Hamas je neočekivano okrenuo naglavačke imidž vojno nepobedivog Izraela i razotkrio krhkost njegove međunarodne podrške, piše Tom Filips, bivši ambasador Velike Britanije u Izraelu i Saudijskoj Arabiji.
Iako je moguće da će izraelska vojna kampanja u Gazi na kraju eliminisati tamošnje vojno vođstvo Hamasa, bilo ubijanjem ličnosti bilo izgnanstvom, Hamas je već pobedio u prvoj bici, navodi ambasador.
Ciljevi napada 7. oktobra možda nisu jasni, ali jedan od njih je sasvim sigurno bio da se oslobodi što je moguće više Palestinaca zatočenih u izraelskim zatvorima, i da se ponovo afirmišu kao sila na koju treba računati, uključujući i demonstriranje neefikasnosti Fataha i rukovodstva Ramale koje mnogi Palestinci već vide kao gomilu korumpiranih saradnika Izraela. Na oba fronta, Hamas je već uspeo, ocenjuje Filips u autorskom tekstu za "Harec".
Hamas je takođe pokazao da je sila na koju treba računati, samo time što je preživeo napad izraelskih snaga duže nego ikad. Čineći to, oni su temeljno umanjili toliko hvaljeni status Izraela kao sile odvraćanja. Ukratko, i sa zastrašujućim potencijalnim dugoročnim posledicama po Izrael, Izraelske odbrambene snage (IDF) više ne izgledaju nepobedivo.
Isto tako, navodi bivši ambasador, Hamas je bio uspešan na regionalnom nivou. Efikasno su blokirali normalizaciju saudijsko-izraelskih odnosa. Kada je reč o Iranu, tu je situacija malo komplikovanija.
Dok je napad Hamasa nesumnjivo išao u korist Irana u smislu dovođenja i Saudijaca i Amerikanaca u tešku poziciju, i koliko god je Hamas tokom godina imao koristi od iranske podrške, čini se da Teheran nije organizovao oktobarski napad i nije želeo da "pređe granicu" i rizikuje direktan sukob sa SAD i Izraelom.
Prošlonedeljni izraelski napad u Damasku sada će testirati tu politiku uzdržanosti do krajnjih granica. Tu je i pitanje stepena iranske kontrole nad svojim saveznicima u regionu, posebno nad Hutima, navodi on.
Na međunarodnom nivou, i koliko god pažljivo Bajdenova administracija pokušavala da hoda po jajima i uravnoteži podršku Izraelu sa domaćim, regionalnim i međunarodnim pritiskom za okončanje izraelske vojne akcije, kriza je pokazala nesposobnost Amerike da bude "glavna" u regionu i stvorila je prostor za druge da prošire svoj uticaj, posebno za Rusiju (koja je takođe veliki pobednik u smislu dramatičnog pomeranja međunarodnog interesa sa Ukrajine na Bliski istok).
Dalji plus za Hamas je pritisak koji je kriza izazvala na američko-izraelske odnose i talas zemalja koje sada aktivno razmatraju da li je došlo vreme da priznaju palestinsku državu.
Drugim rečima, navodi britanski ekspert za Bliski istok, Hamas je postigao ono što predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas nije uspeo – vraćanje palestinskog pitanja direktno na međunarodnu mapu.
Čineći to, Hamas je, između ostalog, razotkrio krhkost evropske podrške Izraelu. Sve je raširenija percepcija Izraela kao okupacione sile koja Palestincima uskraćuje njihova prava, a posle ubistva osoblja Svetske centralne kuhinje, aktuelna kampanja IDF-a deluje kao nesrazmerna i neselektivna, čak i genocidna, navodi Filips.
Uprkos svemu, Filips ocenjuje da je na Zapadu da učini šta može da Hamasovi dosadašnji uspesi budu "šuplji" i uskrati im konačnu pobedu.
Prema mišljenju ambasadora, ključno je "nekako" sastaviti paket koji će staviti tačku na trenutne borbe i obezbediti oslobađanje preostalih izraelskih talaca. Takođe bi trebalo otvoriti put rekonstrukciji Gaze i širim pregovorima za rešavanje osnovnih, naizgled nerešivih pitanja izraelsko-palestinskog sukoba.
Kamen spoticanja za takav paket je ogroman. Ideja dve države, smatra britanski diplomata, za sada je neostvariva. Kako zbog protivljenja Izraela tako i zbog "neadekvatnosti rukovodstva Ramale".
Problem je, zaključuje on, što u doglednoj budućnosti ne postoji alternativno rešenje, osim kontinuiranog sukoba koji je u tragičnom procesu korodiranja oba društva.
KIJEV GRANATIRA RUSKE NOVINARE: Moskva apeluje na međunarodnu zajednicu da reaguje
Izvor: Rt.rs
