On je dodao da je time sprečeno da se naruši ravnoteža snaga u Evropi.
– Naša zemlja 1814. godine nije prosto pomogla evropskim narodima da što brže okončaju krvoproliće, nego je i na sve načine doprinela uspostavljanju pravednog posleratnog svetskog poretka – rekao je Nariškin, koji je i na čelu Ruskog istorijskog društva.
Podsetio je da je Bečki kongres, u čijoj je organizaciji vodeću ulogu imala ruska diplomatija, izradio novi sistem međunarodnih odnosa, koji je Evropi omogućio nekoliko decenija mira.
– Pravedno je reći da je taj sistem postojao sve dok ga nisu razorile same evropske države, uključujući bivše saveznike Rusije koji su istupili protiv naše zemlje tokom Krimskog rata – rekao je Nariškin.
Nariškin se dotakao i događaja iz Drugog svetskog rata, rekavši da se svi sećaju poginulih pilota vojne eskadrile „Normandija-Neman“, ali i da se „sećamo brojnih pukova i divizija, koji su pod Hitlerovom zastavom, došli na rusku teritoriju“.
Zauzimanje Pariza 1814. godine, zaključna je etapa rata zemalja Šeste koalicije (Rusije, Pruske, Austrije i drugih zemalja) protiv Francuske, nakon koje se Napoleon odrekao prestola.
Početkom 1814. godine savezničke armije započele su ofanzivu na Francusku iz raznih pravaca, a 30. marta 1814. godine ruska vojska je pod komandom feldmaršala Petra Vitgenštajna ušla u Pariz.
Francuska vojska, oslabljena posle neuspešnog pohoda Napoleona na Rusiju i dugotrajnih borbi, nije uspela da pruži efikasan otpor.
Usled toga Francuska je bila primorana da zaključi Pariski mirovni sporazum sa saveznicima i izgubila je znatan deo teritorije.
RUSI KOMBINUJU DUPLI UDAR! Časov Jar doslovno u plamenu, nova taktikta na terenu
Izvor: Informer.rs
