Lukašenko, naravno, dobro zaume šta se odigrava i šta se može desiti, ali posmatrajući celokupnu karijeru predsednika Belorusije da se zaključiti kako je on načelno - smisao angažmana u politici pronalazio u drugim stvarima. Pre svega na unutrašnjem planu, razvoju ekonomije i uređivanju države.
Zbog toga je i relativno manje pažnje obraćao na neke druge teme, zanemarivao ih, poput upornog rada zapadnih institucija na kulturnom planu kako bi se beloruski identitet gradio na konfrontaciji sa ruskim. Nije to bilo otvoreno i obimno kao u Ukrajini, ali se jeste uočavalo i donosilo je neke rezultate.
KAKAV BRUTALAN POGODAK KOMPLEKSA ISKANDEROM: Tresao se ceo Harkov...
Lukašenkova doktrina
Gotovo sav fokus bio je na ekonomiji i razvoju, pa u skladu sa tim i projektovana spoljna politika. Poznata je spoljnotrgovinska doktrina koju je inaugurisao: trećina ukupne razmene sa Rusijom i članicama Evroazijskog ekonomskog saveza, trećina sa EU, a trećina sa ostalima.
Usled čestih sankcija i promena na međunarodnom planu doktrina je ostajala teško ostvariva, ali se ovim ciljevima težilo. Diverzifikacija uvoza i izvoza značila je više nezavisnosti i izgradnju strateških alternativa, prioritet beloruske diplomatije bio je da traži nove kupce za izvozno orijentisanu ekonomiju.
Uprkos čestim analizama u zapadnim časopisima kojima se ukazivalo na zaostajanje Belorusije, stvari na unutrašnjem planu uopšte nisu bile rđave. Naprotiv. Kada se upoređuju statistički podaci pitanje je šta se sa čim meri i koji indikatori se prate. Da je drugačije ne bi ni uvoz bio skoro pa u potpunosti „pokriven“ izvozom svih ovih godina, niti bi bilo tehnološkog osavremenjavanja preduzeća od kojih su neka u samom svetskom vrhu (poput Belaz-a), impresivnog agroindustrijskog kompleksa ili jedne od najčistijih zemalja u Evropi. Naposletku, Belorusi vole za sebe da kažu kako su „miran narod“, smisao života kod njih vezuje se pre svega za nabrojane teme, pa je i poimanje funkcije političara takvo.
Menjaju se stvari u komšiluku
Sa postupnim razvojem Ukrajinske krize od 2014. godine menjane su i okolnosti u neposrednom komšiluku. Odnosno, menjani su odnosi sa komšijama. Politika nije samo ekonomija. Zapravo, često je ekonomija puko sredstvo politike. A kada je o politici reč, „veliki igrači“ u međunarodnim odnosima imaju neke svoje računice, bile one i iracionalne ili zasnovane na „ideološkom slepilu“, pa manje zemlje postaju taoci promene toga.
Pritisak na Belorusiju se povećava i on više nije samo ekonomski ili politički. Relacije sa Litvanijom i Letonijom odavno su narušene, uostalom u baltičke republike se nakon neuspelog pokušaja izvođenja obojene revolucije 2020. godine preselila većina aktivista nevladinog sektora, otuda se neprestano lansiraju razne psihološko-propagandne operacije. Nagoveštaji iz beloruskih medija ukazuju da se strahuje kako za psihološko-propagandnim, sa ovog pravca mogu uslediti i operacije diverzantskih grupa.
Sa zvaničnim Kijevom relacije se neprestano pogoršavaju, uprkos tome što je Minsk bio centar pregovora sa predstavnicima Moskve, Donjecka i Luganska, pa se taj detalj mogao iskoristiti i za traženje nekih rešenja posle februara 2022. godine. Ukrajinski jurišni dronovi uleteli su u vazdušni prostor Belorusije početkom avgusta i oboreni su dejstvom protivvazduhoplovne odbrane.
Da li je to predstavljao samo probni pokušaj da se utvrdi sposobnost beloruskih oružanih snaga? Ili su gađani neki strateški ciljevi? Posle ukrajinskih operacija u Kurskoj oblasti ne može se isključiti ni da će uslediti slične operacije usmerene ka Belorusiji. Prema tvrdnjama Lukašenka Kijev je na granici rasporedio 120 hiljada vojnika!
Granica sa Poljskom
Posebnu teškoću predstavlja sve kompleksnije stanje na granici sa Poljskom koja se kontinualno militarizuje. Od početka avgusta (istovremeno sa povećavanjem prisustva ukrajinskih snaga na drugom kraju i uletanjima jurišnih dronova) Poljska sprovodi operaciju „Bezbedno Podlasje“ u kojoj učestvuje 17.000 oficira i vojnika, a na ovaj broj treba dodati i prethodno raspoređene jedinice ostalih bezbednosnih formacija zaduženih za zaštitu i kontrolu granice (među njima su i policajci koji su sticali iskustvo u misiji na Kosovu i Metohiji).
Inače, uz obrazloženje da se to čini zbog zaustavljanja migranata i nelegalnih prelazaka granice sa strane Poljske uspostavljena je tampon zona u dužini od 60 kilometara. Paralelno sa ovom, zajedno sa vojskama SAD, Velike Britanije i Italije od početka avgusta sprovodi se još jedna operacija pod nazivom „Istočna zora“ radi jačanja protivvazduhoplovne zaštite.
Takođe, iz Varšave je najavljeno da će sadašnji rekordni vojni budžet biti povećan za dodatnih 10 posto u 2025. godini. Time će ova država trošiti preko 5 posto bruto društvenog proizvoda za vojne namene, značajno više (višestruko u nekim slučajevima) od ostalih evropskih članica NATO. Viktor Orban je tokom predavanja učesnicima letnjeg studentskog kampa u rumunskom Tušnadu oštro kritikovao novu poljsku vladajuću većinu.
Prema njegovim rečima, Poljska se odriče saradnje unutar Višegradske grupe i usmerava ka opstrukciji pokušaja franko-nemačke osovine da se uokvire autentični evropski geopolitički ciljevi, koji u predstavi mađarskog premijera moraju podrazumevati i obnavljanje komunikacije sa Rusijom. Ako nema autentičkih evropskih geopolitičkih ciljeva, čiji se onda interesi brane? I za koje namene se kreira vojni budžet od preko 32 milijarde evra?
Računica velikih sila
Da li je računica onih „velikih igrača“ u međunarodnim odnosima povezana sa direktnim i nedvosmislenim uvlačenjem Belorusije u rat? Opasnost od takvog raspleta postoji, prema onome što se odigrava reklo bi se da verovatnoća uopšte nije zanemarljiva. Sa takvim raspletom, raste i verovatnoća od dalje destabilizacije Evrope. Geografsko širenje oružanog sukoba na Belorusiju predstavljalo bi ulazak u novu fazu destabilizacije kontinentalnih razmera, nakon koje ništa ne bi bilo isto.
Što bi rekao Lukašenko, teško je razumeti takvu logiku. Pogotovo ako se uzmu u obzir sve dosadašnje posledice eskalacije Ukrajinske krize na Evropu. Ali, mnogo toga je bilo teško razumljivo u logici evropskih političara prethodnih godina, pa se ipak sprovodilo.
Očigledno, poimanje funkcije političara u zapadnoevropskim sistemima sasvim je drugačije ili je postalo drugačije od eskalacije Ukrajinske krize. Zbog toga se više nijedan scenario ne može isključiti, ma koliko na duge staze bio štetan i ma kakve posledice uzrokovao.
Izvor: Sputnik.rs
