Ekonomski eksperti zato pozivaju Uniju da ukloni ove mere, ističući da zbog njih Kosovo gubi strane investitore, koji oklevaju da ulažu. Kažu da je neophodno pronaći rešenje pre nego što Unija uđe u izborni ciklus, jer bi postojao rizik da ove mere traju mesecima.
Istovremeno, oni kritikuju slabe vladine reforme u kosovskoj ekonomiji.
Predsednik Privredne komore LJulzim Rafuna kaže da je od uvođenja sankcija EU blokirano oko 300 miliona evra projekata.
Pozivajući institucije EU da uklone ove mere, on traži od kosovskih institucija da ispune uslove i budu u koordinaciji sa EU, kako Kosovo ne bi bilo sankcionisano.
Takođe ukazuje da su projekti bili posvećeni potrošnji ili kapitalnim investicijama koje bi direktno uticale na ekonomski rast i povećanje društvenog blagostanja građana Kosova.
Rafuna ocenjuje da bi EU trebalo da uvede kaznene mere protiv Srbije, zbog "agresije koju je prošle godine izvršila na Banjsku".
Ponavlja da postoje grantovi koje Kosovo više ne može da dobije, poput onih iz Fonda za digitalizaciju, od kojih su sve zemlje Zapadnog Balkana dobile svoj deo, dok je Kosovo isključeno zbog sankcija.
Izvršni direktor Instituta "Riinevest" Alban Hasani kaže da su mere koje je uvela EU nepravedne i da Kosovo gubi mnogo stranih investitora.
Zato je, smatra, neophodno pronaći rešenje pre nego što EU uđe u izborni ciklus, jer bi u suprotnom postojao rizik da mere traju mesecima.
S druge strane, ekonomski stručnjak Florin Aliju ocenjuje da je privreda Kosova zastala zbog loših reformi vlade, a ne zbog mera Evropske unije.
Pročitajte OVDE o velikom napadu Rusije na Krasno
Izvor: Kosovo Onlajn
