REČ VLADIKE NIKOLAJA
Sveti vladika Nikolaj je, 1953, u Americi podsetio svoj narod:“Rusi su odavno nazvali svoju zemlju „Sveta Rusija“. I to nazivanje primljeno je u svetu. I opravdano. No, pitamo se, zašto ne i Sveta Srbija?
Sama po sebi nijedna zemlja kao takva nije sveta. Naprotiv, sva je zemlja zbog greha Adamova prokleta. Jer u Svetoj Knjizi piše, kako Bog reče Adamu: „Zemlja neka je prokleta s tebe“ /Knj. Postanja, 3, 17/. Ali je sva zemlja osvećena prečistom krvlju Hristovom na Golgoti. Ipak ne bezuslovno no uslovno, ukoliko narod jedne zemlje sleduje Hristu, i svojom krvlju za Hrista natapa svoju zemlju.
Svi hrišćanski narodi dali su mnoge žrtve za Hrista, istočni mnogo više nego zapadni, a srpski narod srazmerno svome broju više nego i mnogo veći narodi hrišćanskog Istoka.
Sveta Srbija. Ona je zaista sveta. Osvećena je postom i molitvom i pričešćem celog naroda kroz svu svoju krštenu istoriju. Osvećena je mnogobrojnim oltarima, zadužbinama, grobljima i daćama, koje vezuju zemaljske sa nebesnim, krsnim proslavljanjem bogougodnika suzama pokajnika, zavetinama i krstonošama, svetim moštima, krstovima i ikonama. Ali povrh svega toga posvećena je milionima stradalnika i mučenika za Krst časni i Veru hrišćansku. To je vrhovno osvećenje jedne zemlje: krv mučenika za Hrista. I to kolika krv! Oni Srbi, koji su sada stari samo 40 godina svedoci su preko dva miliona srpskih mučenika. A ko će izbrojati sve milione srpskih mučenika od Kosova do kraja četrdeset godina. Kroz punih pet stoleća! Kolika krv! I osvećena vodica, kojom sveštenik kropi bosiljkom čoveka ili dom ili njivu ili vinograd ili pčele ili stado – i ta vodica osvećuje. A kamo li krv slovesnih Božijih ljudi. A kamo li krv! I to tolika krv, uz suze i vapaje k Bogu! Zato Srbi mogu slobodno i opravdano zvati svoju zemlju svetom. Sveta Srbija.
I treba da znaju, i svojoj deci da kazuju, da nema ništa jače od svetinje. Svetoj zemlji ne može odoleti ni bezboštvo, ni laž, ni nasilje, ni vulgarnost, ni brutalnost zavojevača, niti ikakava nesveta privremena sila. Svetu zemlju drži sam Bog svojom moći i svojim blagoslovom. NJoj se ne može odoleti. I štogod više mučeništva, to je ona čvršća.
Neka se raduje svaki Srbin, sada više nego ikada, što je njegova otadžbina sveta zemlja. Sveta Srbija! I neka pazi, da se ne ogreši o tu svetinju; da joj doda a ne oduzme.“
Zbog ovakvih reči titoistička drugosrbijanština ne podnosi Vladiku Nikolaja. NJima on smeta jer svedoči da je svetinja srž Srpstva, i da se, kao svetinja, Kosovo i Metohija ne mogu predati, kao što se i njegov i naš valjevski kraj, samo srce Srbije, ne smeju davati litijumskim satanistima.
Nedavno objavljena knjiga Željka Perovića govori nam zašto mrze Vladiku Nikolaja, a zašto mi moramo da ga volimo. ( https://znamenje-pirot.blogspot.com/2024/09/10-2024.html)
Preuzmite PDF knjige “Srpski ponos i NATO prajd”
BORBA ZA SVETINJU I TREĆI SVETSKI RAT
Tako je Vladika Nikolaj o Svetoj Srbiji pisao 1953, a sada, kada počinje Treći svetski rat, i kada se ruše svetovi, Srbi su dužni da se bore za svetost života, za porodicu, za budućnost koja je ljudska, a ne robotska ( o tome govori i knjiga potpisnika ovih redova, data u prilogu, da se ne zaboravi 2022. godina i smelo i odlučno suočavanje sa NATO provokacijom u Beogradu –svenarodno svedočenje hrišćanske istine o braku i porodičnom životu, u odbranu pravoslavne vere i krsta časnog, bez koga nema slobode zlatne ).
Ratovi u kulturi su se, po zakonu koji zauvek važi, sada pretvorili u prave ratove.
I mi ih, u strepnji, gledamo pred sobom.
I pitamo se šta će biti.
Ali, dok gledamo pogibiju na rusko – ukrajinskom frontu i strašne požare na Bliskom Istoku, ne zaboravimo – molimo se Bogu za sve stradalne ljude i narode.
Preuzmite PDF knjige “Srpski ponos i NATO prajd”
POMOZI, BOŽE, SVIMA, PA I NAMA
Opet kako nas je učio Sveti vladika Nikolaj:“Pomozi, Bože, svima pa i nama. Ovo je stara i obična molitva srpskog naroda. U sadašnje vreme sveopšteg stradanja ljudskog roda narod izgovara ovu molitvu češće i srdačnije nego ikad. Ni kraće ni plemenitije molitve! Potpuno u duhu Jevanđelja. I sam Gospod Hristos pred krsno stradanje prvo se molio za učenike svoje: Oče sveti, sačuvaj ih, pa posle za sebe: Oče, ako je moguće neka me mimoiđa čaša ova! Tako iz duše srpske liju se uzdasi i reči: Pomozi, Bože, svima pa i nama. Ili: Spasi, Bože, svu braću pa i mene! Ili: Oprosti, Bože, svima pa i meni grešnom! Isticati druge ispred sebe, to je jevanđelski zakon. Poniziti se pred Veličanstvom Božjim do prašine, to i jeste prava srazmera između grešnog čoveka i bezgrešnog Tvorca.
No ta kratka molitva narodna naročito je značajna za ovo teško vreme koje obremenjava sve narode sveta bilo telesnim, bilo duševnim, bilo obojim patnjama. Mi čujemo danas ljude od uticaja kako govore: ja gledam samo sebe! Ili kako savetuju druge: gledaj samo sebe! I državnike koji izjavljuju - mi se rukovodimo samo interesima svoga naroda! U ovakvom vremenu pada kao melem na ranu molitvena reč našega seljaka: pomozi, Bože, svima pa i nama. Kolika univerzalnost, i kakva krasota duševna! Sav Dostojevski izrečen je u ovoj jednoj rečenici. Naš mali narod moli se Bogu za sve narode Božje na svetu, velike i male, i za sva ljudska bića na ovoj planeti, pa tek onda za sebe. Sa ovog krvavog i strašnog ograšja na koje ga je Sudba postavila, naš narod upućuje pozdrave i dobre želje preko Svevidećeg svima narodima i plemenima koje je On sazdao, celoj familiji čovečanstva. Stradalnik razume stradalnike.
Paćenik ume da saoseća patnju. Samo sa ovakvom širokogrudošću može se čovečanstvo izvesti sa raspuća na pravi put i povesti svetlijoj i dostojanstvenijoj budućnosti. Ostane li se pri sadašnjoj tesnogrudosti, sebičnosti i oholosti, ličnoj ili kolektivnoj, onda neće biti zadržavanja u srljanju ka propasti. I smeh satane nad rodom ljudskim, sada potajen, postaće glasan. Ali će se u tom slučaju i uskoriti onaj dan, Dan Gneva, kada će se sva zemlja zatresti, sunce pomračiti i sile nebesne pokrenuti da zatrube kraj i objave sud.“
Tome nas je učio veliki Zlatoust srpski i svečovečanski.
Preuzmite PDF knjige “Srpski ponos i NATO prajd”
PRVO DUŠA, PA TELO
Moleći se Bogu za sve, pa i za sebe, nadamo se da ćemo u doba koje dolazi sačuvati i dušu i telo. Samo da ne zaboravimo – jeromonah Sava Vaznesenjski ( upokojio se 2004. godine ) govorio je da nastupi doba kad se mora reći:“Spasavaj, Bože, dušu, odnese đavo telo“.
Duša prvo, pa telo.
Ne odrecimo se duše ( vere ), pa ćemo sačuvati telo ( državu ). To je blagoslov Svetog kneza Lazara i Kosovskih Mučenika.
Jer duša je pretežnija od tela, a Svetu Srbiju su sazdale svete duše.
A to nam je, kao i uvek, mera i provera.
Preuzmite PDF knjige “Srpski ponos i NATO prajd”
Izvor: Pravda
