ostvarene. Pre tog raspleta, Zapad želi da "reši" region Zapadnog Balkana, da ga definitivno "zaokruži", sve do granica Rusije, kao nespornu sferu uticaja Zapada.

"Ovo je tema koja je geostrateški značajna za Ameriku zato što je Srbija neutralna, i jer ovaj region nije zaokružen NATO-om, ali ni Evropskom unijom", kaže Milivojević.

Bajden je tokom sastanka sa saradnicima pomenuo i Mađarsku i Poljsku, a to, dodaje Milivojević, pokazuje sve razmere zapadnih interesa - "Zapad želi da dođe na samu granicu sa Rusijom i zaokruži zapadnu sferu uticaja prvenstveno preko NATO mehanizma, pa i Evropske unije".

Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c

— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023

Međutim, ističe Milivojević, kada Bajden pominje Balkan, on zapravo u vidu ima Srbiju, jer "nije isto govoriti o Srbiji, koja je vojno neutralna i nezavisna, nije članica NATO-a i, ili, na primer, Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji".

"Ako se u rasplet oko Ukrajine uđe u situaciji kada Zapad nije realizovao svoje strateške ciljeve, onda bi ovaj region praktično postao enklava u središtu nečega što je pod zapadnim uticajem i što bi bilo pod uticajem Rusije, pa i Kine. Rusija je u prvom planu, a to je nešto što Zapadu ne odgovara", dodaje Milivojević.

On ističe i da je jasno koje su moguće posledice ukoliko se sukob u Ukrajini završi nepovoljno po Zapad - gubitak prostora, smanjen uticaj Zapada, koji je zamislio da kontroliše celu Evropu, osim Rusije i Belorusije. 

Međutim, zaključuje Milivojević, to neće biti moguće ako Zapad ne ostvari svoje ciljeve u Ukrajini.

Amerika se upetljala u priču oko Ukrajine

Reditelj i pisac Dragoslav Bokan kaže da Bajdenova izjava, ma koliko mutna i nejasna, u suštini priznaje promenu geopolitičkog stanja stvari koja je neizbežna i koja čeka ne samo Balkan, nego i čitav svet.

Bajden je rekao da bi pobeda Rusije "promenila dinamiku" u ovom delu sveta, a Bokan navodi da to "u prevodu na normalan ljudski jezik" znači odlazak Amerikanaca na način na koji su otišli iz Avganistana, na koji su izgubili premoć u Siriji i na koji gube sukob u Ukrajini.

"Sve su to projekti gde je promenjena dinamika u odnosu na planirano, a to je da oni osvoje nešto, i to ako je moguće bez borbe i mrtvih Amerikanaca, i da zatim parazitiraju u toj koloniji koju su na nekoj strani sveta sebi organizovali", dodaje naš sagovornik i napominje da se Americi to dogodilo u drugim zemljama, a ista sudbina čeka ih i na Balkanu.

Međutim, dodaje, Bajden je to i priznao, a samim tim je on Srbiji korisniji - bolje je što je dao takvu izjavu, nego da je "lukavo ćutao ili pokvareno pohvalio politiku srpske države".

"To bi bili trikovi koji bi napravili šum između Srbije i naroda. Ovako je on, verovatno iznenađen, spontano odreagovao i priznao da stvari ne idu najbolje po njih, i da nas samim tim čeka mogućnost slobode i pobede. To su rečenice u kojima mnogo toga možemo da shvatimo, videvši da se stvari menjaju. Kada čovek čita deo naše štampe, ne samo opozicione, nego i nacionalne, njemu se čini da su stvari gotove, da je nada zatvorena, da budućnosti po Srbiju nema", dodaje Bokan.

Međutim, ističe, "izjave glavnih šefova naših neprijateljskih udruženih snaga, poput Bajdena, najbolje svedoče o tome da mi ne da nismo u minusu, nego smo na ivici puta ka pobedi".

"To je kao da se nalazimo u poslednjim mesecima Hitlerove vlasti, pred sam slom Trećeg rajha. Mi smo pred slomom 'američkog rajha', a njihov vođa, koji je slomljen o fizički - kao i njegova država i politika - praktično priznaje neumitnu istinu o promeni sudbine sveta", kaže Bokan.

On dalje navodi da se Amerika upetljala u priču oko Ukrajine, a da je Kijev postigao iole veći uspeh u ratnim dejstvima, onda bi "mogli da se opravdaju da su ipak postigli nešto protiv Rusije, a da nisu izgubili svoje vojnike".

Međutim, zbog neuspeha na frontu Zapad je izgubio faktor iznenađenja, faktor velike svetske podrške i faktor očekivanja od ekonomskih, kulturnih i sportskih sankcija.

"Očekivali su da će ruski narod izvesti obojenu revoluciju u njihovo ime, želeći dobre odnose sa Zapadom po svaku cenu. To se nije desilo, tako da je za njih svaki novi dan te priče bolno podsećanje svesti o porazu, ne samo Ukrajine, nego njihovom i to na svim ratištima sveta - od Tajvana do Krima. To je jedan projekat, u kome se sada između redova pojavljuje Balkan. Da je Amerika uspela sa Ukrajinom i obojenim revolucijama u Moskvi ili Minsku, onda bi priča o Balkanu bila mnogo teža po nas i bili bismo u situaciji iste dinamike koja je pretila 2012. i 2013. godine, da će se u roku od godinu ili dve pretvoriti u kapitulaciju. Ta kapitulacija se nije dogodila i videli smo da su neki potez koji su tada delovali beznačajno, poput priče o osnivanju Zajednice srpskih opština u Briselskom sporazumu, bili seme koje je bilo dobro zakopano, a sada je izniklo i drži nas u realnosti", zaključuje Bokan.