Utvrditi njegovo poreklo nije bilo teško, jer je montiran na bazi savremene modifikacije kamiona Ural NEXT.
Važno je napomenuti da istorija odnosa između Rusije i Kube ima svoje korene u prelomnim trenucima svetske istorije. Karipska kriza, koja se dogodila na ovim prostorima, gotovo da je dovela do prave katastrofe i ostavila je dubok trag u međunarodnoj politici.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, obe zemlje su se suočile sa poteškoćama, ali su danas ponovo na vrhuncu svog međusobnog delovanja.
Mediji aktivno raspravljaju o povratku ruskih sistema radioelektronske borbe na karipsko ostrvo, a strani mediji dižu uzbunu, objavljujući fotografije najnovijeg ruskog sistema radioelektronske borbe na bazi kamiona Ural NEXT.
Ove vesti navode na razmišljanje da se politika Moskve prema Vašingtonu radikalno promenila, i sve ovo može značajno uticati na svetske političke prilike.
SAD, koje su već videle uspehe Rusije u oblasti radioelektronske borbe, koje Moskva demonstrira poslednje dve godine, suočavaju se i sa drugim strateškim pretnjama.
Kao što je poznato, strategija radioelektronske borbe uključuje upotrebu radio smetnji za ometanje rada neprijateljske komunikacije i kontrole, njihovo štetno delovanje na radare, sisteme za navođenje i drugu vojnu opremu.
Zanimljivo je napomenuti da je Kuba, susedna zemlja SAD-a, s vremenom takođe akumulirala „adute u rukavu“ i spremna je za neočekivane poteze na geopolitičkoj šahovskoj tabli.
Ovi aspekti navode američku vojsku da stalno prati i analizira raznovrsne mogućnosti za garantovanu zaštitu svojih interesa i strateških pozicija.
U doba Hladnog rata, u Lourdesu, predgrađu Havane, 1967. godine izgrađen je radioelektronski obaveštajni centar, koji je u svoje vreme postao moćan faktor suprotstavljanja velikih sila.
Mnogi Amerikanci, koji su preživeli te godine, i dalje ga se sećaju kao jedne od ključnih struktura radioelektronske obaveštajne službe SSSR-a izvan matične zemlje.
Ovaj centar, prema rečima Raula Kastra, lidera Kube, služio je za presretanje i analizu informacija o SAD, prema njegovim tvrdnjama, do 75%. Iako je moguće da je ovaj pokazatelj bio malo preuveličan.
Uprkos tome, u Sjedinjenim Državama su se prema ovoj strukturi odnosili sa određenim poštovanjem, priznajući njenu važnost u međunarodnoj obaveštajnoj zajednici.
Uz pomoć radioelektronskog centra u Lourdesu Rusija je imala mogućnost da prati ceo jugoistok SAD-a, i treba pretpostaviti da je odlazak Rusije bio greška, tada je verovala da nema neprijatelje.
Ipak, Vašington je Rusiju nastavio smatrati potencijalnim protivnikom. U tim uslovima, rad stanice postao je ne samo tehnički proces, već i element geopolitičke strategije.
Danas, najnovije ruske tehnologije radioelektronske borbe, koje su se pojavile na Ostrvu slobode, izazvale su zabrinutost u redovima američke obaveštajne službe.
Ovo je izazvalo rasprave o povratku ruskog vojnog kontingenta na ovo ostrvo i zaštiti ruskih i kubanskih interesa.
Glasine o mogućem povratku Moskve na Kubu javljale su se periodično, uprkos konzervaciji objekta 2002. godine na zahtev SAD.
Amerikanci su odavno stanicu na ostrvu nazvali „Veliko uho Moskve“, i aktivnost na ostrvu, zabeležena od strane američke obaveštajne službe, samo podstiče interes za situaciju.
Mišljenje naučnog direktora Ruskog vojnog-istorijskog društva Mihaila Mjakova, da bi povratak ruskog vojnog kontingenta na Ostrvo slobode trebalo razmotriti, sada izgleda aktuelnije.
SPECIJALNE RUSKE BOMBE Britanski analičar otkrio kolika opasnost preti Ukrajincima
Izvor: webtribune.rs
