Sa Igorom Damjanovićem, dopisnikom portala IN4S iz Rusije i Ukrajine razgovarao je o aktuelnim izazovima koje nosi njegova nova dužnost, dao prognozu ishoda rata, osvrnuo se na davno izrečenu zabranu ulaska u Crnu Goru i posebno rekao šta misli o srpskom narodu.
Vi ste jedan od rijetkih političara u Rusiji koji je svoju udobnu moskovsku kancelariju zamenio odlaskom na front, praktično na prvu liniju. Kakva je vaša generalna ocena situacije? Šta se može očekivati ove zime, a šta u dužem roku?
Nema sumnje da će Rusija pobediti. Pitanje je samo vremena i cene koju ćemo platiti. Iskreno želeo bih da ima manje gubitaka među našim borcima. Nažalost, mi trpimo gubitke od udara NATO artiljerije i projektila. Ceo ovaj rat je izbio zbog Anglosaksonaca, koji su Ukrajinu prvo nahuškali na sopstveno rusko stanovništvo, protiv Donbasa i Krima, a zatim protiv Rusije koja je pritekla u pomoć svojim sunarodnicima. Obratite pažnju da je čak i Pravoslavna crkva u Ukrajini podvrgnuta oštroj represiji – sveštenici i vernici su proterani iz crkava, čak je i Kijevo-pečerska lavra oduzeta i data polukatolicima i polusatanistima. Evo primera – u malom gradu Berdjansku, koji smo oslobodili u Zaporoškoj oblasti, pre našeg dolaska otvoreno je delovalo više od 30 sektaških organizacija. Dakle, u Ukrajini imamo posla sa demonima, iza kojih stoje oni koji su bombardovali Jugoslaviju 1999. godine.
Situacija na frontu je složena, neprijatelj pokušava da ide u kontranapad, oni ne štede svoje vojnike. Ni nama ih nije žao, oni su kao zombi. Svi zatvorenici na koje sam naišao bili su pod jakim drogama. Ipak odustanu, mi im dajemo garancije da će sačuvati život.
Vi ste sada senator Zaporoške oblasti u Savetu Federacije.Kakvi su potencijali i ekonomske perspektive Zaporoške oblasti, poljoprivreda,mašinska industrija i td…?
Ako izađete van Kijeva, videćete potpunu pustoš. Posle raspada SSSR-a, kijevski načelnici i njihovo okruženje pljačkali su svoju zemlju. Putevi ne samo da nisu građeni, već nisu ni sanirani od sovjetskih vremena. Sela koja su nekada bila veoma bogata pretvorila su se u ledine. Fabrike su zaostale, mašine stare i zarđale. Sve što vidim je bedno i jadno.
Mi smo međutim „okupaciju“ započeli izgradnjom novih puteva i stambenih blokova. Sve ćemo ponovo izgraditi, jer ovde nema šta da se obnavlja. Što se tiče prirode, lepa je kao cela ruska zemlja. Ovde ćemo doneti opremu i mineralna đubriva, ostvarićemo dobre prinose. Gradićemo nove škole i bolnice, vratićemo normalan život. Za nas ne postoji drugačiji put.
Okrećemo se Istoku, tamo je budućnost.
Vi ste osoba sa velikim političkim i diplomatskim iskustvom, bili ste osnivač i lider partije Rodina, predsednik Odbora za međunarodne odnose u Državnoj dumi, predstavnik Rusije u NATO, zamenik predsednika Vlade Ruske Federacije, direktor Roskosmosa… Kako vidite budućnost odnosa Rusije sa Zapadom, da li je moguća normalizacija, pod kojim uslovima i sa kojim zemljama?
Zapad neće opstati u svom sadašnjem obliku. Zato je o takvim odnosima u budućnosti teško govoriti, pogotovo što se Rusija okreće Istoku. Budućnost svjetske civilizacije će biti tamo. A zapadne zemlje će pritiskati migrantima iz Severne Afrike, Bliskog istoka i Kine. Evropa je jako degradirana, mislim da će je dokrajčiti homoseksualci i migranti.
Vaše ime je i na spisku ruskih državljana kojima je zabranjen ulazak u Crnu Goru, kao rezultat odluke Vlade naše zemlje da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji. Uprkos tome, imate li želju, kada se steknu uslovi, da ponovo posetite domovinu vašeg pradede?
Ja se ne ljutim na Crnogorce. To prema meni nije uradio narod Crne Gore, već vlast korumpirana od strane Zapada, vlast koja ne poštuje volju svog naroda. To što su doneli takvu apsurdnu odluku u vezi sa mnom, znači da su i sami bili poniženi i primorani na to. Svojoj braći Crnogorcima pružam ruku prijateljstva i ljubavi. Nadam se da će ova spolja nametnuta odluka uskoro biti revidirana i da ću moći da dođem u otadžbinu svojih predaka – Crnu Goru. Nadam se da će patriotske snage Crne Gore ispraviti brojne greške svojih prethodnika.
Šta biste za kraj mogli da poručite Srbima?
Što se tiče Srbije i Srba, često razmišljam o vašoj teškoj sudbini, ali zaista i ponosnoj istoriji i ja se lično ponosim vama. U Donbasu, odmah posle Nove godine, neočekivano sam sreo srpske dobrovoljce. Prepoznali su me, grlili smo se i dugo pričali. Srbi su moja braća i time je sve rečeno.
O povratku Jevgenija Prigožina pročitajte OVDE.
Izvor: IN4S
