Ovako profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević za Sputnjik komentariše vest da je ruska vojska zauzela Avdejevku, u Donjeckoj oblasti. On podseća da se Avdejevka utvrđivala još od 2015. i da je na celoj liniji fronta taj odsek bio zaista najbolje pripremljen - imao je betonska utvrđenja, a ne privremeno iskopane rovove što je bio težak poduhvat u vojničkom smislu. Međutim, Avdejevka u vojničkom smislu možda i ne znači mnogo, nego je više prekretnica u psihološkom, političkom i simboličkom smislu.

„Ona je kao Staljingrad nacističkoj Nemačkoj koji je svakom razumnom čoveku bio prekretnica rata samo nije onima koji su svoje živote do kraja investirali u tu ideologiju. Svima drugima jeste. U Nemačkoj su atentati na Hitlera počeli tek posle Staljingrada, pre toga niko nije hteo da ga smenjuje, jer su bili ubeđeni da on dobija rat“, obrazlaže Ristivojević u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“.
Avdejevka — simbolička prekretnica

Po mišljenju Ristovojevića, najveći uspeh Anglosaksonaca u Drugom svetskom ratu je to što su uspeli da Hitlera okrenu na Sovjetski Savez. Staljin je to vrlo dobro znao i sporazum Molotov–Ribentrop je u suštini bio pokušaj Sovjetskog Saveza da kupi vreme i da se pripremi za taj rat a došao je nakon Minhenskog sporazuma tadašnjeg britanskog premijera Nevila Čembrlena, Musolinija i Hitlera kad je Staljinu poslalo jasno da su tim sporazumom Francuska i Engleska okrenuli Nemačku na istok. Da bi se obezbedio da vrati Hitlera na zapad Staljin je pozvao Ribentropa u Moskvu i dogovorili se da ga potpišu, objašnjava naš sagovornik.

Ristivojević podseća da je i iskrcavanje u Normandiji bilo posle Staljingrada kada su shvatili da će Rusi ući u Berlin i da ne bi Sovjetski Savez osvojio celu Nemačku, oni su se iskrcali u Normandiji. Inače, pre toga su imali nameru da ostave Sovjetski Savez da iskrvari u ratu sa Nemačkom, kaže on.

„Danas je Avdejevka prekretnica u simboličkom smislu zato što je suštinski postalo jasno da je rat gotov onda kada je Rusija rešila da ubaci u drugu brzinu, a da zapadne države koje podržavaju Kijev to ne mogu i nisu u stanju da urade. To su društva koja su svoju bezbednost ulaskom u NATO prepustila odavno Amerikancima. Oni im plaćaju da na njihovoj teritoriji stacioniraju oružje, baze, atomsko oružje. Šta su zauzvrat dobili, dobili su — bogatije društvo, jer nemaju izdvajanja za odbranu”, navodi naš sagovornik.

Zapad imao dve godine da pokaže u kom pravcu se razvija

Uzimajući za primer Nemačku, Ristivojević konstatuje da je ta zemlja prethodne tri-četiri decenije finansirala model socijalne pravde kad nisu morali da kupuju atomsko oružje, brodove, tenkove i avione, a davali su dobre penzije i stipendije. Sve to je, kako kaže, bilo moguće zahvaljujući kupovini jeftinog gasa od Rusa koji su prerađivali u tehnološki visoko zahtevan proizvod i onda ga prodavali nazad Rusima, Kinezima i celom svetu — sjajno.

STIŽE RUSKA ARMIJA NA NOVU LINIJU - Ukrajinska vojska se utvrđuje...

„To je prvi shvatio Donald Tramp koji je rekao da SAD ne nameravaju da plaćaju odbranu svima u NATO i da članice moraju da izdvajaju za odbranu dva odsto BDP-a, što je ponovio i u ovoj kampanji. Hoćete da ratujete u Ukrajini — može, ali onda sami morate da izdvajate finansijska sredstva. Međutim, rekao je i da, ako hoće da ih Amerika štiti, onda za to moraju da plate”, navodi Ristivojević.
Na spekulacije da će ukoliko se sukob produži, zapadna vojna industrija biti jača, a Rusija sve slabija, Ristivojević kaže da su zapadne zemlje imale dve godine da pokažu u kom pravcu se razvijaju. Umesto toga, ističe on, Zapad je postigao to da ruska privreda stoji nikad bolje i da je po nominalnom nivou BDP-a pretekla čak i Nemačku. Objašnjava da je tome delimično doprineo i pad nemačke privrede, jer je postala manje konkurentna u celom svetu, jer više ne plaća gas po privilegovanim cenama koje im je omogućavala Ruska Federacija. Sada ga, kaže on, plaćaju Amerikancima četiri, pet puta skuplje.

Neizabrane elite će slomiti zube na ulicama

Verujem, naglašava Ristivojević, da većina zapranih demokratija danas prolazi kroz duboku krizu i to je razlog zbog kog imamo toliko protesta i ljudi na ulicama, a ne postoji više zemlja u Evropi u kojoj ne raste popularnost ekstremne do umerene desnice.
„To je zakonitost do koje dolazi kada vi pokušavate, a to je ono što se godinama već dešava u kompletnoj zapadnoj civilizaciji, da neizabranim elitama poverite moć odlučivanja.

Time instituciju neposrednih izbora, na kojim bi trebalo da se izvrši transmisija narodne volje u političke odluke, prosto dezavuišete“, smatra naš sagovornik.

Političke odluke u većini zapadnih zemalja su gotovo preslikane, kaže Ristivojević i naglašava da izgleda kao da se one donose iz jednog centra bez obzira koje partije su gde na vlasti i ko je koliko dobio na izborima — s kojom god pričom dođete na izbore, vi posle donosite iste odluke.

„Zbog političke mudrosti, čini mi se da će te neizabrane elite pre slomiti zube na ulicama nego što će se slomiti ta društva ali će za njih ipak biti kasno“, ocenjuje naš sagovornik.

VIORI SE RUSKA ZASTAVA - UKRAJINSKA JAVNOST BESNA: Palo još jedno mesto - "Gde je naša komanda?"

Izvor: Sputnik.rs