- Današnji izbori u Belorusiji održavaju se javno i bez najmanjeg administrativnog, ekonomskog i političkog pritiska, što može da potvrdi biše od 200 međunarodnih posmatrača koji su stigli u ovu zemlju. Predstavnici država koje su sebi dozvolile grubo mešanje u unutrašnje stvari Belorusije, neće moći da budu u posmatračkom korpusu, Ivan Ivanović, predsednik Pokreta „Naši“ na konferenciji za novinare povodom današnjih izbora u Belorusiji.
On je poželeo dobrodošlicu brojnim učesnicima konferencije za štampu, organizovanoj, kako je rekao radi davanja podrške prijateljskom berolurskom narodu i predsedniku Aleksandru Lukašenku na dan parlamentarnih izbora u Belorusiji.
- Glasači u Minsku dobijaju po dva glasačka listića, za predstavnike predstavničkog doma i Gradksog veća Minska. U regionalnim glasačkim centrim po tri glasačka listića, za poslanike, i predstavnike regionalnog, gradskog i okružnog veća, u seskim sredinama po četiri listića, za poslanike, regionalnog, okružnog veća i seoskog veća – kazao je Ivanović.
On je naveo da odluka da se uzdrži od pozivanja posmatrača OEBS-a na izbore 25. februara ne znači odbijanje saradnje, „ako Zapad nađe snage i mogućnosti da odustane od politike sankcija i pokušaja mešanja u unutrašnje stvari Belorusije“.
- Ključna stavr kampanje ovih izbora 2024. godine je da se ona odvija u pozadini ozbiljnih spoljno-političkih izazova za Belorusiju, vojnog sukoba u Ukrajini i neskrivene hibridne agresije sa zapada. U takvim uslovima izbori nisu samo formiranje predstavničkih organa vlasti, već univerzalni mehanizam za konsultaciju i društveno jedinstvo beloruskog naroda. Dolazak na biračko mesto nije samo ispunjavanje glasačke dužnosti, to je i glasno NE „Majdanu“ i haosu u Belorusiji koji bi Zapad vrlo rado želeo da vidi – ocenio je Ivanović.
Kako je istakao, građani su prihvatili ove reči predsednika Lukašenka: „Danas smo u tako teškoj situaciji, kao da hodamo po tankom ledu. Ako učinimo nepažljiv korak, mogli bismo da potonemo i srušimo državu“.
- Ono što je bitno, mi ovom prilikom dajemo podršku beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku i beloruskom narodu i stojimo im na raspolaganju na svaki mogući način kao bratski i prijateljski narod koji je takođe iskusio šta znači obojena revolucija – naglasio je Ivanović.
Advokat Stevan Damnjanović je rekao da postoje spoljni pritisci na Belorusiju.
- Postoji određena razlika u izbornom preocsu, kod nas ima 48 sati ćutnje pre izbornog dana, a kod njih je zabranjena politička kampanja samo na dan izbora. Svi koji su predali liste dobili su pravo na besplatno vreme na televizijama i radiju da predstave program – rekao je advokat.
Damnjanović objašnjava da kod njih nema glasanja u inostranstvu budući da imaju vrlo malo glasača koji žive u inostranstvu, a oni koji žive van Belorusije mogu doći na dan glasanja u Minsk i glasati.
- Čak i kada nekog nema na biračkom spisku, oni mogu uraditi dopunui biračkog spiska na licu mesta, samo je potrebno da glasač ima ličnu kartu, pasoš ili drugi dokument da se utvrdi njegov identitet. Osobe sa invaliditetom glasaju od kuće – naveo je on.
Kako je kazao, naredne godine nas očekuju predsednički izbori u toj zemlji, najkasnije do 20 jula 2025. godine.
- Sa Zapada nas uveravaju da tamo građani biraju između mnoštva opcija, kandidata, a da je sužen izbor u nekim drugim državamna. Ali kad pogledamo izbore u SAD, evo vidimo da imamo samo predstavnike Demokratske ili Republikanske stranke. Poslednji put da nije izabran predsednik iz te dve stranke, desilo se 1850. godine, znači pre više od 150 godina – naglasio je on.
Profesor doktor Boris Bratina naveo je da za područje Belorusije i Ukrajine, zapadni izvori, germanski i latinski, koriste izraz Rutenija.
- Lingvisti su dokazali da je ta reč potpuno kompatibilna sa rečju „Rusija“. Drugim, rečima i oni su svesni da Ukrajina, Rusija i Belorusija čine sveto trojstvo slovenskih naroda – naglasio je on.
On je naveo da su ovim izborima prethodili pokušaji Zapada da se demokratija u Belorusiji ukine.
- Tu je reč o snagama koje je predvodio Tihonovski, a sa druge strane tu je i katoličko stanovništvo, a to je neka vrsta Poljaka. Čitava ta pobuna protiv Lukašenka, bio je jedan od prvih poraza onoga što zovu revolucijama, a zapravo je kontrarevolucija. To je ono što smo mi preživeli Petog oktobra. To je kontrarevolucija koju Imperija preduzima na svojoj periferiji, kako ta periferija ne bi stekla svoju nezavisnost – objasnio je.
Bratina konstatuje da je Belorusija postala nezavisna zemlja, a ima tu prednost da se graniči sa Rusijom, dok se Srbija ne graniči.
- Iako je Lukašenko bio raspoložen za takmičenje, utakmicu, Zapad to što je nazivao takmičenjem i utakmicom nikad nije zapravo poštovao. Na takav način je razbijana Ukrajina i to je pokušano u Belorusiji. Na sreću to se nije dogodilo. Beloruska država je pokazala da funkcioniše besprekorno, a Aleksandar Lukašenko je stekao oreol pravog nacionalnog vođe. Taj primer je za Slovene beskrajno važan – smatra Bratina.
On je rekao i to da smo mi imali revoluciju Petog oktobra koju su kasnije otporaši izvozili u druge zemlje, pa i u Belorusiju.
Pukovnik u penziji Mirčeta Jokanović podsetio je da je Lukašenko jedini lider neke zemlje koji je posetio Beograd tokom NATO agresije.
- Neposredno pred samu agresiju NATO pakta, Lukašenko je ponudio našoj zemlji bolje sisteme od onih što smo imali, nudio je i migove u suhoje 27 besplatno. Nije hteo da proda. Zašto to naše tadašnje političko rukovodstvo nije prihvatilo ne znam – otkrio je Jokanović.
On je rekao da je Lukašenko uspeo da sačuva Belorusiju od kad je stao na čelo te zemlje 1994. godine.
- I Belorusija je jedna od industrijski razvijenih zemalja – napomenuo je.
On je poželeo slobodne izbore i svu sreću Belorusiji.
Pročitajte OVDE o pretnjama Budanova
Izvor: Pravda.rs
