Hrana nije jedini uzrok visokog šećera u krvi, pazite na još četiri krivca. Kada pomislite na nivo šećera u krvi, takođe poznat kao glukoza, prva stvar koja vam verovatno pada na pamet je koliko šećera jedete – ako jeste, to je potpuno pošteno. Ali treba da obratite pažnju na još neke stvari.

Druge navike koje nemaju nikakve veze s tim šta ili koliko jedete takođe utiču na to kako telo reguliše šećer, a evo i koje su:

1. Stres

Hormoni kao što su adrenalin i kortizol se oslobađaju pod stresom. U stvarnim stresnim situacijama, oslobađanje ovih hormona povećava budnost i proizvodnju energije – što znači da će šećer u krvi skočiti, ali u ovim kratkoročnim situacijama taj energetski skok je zapravo poželjan. Morate biti oprezni i puni energije da biste se nosili sa bilo kojom situacijom. A kada se taj stresor ukloni, nivoi ovih hormona se vraćaju u stanje mirovanja i sve je ponovo izbalansirano.

Problem nastaje kada stres ne nestane.

Stres na poslu, finansijske brige, veze, roditeljstvo i svakodnevne nevolje takođe izazivaju ove hormone. Hronično visoki nivoi kortizola mogu hronično povećati nivo šećera u krvi.

Šta možete da uradite u vezi sa tim: Eliminisanje stresa nije nužno cilj ovde, ali pokušajte da ugradite naučno podržane načine koji vam mogu pomoći u upravljanju stresom u vašem životu. Ovo može biti meditacija, joga, aromaterapija…

2. Loš san

Spavanje utiče na šećer u krvi na nekoliko načina. Nedostatak sna takođe može uzrokovati porast nivoa kortizola tokom dana ili porast nivoa glukoze i učiniti telo manje efikasnim u snižavanju visokog nivoa šećera u krvi.

Nedovoljno spavanje može poremetiti hormone gladi i možda ćete primetiti da ste gladniji tokom dana i manje siti nakon jela.

Šta učiniti u vezi s tim: Optimalna količina sna za većinu je između sedam i devet sati noću. Izbegavajte da gledate u ekrane sat ili više pre spavanja i smanjite temperaturu u spavaćoj sobi.

3. Nedovoljna aktivnost

Nepravilno kretanje je takođe povezano sa nepovoljnim nivoom šećera u krvi. Mišićima je potrebna energija za kretanje tokom vežbanja i crpeće glukozu iz krvi kao gorivo ako mogu.

Jedno istraživanje iz 2022. godine otkrilo je da je hodanje ili čak stajanje dva do pet minuta sat ili dva nakon jela bilo dovoljno da ima značajan uticaj na nivo glukoze u krvi. Intenzivnije vežbanje ima još veći efekat.

Šta učiniti u vezi sa tim: Ne sedite dugo, posebno odmah nakon jela. Prekinite dan kratkim šetnjama po kući ili komšiluku i obavezno uključite duže kardio vežbe i vežbe snage u svoju nedeljnu rutinu.

4. Vreme obroka

Nije uvek ono što jedete ono što utiče na vaš šećer u krvi, već kada. Telo ima tendenciju da bude metabolički aktivnije ujutru, što znači da je spremnije da efikasno razgradi hranu, očisti glukozu iz krvi i zatim je iskoristi. Jelo kasno uveče, neposredno pre spavanja, povezano je sa preteranim i produženim odgovorom na glukozu u krvi nego čak i jedenje istog obroka samo četiri sata ranije uveče.

Šta možete da uradite u vezi sa tim: Večera je obično najveći obrok u danu za većinu ljudi, pa razmislite o tome da je premestite ranije, a većinu svog energetskog unosa stavite na doručak i ručak. A vreme večere, neka bude ranije, piše MBG.

Izvor: Pravda