Са Игором Дамјановићем, дописником портала ИН4С из Русије и Украјине разговарао је о актуелним изазовима које носи његова нова дужност, дао прогнозу исхода рата, осврнуо се на давно изречену забрану уласка у Црну Гору и посебно рекао шта мисли о српском народу.
Ви сте један од ријетких политичара у Русији који је своју удобну московску канцеларију заменио одласком на фронт, практично на прву линију. Каква је ваша генерална оцена ситуације? Шта се може очекивати ове зиме, а шта у дужем року?
Нема сумње да ће Русија победити. Питање је само времена и цене коју ћемо платити. Искрено желео бих да има мање губитака међу нашим борцима. Нажалост, ми трпимо губитке од удара НАТО артиљерије и пројектила. Цео овај рат је избио због Англосаксонаца, који су Украјину прво нахушкали на сопствено руско становништво, против Донбаса и Крима, а затим против Русије која је притекла у помоћ својим сународницима. Обратите пажњу да је чак и Православна црква у Украјини подвргнута оштрој репресији – свештеници и верници су протерани из цркава, чак је и Кијево-печерска лавра одузета и дата полукатолицима и полусатанистима. Ево примера – у малом граду Бердјанску, који смо ослободили у Запорошкој области, пре нашег доласка отворено је деловало више од 30 секташких организација. Дакле, у Украјини имамо посла са демонима, иза којих стоје они који су бомбардовали Југославију 1999. године.
Ситуација на фронту је сложена, непријатељ покушава да иде у контранапад, они не штеде своје војнике. Ни нама их није жао, они су као зомби. Сви затвореници на које сам наишао били су под јаким дрогама. Ипак одустану, ми им дајемо гаранције да ће сачувати живот.
Ви сте сада сенатор Запорошке области у Савету Федерације.Какви су потенцијали и економске перспективе Запорошке области, пољопривреда,машинска индустрија и тд…?
Ако изађете ван Кијева, видећете потпуну пустош. После распада СССР-а, кијевски начелници и њихово окружење пљачкали су своју земљу. Путеви не само да нису грађени, већ нису ни санирани од совјетских времена. Села која су некада била веома богата претворила су се у ледине. Фабрике су заостале, машине старе и зарђале. Све што видим је бедно и јадно.
Ми смо међутим „окупацију“ започели изградњом нових путева и стамбених блокова. Све ћемо поново изградити, јер овде нема шта да се обнавља. Што се тиче природе, лепа је као цела руска земља. Овде ћемо донети опрему и минерална ђубрива, остварићемо добре приносе. Градићемо нове школе и болнице, вратићемо нормалан живот. За нас не постоји другачији пут.
Окрећемо се Истоку, тамо је будућност.
Ви сте особа са великим политичким и дипломатским искуством, били сте оснивач и лидер партије Родина, председник Одбора за међународне односе у Државној думи, представник Русије у НАТО, заменик председника Владе Руске Федерације, директор Роскосмоса… Како видите будућност односа Русије са Западом, да ли је могућа нормализација, под којим условима и са којим земљама?
Запад неће опстати у свом садашњем облику. Зато је о таквим односима у будућности тешко говорити, поготово што се Русија окреће Истоку. Будућност свјетске цивилизације ће бити тамо. А западне земље ће притискати мигрантима из Северне Африке, Блиског истока и Кине. Европа је јако деградирана, мислим да ће је докрајчити хомосексуалци и мигранти.
Ваше име је и на списку руских држављана којима је забрањен улазак у Црну Гору, као резултат одлуке Владе наше земље да се придружи западним санкцијама Русији. Упркос томе, имате ли жељу, када се стекну услови, да поново посетите домовину вашег прадеде?
Ја се не љутим на Црногорце. То према мени није урадио народ Црне Горе, већ власт корумпирана од стране Запада, власт која не поштује вољу свог народа. То што су донели такву апсурдну одлуку у вези са мном, значи да су и сами били понижени и приморани на то. Својој браћи Црногорцима пружам руку пријатељства и љубави. Надам се да ће ова споља наметнута одлука ускоро бити ревидирана и да ћу моћи да дођем у отаџбину својих предака – Црну Гору. Надам се да ће патриотске снаге Црне Горе исправити бројне грешке својих претходника.
Шта бисте за крај могли да поручите Србима?
Што се тиче Србије и Срба, често размишљам о вашој тешкој судбини, али заиста и поносној историји и ја се лично поносим вама. У Донбасу, одмах после Нове године, неочекивано сам срео српске добровољце. Препознали су ме, грлили смо се и дуго причали. Срби су моја браћа и тиме је све речено.
О повратку Јевгенија Пригожина прочитајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
