Geopolitička previranja u svetu podigla su cene zlata koje će i tokom 2024. godine dodatno dobiti na vrednosti. Kada je započeo sukob Izraela i Hamasa, zlato je sasvim očekivano poskupelo i čak nadmašilo cenu iz sredine 2022. godine koju je naduvao rat u Ukrajini.
Kako predviđaju ekonomski analitičari, cena zlata nastaviće da raste i u ovoj godini. Razlog tome je uporna inflacija koja će u Americi iznositi 3,1 odsto početkom godine. Očekuje se da bi američka inflacija u trećem kvartalu mogla da opadne na 2,60 odsto.
U septembru prošle godine unca zlata koštala je 1,850 dolara. U novembru je ona porasla na 2,000 dolara po unci. Do trećeg kvartala cena bi mogla još malo da poraste, na 2,090 dolara. Pojedini algoritmi ukazuju na bi unca mogla da skoči na 2,300 dolara.
Analitičari ukazuju da ulaganje u zlato treba posmatrati isključivo kao dugoročnu investiciju. Kratkoročno, investicije u zlato su veoma nepredvidive. Cena zlata pada i raste i stoga je moguć scenario da neko kupi zlato po najvišoj ceni u višemesečnom intervalu i da ako proba na brzinu da zlato pretoči u novac, to učini po manjoj ceni. Praktično bi to bio gubitak.
Ali, ako cene zlata pogledamo kroz višegodišnji i višedecenijski period, ono konstantno dobija na rednosti. Posebno u vreme ekonomske stagnacije. Početkom 2009. godine unca je koštala 800 dolara da bi dve godine kasnije (2011.) skočila na 1,300 dolara.
Većina investitora kupovinu zlata doživljava kao sigurnu luku. Zbog stalnih ekonomskih previranja, gde krize imamo u proseku na svakih pet godina, kupovina zlata obezbeđuje kakvu-takvu sigurnost. Najsigurnija je kupovina nekretnina. Mnogi nisu u toj prilici i upravo oni investiraju u zlato.
Izvor: Politika
