Na današnji dan pre 13 godina radio je dobio svoj svetski dan. Datum 13. februar je izabran za međunarodni praznik ovog medija u znak sećanja na isti dan 1946. godine, kada je počeo da se emituje program Radija Ujedinjenih nacija.
Ipak, „glas iz kutije” saopštavao je važne informacije građanima u mnogim zemljama sveta daleko pre 1946. Prvi radio-prenos, kako je ostalo zabeleženo u istorijskim analima, uspešno je izvršio Giljermo Markoni 1896. godine, koji je putem ovog medija preneo radio-signal. Za prenos glasa putem radija, međutim, trebalo je sačekati još nekoliko godina. Markoni je 1909. godine dobio Nobelovu nagradu za doprinos razvoju bežičnih tehnologija.
Malo je poznato da je i naš čuveni naučnik Nikola Tesla doprineo razvoju ovog medija, na šta ukazuju njegovi nacrti za prvi radio, nastali krajem 19. veka.
Komercijalna radio-stanica koja je ostala upamćena kao prva u svetu otvorena je 1919. godine u Holandiji i uspeh koji je ona ostvarila označio je početak „zlatnog doba” radija. Prva radio-licenca uvedena je u Velikoj Britaniji 1922. godine i koštala je 50 penija. Samo uz posedovanje ove licence građani su mogli da slušaju radio-program. Tokom Drugog svetskog rata radio je bio osnovno sredstvo komunikacije. U decenijama koje su usledile menjao se oblik radio-aparata – od džinovske kutije koja je zbog svoje veličine jedva pronalazila mesto u dnevnim sobama domova širom planete do tranzistora. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u trendu su bili kasetofoni, vokmeni i drugi uređaji, a danas se radio sluša putem satelita, kablovske televizije, interneta i na mnoge druge načine.
Iako je okružen mnogobrojnim društvenim mrežama kojima je okrenut veliki deo svetske populacije, radio opstaje kao medij i pronalazi svoj put do slušalaca. I danas se smatra jednim od najvažnijih medija, a prema podacima iz istraživanja, neku od radio-stanica sluša čak 95 odsto svetskog stanovništva. Istraživanja medijske oblasti ukazuju da danas građani najviše veruju baš radiju, a slušaju ga svuda i u svakoj prilici: u pokretu između posla i kuće, tokom vožnje automobila, na odmoru, u prodavnici...
Jedna od analiza sprovedenih anketom otkrila je da radio najviše slušaju u Letoniji – u proseku četiri sata i četiri minuta po osobi, dok je Srbija na drugom mestu, s tri sata i 44 minuta.
Izvor: Politika.rs
